na žene da paze kako se oblače, jer to ih dovodi u opasnost izazivanjem drugih da se nasilno ponašaju.

Srbija mora da vodi računa o svojoj energetskoj sigurnosti. Vlada Srbije treba da radi na dugoročnoj sigurnosti u snabdevanju energentima. Srbiji treba gas. Srbiji treba nafta. Srbiji treba gasovod. NIS-u treba strateški investitor. Pravi partner za Srbiju u ovoj oblasti jeste Rusija. Pitanje nije: da li treba sa Rusima? Pitanje je: da li je ovaj sporazum najbolji mogući za nas, građane Srbije? Ovaj aranžman je onoliko dobar za nas koliko su nam bili jaki pregovarači. Znači nikakav.

Srbija se kupa u prljavom novcu. Tim novcem smo se privatizovali. Tim novcem smo udahnuli život u tržište nekretnina. Tim novcem smo kupili impresivan vozni park, vidljiv recimo na ulicama Beograda. Ne radi se samo o kriminalcima i raznoraznim švercerima. Radi se i o raznim bizmismenima, a bogami i binismenima. A i o advokatima paušalcima.

Tim novcem smo se razvijali, investirali, pomagali političke partije, kupovali socijalni mir i arčili ga na razne načine. I malkice smo zažmurili. A i nije baš malkice, nego na oba oka.

Pada dinar. Idu izbori. To nikako ne valja. Neko mora da bude kriv. Šta ako neko pomisli da smo to mi. To nikako ne valja.

Pa ko je kriv?  Ne može MMF. Ne može neobavešteni. Ne može crni Toma. Dajte ljudi. Mora neko. Guverner? Guverner nego šta. Daj žutu štampu. Udri blato. Vrag odneo šalu. 

Ispunio građansku dužnost.

Sad kad sam se konačno oslobodio najveće prepreke, moja farma tek sada može ozbiljno da radi. Do sada je ovo bilo neozbiljno.

Ne priznajem nikakve greške. Bilo ih je sigurno, ali ne bih mogao ni jednu posebno da izdvojim. Zato mogu da identifikujem objektivne okolnosti: velika ekonomska kriza i ovaj remetilački faktor koji je sprečavao rad moje farme. I da vam kažem, on je uglavnom najviše kriv.

Kako znamo koji je ministar radio dobro, a koji nije? Koji su kriterijumi za rad ministra? Kako znamo da li je neki direktor javnog preduzeća radio dobro? Ili članovi nadzornog odbora? Da li može bilo ko da se ocenjuje bez jasnih merila?

 Nemamo mi ništa protiv kritike. Samo je bitno da bude dobronamerna. Kad kažemo dobronamerna, mislimo da ni slučajno ne ispadne da je problem u nama, čiji potezi ili odsustvo isth se kritikuje. Već da ispadne da je problem u objektivnim okolnostima. U stvari, kad bolje razmislim, najbolje da sva kritika i bude usmerena na objektivne okolnosti. Samo ne na nas. Jer mi to ne volimo, i učinićemo sve da nam se to ne desi. Da problem u stvari budemo mi. I to što ne znamo, ne umemo, nemamo iskustva, i nismo dorasli poslu koji obavljamo. Važno je da nismo krivi mi.

Dragi moji građani-birači, želim da vas obavestim i podsetim, i to bez lažne skromnosti, da sam ja najbolji. Nisam uopšte kriv za sve loše što vam se događa. Nije bilo u mojoj moći da to sprečim. A ukazivao sam. Pošto sam najzaslužniji za sve dobro što vam se dešava, ne mogu više da trpim da budem odgovoran. Pa moram pod hitno da se opozicionišem.