Koja li je muka naterala nepristojno bogatog da da intervju na televiziji? Da proziva predsednika i njegovu stranku i njihove nepristojno bogate? Da kao i Čeda pohvali rad sudstva i opšti izbor sudija. Intervju u kome može samo da izgubi, a ništa da dobije.

RZS je objavio Anketu o radnoj snazi za oktobar mesec 2012.god. Prethodna je izvršena u aprilu 2012.godine. Između dve ankete, dobili smo 141.000 zaposlenih.

Grupa od desetak zena iz Kuršumlije, koju je okupila sedamdesetogodišnja Dragica Milanović, već su postale konkurencija najboljim molerima u gradu.

Ovo su preduzetnici (eng. entrepreneurs). Po meni, to je suština priče. To što su žene, pa još u zrelim godinama, čini priču još lepšom. Ali joj ne menja suštinu. Za Srbiju je suština da iko razmišlja kao one, da uvide da postoji tržište za njihov proizvod, i to u naizgled zatvorenom tržištu na kome naizgled nema mesta za njih, a onda i počnu da rade na svom planu. I da rade i razmišljaju na duži rok.

Anglosaksonci kažu da u rečenici u kojoj postoji ali, možete komotno da ne pročitate onaj deo koji prethodi vezniku ali.
Svi ljudi treba da plaćaju svoje račune. Ako ne plaćate Infostan, to neko drugi mora da plati umesto vas. U prevodu, ostali građani. A to nije u redu.
Ali.
Ako neko preduzeće, državno ili ne, ne vodi računa o svojim potraživanjima, zakasni 10 godina sa naplatom dugovanja, a onda u masovnoj akciji maltretiranja građana pokuša da na strah i neznanje, ukratko prevaru, naplati deo duga, onda je to centralno pitanje. Ne ono pre ali.

Gospodo poslanici,
ovim zakonom, koji nije separatistički i koji je u skladu sa ustavom, ali ne valja, bi uništili mogućnost istinske decentralizacije Srbije. On predstavlja jedno ludilo nepotrebne administracije, u istinskom je interesu nepotrebnih administratora i kadrova političkih partija, a duboko je suprotan ekonomskim interesima svih građana Srbije, uključujući i one njene građane koji su iz Vojvodine. On je istinski tužan i ne bi trebalo da za njega glasate.

Drage demokrate, ovaj zakon nije državnički, već beži od istinskih reformi koje su nam toliko potrebne.  Nemojte da rešavate unutarstranačke probleme preko ovako važnih državnih stvari. Dragi liberali, ovaj zakon nit' je liberalan, nit' je racionalan.

Da li se iko zapitao koliko košta dupliranje centralne uprave na jednoj trećini teritorije naše male zajednice od 7.5 miliona ljudi i ko to treba da plati i zašto?

I tata bi sine. Zvuči super. Premijer da budeš. U istoriju da uđeš. Malo li je.

A program?

Ne znamo gde udaramo. I tako iz godine u godinu. Imam otužnu privilegiju da ovo gledam tek četiri godine. I već mi je pomalo mučno. Kako li je tek ljudima koji ovo slušaju mnogo duže od mene, a imaju nesreću da i ponešto razumeju? Jedna gomila bezidejnih fraza i perpetuum mobile ideja.

Osim ministarke finansija. Ona pominje: smanjiti porez na rad, povećati porez na imovinu, smanjiti javnu potrošnju ... i tako to. Nedovoljno populistički za naše političare-investitore i raspolagače našeg novca.

S obzirom na dubinu krize društva, i to ne samo finansijske i ekonomske, već korumpirano-nestručno-bezidejno-vlastoljubno-partokratske, a imajući u vidu rezultate parlamentarnih izbora, predlažem

... ili zašto moram da subvencionišem Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, a pomalo i ostale izdavače? Pomalo neopaženo je prošle sedmice prošlo novinarsko pitanje novom ministru prosvete: da li ministarstvo razmatra uvođenje besplatnih udžbenika za učenike osnovnih škola?

Mi smo u ozbiljnom strukturnom finansijskom problemu. Kao i ranije, sa ovim problemom se ne suočavamo, ne rešavamo ga. Koristimo trikove, varke, inflaciju, kurs, šarene projekcije i sve ostale proverene metode bežanja od stvarnosti i odgovornosti i sigurnim i nepokolebljivim korakom ulazimo sve dublje u blato.