MinFin je pre praznika preko intevjua u Blicu i saopštenja na sajtu ministarstva objavio: manji porez na plate, veći na imovinu. Tako glasi naslov. Verovatno ga je sam MinFin i smislio. Neki bi ovo nazvali politički marketing. Neki bi rekli: all hat, no cattle. Ja bih ga nazvao političkom manipulacijom.

Agencija za privatizaciju je objavila javni konkurs za zastupnike kapitala u neprivatizovanim preduzećima. Pored ovog javnog poziva nadležne državne Agencije, ja upućujem ovaj privatni lični poziv svim stručnim i pristojnim ljudima, bili oni u Srbiji ili inostranstvu da se jave na ovaj konkurs.

Čak i površna analiza budžeta neminovno dovodi do zaključka da je 90% budžeta onako kako mora. Nije pitanje izbora. On je takav zato što se nismo reformisali. Vreme donošenja budžeta nije vreme iniciranja promena. On je više refleksija trenutnog stanja. A ono je, kako da kažem, neveselo. Stanje naše ekonomije, državnog, poreskog, zdravstvenog, penzionog, školskog i socijalnog sistema i planiranih reformi. Jer njih nema. Pa da zavirimo.

O kojoj zemlji pričamo?

1. O preko 3.800 hektara zemlje, silosima i objektima 4 preduzeća u restrukturiranju:
Bačka ad Sivac - Jadran ad Nova Gajdobra - Mladi Borad ad Sonta - Agrobačka ad Bać
2. O državnoj zemlji u Karađorđevu - preko 3.800 hektara
3. O državnoj zemlji u opštini Kula - preko 2.000 hekatara

AUTOR: VERICA BARAĆ

Savet za borbu protiv korupcije je 29. septembra predstavio javnosti Izveštaj o pritiscima i kontroli medija u Srbiji, na okruglom stolu koji smo organizovali u saradnji sa Poverenikom za informacije, Zaštitnikom građana i medijskim udruženjima. Ovom događaju mediji nisu posvetili naročitu pažnju, a RTS je prenela samo reakciju svojih predstavnika na Izveštaj, bez informacije o nalazima Saveta. Zaposleni u internet-izdanju jednog velikog elektronskog medija rekli su nam da su objavili prilog o okruglom stolu, ali su odmah morali da ga uklone „po nalogu odozgo".

Drugovi i drugarice, nakon više od 40 godina čekanja, ponovo dobijamo zakon kojim se konfiskuje i nacionalizuje privatna imovina pod imenom, bolje reći parolom, na kome bi nam pozavideo i sam Orvel:

Zakon o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije.

U osnovi velikog broja krivičnih dela protiv privrede, koji su i najčešći oblik privrednog kriminala u Srbiji, je očigledno narušavanje jednog od osnovnih načela obligacionih odnosa: ekvivalencije davanja. Rezultat narušavanja ekvivalencije davanja je sticanje imovinske koristi za fizička i pravna lica, a na štetu nekog privrednog društva.

Da bismo dobili šansu da preživimo partokratiju, moramo se decentralizovati. Da bismo skinuli bezidejne i nepotrebne partijske kadrove sa leđa, koji održavaju status quo jer im odgovara i jer drugo ne znaju, moramo se decentralizovati. Da bismo napredovali kao društvo, moramo se decentralizovati. Da bismo živeli kao sav normalan svet, moramo se decentralizovati. Međutim pitanje nije samo da li, već i kako? Evo ovako.

Rešenje problema naše ekonomije se može sažeti u dve reči: štednja i reforma. Najbolji oblik štednje je smanjenje državne administracije i ukidanje nepotrebnih državnih projekata/potrošnje političara željnih promocije. Evo na primer, kompletna pokrajinska administracija je potpuno nepotrebna državna administracija i njeno potpuno ukidanje bi imalo ogromne pozitivne finansijske efekte. A niko ne bi ni primetio da ih nema osim njih samih.

U skupštini su usvojene u načelu izmene Krivičnog Zakonika. Izmene su jako loše u delu koji se odnosi na privredni i finansijski kriminal. Dovoljno je da ovaj zakon važi jedan dan, da potpuno uruši veliku većinu postupaka koji su u toku. On je novogodišnji poklon za sve osumnjičene, optužene i njihove branioce. Usvajanje zakona u sadašnjem obliku će biti veliki udarac borbi protiv privrednog kriminala.