Državna revizorska institucija je juče na svom sajtu objavila da je podnela 204 prekršajne prijave, 17 krivičnih prijava i 19 prijava za privredni prestup protiv odgovornih lica u subjektima revizije. Između ostalih, navedeno je da je podneta i prekršajna prijava protiv mene.

Pisanje oko Železare se do sada svelo na to zašto je vlada "kupila" železaru za 1$. Nekako mi se ne čini da je to pravo pitanje. Pravo pitanje je zašto su nam Amerikanci prodali železaru za 1$. Nama, građanima Srbije, poreskim obveznicima.

Naš ekonomski sistem je jedna čudna mešavina partijsko-državnog kapitalizma prožetog socijalnom politikom i na monopolima zasnovanog privatnog sektora. Problem sa svim čudnim sistemima je da su neuspešni. Neuspešni da građanima omoguće pristojan život.

Onima kojima je država majka, štrajkuju zato što im nije i više majka. Bolje plate, sigurniji posao, topli obrok, trinaesta plata, redovni doprinosi za penziju i zdravstvo, godišnji odmor, Zakon o radu. Kažu, da nije njihov problem što otac rasipa i pije. Kolubara, satelit, Miladin, javne nabavke, korupcija. Prirodno je izgleda da taj novac, kada otac prestane da pije, pripadne onima kojima je država majka. Neće valjda onima kojima je maćeha. A oni i onako ćute i trpe.

O kojoj zemlji pričamo?

1. O preko 3.800 hektara zemlje, silosima i objektima 4 preduzeća u restrukturiranju:
Bačka ad Sivac - Jadran ad Nova Gajdobra - Mladi Borad ad Sonta - Agrobačka ad Bać
2. O državnoj zemlji u Karađorđevu - preko 3.800 hektara
3. O državnoj zemlji u opštini Kula - preko 2.000 hekatara

Glavni problem srpske privrede je nelikvidnost. To je bio glavni problem 5.oktobra 2000.godine. Isti problem imamo i danas, 13 godina kasnije.

Konačno se i to desilo. Umesto na 3 mesta sa gomilom formulara, procedura prijave i odjave radnika je drastično pojednostavljena. Značajno je smanjena i tražena papirologija. U ime privrednika, iskreno se zahvaljujem na ovoj promeni. Više od svih subvencija, ovo će uticati na poboljšanje poslovne klime u Srbiji. Čitava stvar je nezasluženo poprilično neopaženo prošla pa bih da istaknem ovu veoma pozitivnu vest.

Najvažniji zadatak ministra finansija je da čuva naše pare i da ih ne da ministrima bez kompasa, diletantima i galamdžijama. I da traži podnošenje računa. Najvažnija rečenica ministra finansija treba da bude: NE DAM PARE.

U prošlu sredu su poslanici glasali da advokati, stečajni upravnici, lekari i dalje mogu da porez plaćaju paušalno. Sa druge strane, govorimo o zamrzavanju penzija. Ovo je nemoralno. Licemerno. Ukratko sramotno.

Kao što je socijalizam doživeo potpun krah krajem osamdesetih godina prošlog veka, tako i koncept neregulisanog tržišta doživljava potpun kolaps pred našim očima. Njegov rezultat je bogaćenje malog broja ljudi na račun siromašenja ogromne većine. Društvo u kome većina siromaši je neodrživo.