B92 Blog

Ето постадосмо богатији за још једну поделу Срба.

Државни секретар у истом министарству Оливер Ивановић оцењује да је изласком Срба на локалне изборе значајно пољуљан ауторитет српске владе у покрајини те да ће политика на Косову морати да се мења. „Чињеница да су у две општине у централном делу Косова Срби послушали нечије друге поруке направљена је пукотина између српског народа и власти у Београду, а то значи да ми нисмо за њих довољан ауторитет”,

Министар Богдановић каже да је:

«Наша политика према Косову је толико јасна и ту нема дилеме. Не знам шта бисмо могли да мењамо? Да прекинемо финансирање оних Срба који су изашли на изборе? ”

Ето завршише се и ти нелегални и нелегитимни избори на Косову. Они Срби који нису изашли су означени као прави Срби, а они који су изашли као издајници рода свога и “Тачијеви Срби”.

Све је конфузно, а само једно сигурно- да се не пропусти ни једна прилика да неко

„Njegova svetost patrijarh Patrijarh srpski Pavle preminuo je danas u snu, u 10:45 časova, u Vojnomedicinskoj akademiji, saopštila je VMA. Sahrana u četvrtak u manastiru Rakovica.“

Neka mu je večna slava i neka počiva u miru božijem.

Dugotrajna bolest, informacije i dezinformacije o nagađanju oko naslednika, iskazivanje neizmerne ljubavi, odanosti i zaklinjanja i mnogo toga ima dosta sličnosti sa situacijom u vreme bolesti i smrti Tita.

O tome sam u oktobru prošle godine napisao tekst u potpaljublju, a mislim da je sada u potpunosti aktuelan.

Dakle,

Srbi na Kosovu su po ko zna koji put u dilemi, a mnogobrojne poruke, saveti pa i pretnje sa strane, uz inače visok stepen podeljenosti među njima, čine dileme i probleme još većim. Poruke koje im se upućuju su toliko oprečne, konfuzne i zbunjujuće (“kreni, stani”), tako da bi se pre moglo reći da su to instrukcije koje ih zbunjuju i dovode u poziciju onih gusaka u magli. Dakle, ko izađe pogrešiće, ko ne izađe pogrešiće, a opet je dilema ko će više pogrešiti ili više biti u pravu. Da bi sve bilo još komplikovanije i za Srbe na Kosovu zbunjujuće eto pojavi se i jedna NVO sa pozivom da izađu na izbore. S obzirom na  imidž te NVO, eto još jedne dileme da li izaći ili ne i da li će efekti biti odziv ili bojkot. 

U situaciji kada se pitanje Kosova i Metohije nalazi pred raspravom u Međunarodnom sudu pravde izlazak Srba na Kosovu na lokalne izbore je vrlo osetljivo pitanje, a pogotovo ako se to dovodi u direktnu vezi. Naravno da bi bilo povoljnije da se lokalni izbori održavaju nakon odluke MSP, ali Srbi na Kosovu na to nisu mogli uticati.

Nemački okupatori obesili su 17.avgusta 1941.godine na Terazijama radnike Jovana Jankovića i Ratka Jevića, zemljoradnike Velimira Jovanovića i Svetislava Milina i učenika

Milorada Pokrajca.

U spomen na petoricu obešenih rodoljuba i sugrađana grad Beograd je 1983.godine  na trgu Terazije podigao spomenik na kome je u reljefu prikazan prizor vešanja, sa urezanim stihovima Vaska Pope posvećenim uspomeni na taj tragičan događaj. Postavljena je i bronzana ploča sa epitafom koji glasi:

”БорцимазаслободукојесуфашистичкиокупаториобесилинаТеразијама 17. августа 1941. године: ЈовануЈанковићу, раднику, РаткуЈевићу, земљораднику, ВелимируЈовановићу, земљораднику, СветиславуМилину, раднику, МилорадуПокрајцу, ученику.

1983. ГрађаниБеограда”

U međuvremenu:

-  ploča je nestala, a spomenik, je zaboravljen. Iako se nalazi u centru grada i visok je četiri metra, stoji potpuno zanemaren – bez ploče i imena ljudi koji su na tom mestu danima visili obešeni.

- istina o petorici Beograđana koji su 17. avgusta 1941. godine izvedeni iz zatvora Gestapoa, streljani u zatvorskom dvorištu, a zatim obešeni o električne stubove nasred Terazija, izbačena je iz udžbenika istorije.

- na sajtu grada Beograda ovaj spomenik nije prikazan u rubrici “znameniti spomenici”.

Čija je ovo sramota?

Istog datuma, 9.novembra, kada je 1918. - Nemački car Vilhelm II abdicirao i Nemačka  postala republika,  1938. godine kada se desila mračna  “Kristalna noć , 9.novembra 1989.godine pao je Berlinski zid.

Bio je to kraj hladnog rata, ali nažalost, na neki način, i nagoveštaj vrlo vrućeg rata na Balkanu, a 9.novembra 1993.godine hrvatski domoljubi su srušili stari most u Mostaru.

Prođe eto 20.godina od pada Berlinskog zida. Evropa i ne stoji tako loše, a mi sami najbolje znamo kako stojimo, šta smo uradili od 1989-1999., a šta od 1999 do današnje 2009.godine. Jedno je sigurno - da je bilo više pameti u prvih 10 godina bi se mnogo manje razrušilo i razgradilo, a u drugih 10 godina mnogo više izgradilo. Neminovno, promene su zahvatile i nas više nego mi njih, a da li je dobro ili je moglo bolje odgovor bi mogao biti u stilu one Dudekove kad su ga pitali da li mu je Regica bila nevina pre braka a on rekao “Vrak bi ga znal, neki kažu da je , a neki da nije».

Da li se može govoriti o  revoluciji ili restauraciji ?

Preporučujem tekst dr.Todora Kuljića u današnjoj Politici.

“РЕВОЛУЦИЈА ИЛИ РЕСТАУРАЦИЈА

Na konfernciji za novinare u Beogradu, ministar Dačić je rekao da je u akciji "Morava", koja je počela jutros u šest časova, učestvovalo oko 2.000 policajaca iz svih delova MUP-a. Naveo je da je pretreseno više od 600 objekata i da se pretresi i dalje nastavljaju. Za oko 100 privedeih određeno je policijsko zadržavanje do 48 sati. Akcija je izvedena u svim većim gradovima u Srbiji,Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu,Novom Pazaru, Vranju, Valjevu, Osečini, Ljigu i Mionici, a najviše uhapšenih je iz Beograda. MUP je saopštio da je prilikom pretresanja na oko 600 lokacija pronađeno ukupno:više kilograma različitih vrsta droge- kokaina, heroina,marihuane; 57 komada raznih vrsta oružja bez dozvole;velika količina municije;1.052.000 falsifikovanih američkih dolara; 120.000 eura; oko 200.000 dinara; četiri ukradena automobila; 20 automobila visoke klase, vlasništvo dilera droge; a navedeno je da je šest lica pronađeno po centralnim poternicama.

Ni posle kratke ali efektne kampanje o obeležavanju 65.godina od oslobođenja Beograda nije ništa jasnije da li smo kao država načistije da li je to bilo oslobođenje ili okupacija.

Da li sve to organizovano u čast dolaska predsednika Medvedeva ili olobođenja Beograda.

Čak ni svečana akademija u Sava centru nije dala nedvosmislen odgovor, osim što je program tako koncipiran da se svaki odgovor izbegne.

Mašta može svašta pa i da  zameni partizanime sa Soluncima, Staljina sa carom Nikolajem, 1941. sa 1914., a 1944. sa 1918., ulazak partizana u Beograd sa dolaskom Crvene armije u Moskvu, da se partizanske pesme prekomponuje kako se ime ne bi spominjalo, da se filmski zapisi tako odaberu da se se slučajno ne bi video i Peko ili pomenuo Tito, i po cenu da se ne vide ni Ždanov ni Tolbuhin.

Medvedev pomenu i partizane i moralnu obavezu da se ne dozvoli da se revizijom istorije od kvislinga prave heroji, da se okupatori prikazuju kao oslobodioci, a oslobodioci kao okupatori. Kao da je čovek pratio državni projekat i medijsku kampanju kod nas kojom se partizanski pokret  želi prikazati kao zločinački, a kolaboracionisti kao patriote.

Tome su bila posvećena i dva tematska “Utiska nedelje” gde je voditeljica

Francuski ambasador Fransoa Teral uručio je orden Legije časti direktorki Fonda "Dr Zoran Đinđić" Ružici Đinđić i glavnom uredniku B92 Veranu Matiću.

Svečanosti u Ambasadi Francuske u Beogradu prisustvovali su predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković, potpredsednik vlade Ivica Dačić i brojni ministri

"Prezime Đinđic je za nas simbol demokratije i simbol evropske budućnosti za Srbiju.

Nesumnjivo da je poseta predsednika Medvedeva Srbiji događaj od izuzetnog političkog značaja ne samo za nas, već po porukama koje je uputio, i globalno, kako i dolikuje zemlji koju predstavlja.

Medvedev se predstavio kao moderni poliričar svetskog formata jer ni jednog trenutka ne gubi iz vida celinu međunarodnih odnosa.

Достојанствено поштује и чува традицију своје земље и народа али није оптерећен прошлошћу у јасној намери да гради бољу будућност.

Управо због тога је вероватно разочарао неке код нас који су очекивали да ће осути дрвље и камење по САД, ЕУ, НАТО, напротив.

Шта је поручио нама и осталима?

Misliti svojom glavom, pa još reći šta misliš a da to nije mišljenje šefa, pa još biti okrenut reformama i modernizaciji, nije nikada bilo popularno na ovim prostorima, pogotovo ne u vojsci, a bogami ni u strankama.

Генерал Понош је показао да официру, а поготово генералу, глава не служи само да се на њу стави шапка па макар била и војводе Путника, већ  да се њоме мисли и сме рећи то што мисли. Иначе, за капе је довољан и чивилук. Он је човек који мисли својом главом и са шапком

и без шапке.

 За разлику од многих који су углавном радили и раде на другима,правећи од њих послушнике, Понош је вредно радио на себи и стекао завидно образовање. За оне који не знају, Краљевски колеџ који је завршио у В.Британији школује највише војне, дипломатске и политичке функционере у области савремених међународних односа, спољне и одбрамбене политике.То га квалификује да може бити на свакој високој дужности па и министар, за разлику од многих који би тешко без страначке припадности могли бити и нижи руководиоци тамо где су сада највиши.

Када је својевремено Колин Пауел после  дужности начелника генералштаба постављен на место државног секретара за иностране послове САД, или код нас Коча Поповић, нико није ни сањао да ће у некој даљој будућности бити говора о неком генералу Поношу који би, наводно , могао бити помоћник министра