Pitanje je bilo:

„Da li je unilateralna deklaracija Privremenih institucija samouprave na Kosovu o nezavisnosti od 17. februara 2008. godine u suprotnosti sa međunarodnim pravom?"

Odgovor suda: Nije ...

jer deklaraciju nisu ni donele Privremene institucije samouprave Kosova već Đura i Pera, a njh dvojica su delovali van pravnog okvira UN ustanovljenog rezolucijom 1244.

Ukoliko ne znate sa kim pregovarate, ne znate šta hoćete i niste racionalni, ukoliko nemate nešto što druga strana želi, i ukoliko niste spremni da napustite pregovarački sto, onda i ne pregovarate. Onda se samo koprcate. Da li imamo nešto što druga strana želi? Naravno.

Baš je komplikovana ova priča oko kol'ko i kako na budžet a koliko ne na budžet, i ko će moći na budžet i da li ima para, i šta će jadni renomirani fakulteti i njihovi još renomiraniji profesori ako ovoliki ne mogu na budžet jer nemaju 60, a nemaju ni 42 ni 37. I zamislite studenti moraju cele godine da rade, baš kao neki đaci, a ne kao uskoro akademski građani pa se gospodski pojave samo na ispit, a profesori moraju da organizuju redovnu školicu, vode računa o prisutnosti, daju redovne testove i prate napredak, baš kao neki učitelji, a ne boemi profesori. A nismo se baš ni spremili na sve ovo. I šta sad? Bilo bi dobro da za početak znamo šta hoćemo. Ko mi? Mi, the društvo.

Naš ekonomski sistem je jedna čudna mešavina partijsko-državnog kapitalizma prožetog socijalnom politikom i na monopolima zasnovanog privatnog sektora. Problem sa svim čudnim sistemima je da su neuspešni. Neuspešni da građanima omoguće pristojan život.

U prošlu sredu su poslanici glasali da advokati, stečajni upravnici, lekari i dalje mogu da porez plaćaju paušalno. Sa druge strane, govorimo o zamrzavanju penzija. Ovo je nemoralno. Licemerno. Ukratko sramotno.

"Avala film" je knjiški primer pljačkaške privatizacije koja je sprovedena u Srbiji uz direktno saučesništvo države. Ono što ga čini posebnim je samo mala sitnica da će sa ogromnom imovinom, koja će budzašto preći u ruke "investitora", otići i filmsko blago, kulturno dobro od nacionalnog interesa.

Ponekad mi se čini da je jedini glas razuma u vladi. I bez obzira na nezgrapnost u odnosima sa javnošću, mislim da zaslužuje punu podršku građana. Jer ono što govori je u našem interesu. Nov zakon o porezu na imovinu. Zamrzavanje plata i smanjenje potrošnje u javnom sektoru. Reforma penzionog sistema. Progresivni porezi. Imam osećaj kao da je sama među "socijalno odgovornim" ministrima i uspavanim premijerom.

Da bi Srbija krenula napred, nova vlada bi morala da demontira parazitski partijski system i njegovu burazersku ekonomiju koji ubija Srbiju i zbog kojeg propadamo. Na čelu tog sistema se danas nalazi Aleksandar Vučić. On ga je nasledio od Borisa Tadića. Godišnji trošak tog sistema je preko 2.5 milijarde evra. Taj trošak je daleko veći od ukupnog godišnjeg deficita Srbije. Veći od ukupnog troška celog zdravstvenog sistema. Mnogo veći od celog sistema socijalne zaštite socijalno ugroženih građana.

Nakon što sam razotkriven kao špijun dok sam bio ministar privrede, otkriveno je i da sam gej.
Naprasno nakon konferencije za medije povodom AleVu konferencije za medije u vezi sa tajnim štetnim ugovorima sa Etihadom i Al Rawafedom.

Sud je rekao da su deklaraciju doneli Đura i Pera. Iako su u trenutku donošenja deklaracije, Đura i Pera bili fizički u zgradi i sali skupštine Kosova, koja jeste Privremena institucija samouprave na Kosovu, oni su se potpisali kao Đura i Pera, tako da je sud našao da Privremena institucija samouprave na Kosovu nije donela nikakvu deklaraciju. I stoga deklaracija nije prekršila međunarodno pravo.

Sud se propisno obrukao. Njihovo objašenjenje je beskonačno komično. I tragično u isto vreme.