Ovaj tekst je napisan u dahu pre nekog vremena. Može i da posluži kao scenario za epizodu Twilight Zone. Čitate na sopstvenu odgovornost :)

Prolog: „-Ne treba se bojati ljudi.

-Pa ja se i ne bojim ljudi, nego onoga što je neljudsko u njima.“

Ivo Andrić – Znakovi pored puta

Pre svega želim da sapoštim da je svaka reč dole napisanog teksta istinita. “Pesnička” sloboda, metafore i poređenja su i dalje tu samo da zabibere priču i daju Vam dojam o atmosferi. Takodje želim da naglasim da je ovo socijalna autorasprava

Malo hlađenja smehom u vrelim letnjim noćima.

Sve slučajnosti ovog teksta su namerne. Tačnije ako znate aktere ovakvih dešavanja, onda ste i sami deo jedne od urbanih legendi. Takođe Vas molim da podelite sa nama i ostale koje znate. Svaka od ovih priča kreće istim tekstom:

“E, brate, da ti ka’em…”

Urbana Legenda 1 – kako smuvati devojku

On je bio student prve godine, a šta ti ga ja znam, navodno arhitektonskog fakulteta. Par godina je studirao, pa se vratio nazad. Nije ga to više specijalno zanimalo. Ali

 Mika Antić - Horoskop - "Ćutanje ove knjige ostavljam u amanet mom sinu Vuku sa prevelikom molbom da nikada ne pristane na čopor.

Stoje dva kineza na mostu i gledaju ribice koje se praćakaju u vodi.
- Vidiš kako su ribice srećne dok plivaju i praćakaju se u vodi. - prvi će.
- Ali kako znaš da su ribice srećne, kada ti nisi ribica? - upita ga drugi.
- A kako ti tačno znaš da ja ne znam kada ti nisi ja? -

< ... šuma se odjednom protegla, i onda naglo skupila; da me je neko pitao reklao bih da sam osetio kako se cela šuma pomerila; a opet znaka tome nije bilo; negde u pola noći sam osetio da se nešto desilo; mali zemljotres tačno usred mog sna ... >

Za snove kažu da mogu svašta. Svašta.

Marija je stajala iznad mene. Bio sam i dalje do pola usnuo, a od pola budan. Nešto je opet jarko svetlelo na njenom domalom prstu. Ličilo je na snoviđenje.

Par koraka kako smo ušli u šumu Marija je posegla rukom ka obližnjoj grani i sa nje skinula torbu koja baš na tom mestu visila. Prebacila je preko ramena. Mogao sam da je pitam kako je znala gde da je ostavi, ali mi se nekako učinilo da je pitanje suvislo. U tom trenutku mi prođe kroz glavu kako bi torba bila na svim mestima gde smo mogli da uđemo. Bleskasto, pomislih.

Iz dubine, negde gde je moj unutrašnji glas do tada bio usnuo, probudi se i

Znam za priču u kojoj se jedna devojčica (mislim da je Ruskinja) rodila slepa i gluva. Uspela je, sopstvenim trudom, da završi fakultet. I ko će ga znati šta još…

Sledi nastavak priče o percepciji i komunikaciji.

Floskula kojom se mnogi služe da bi pokazali sopstveno umeće razmišljanja “van kutije” je ustvari

Hodao sam uz Mariju već neko vreme ivicom šume. Sumrak je počeo da obuva svoje cipele i da nam prilazi polako. Preko horizonta, dan je zevao i pripremao se na počinak.

Na toj granici, gde se priroda menja, nije bilo tragova ulaska u šumu. Putevi su se izlizali i i tamo gde su nekada staze kročile u šumu i šipražije, sloj snažne, niske trave i šumskog rastinja je nadvladao. Kao da je šuma bila netaknuta.

Iz drveća se nije čula graja ptica. Nije bilo znakova da unutra ima ičega. Sablasna, gotovo mrtva, tišina je ispunjavala prostor granice. Tek ponegde se čulo

Smeh nikada nije ništa koštao.

Danas sam čuo da je neki japanski štagodveć, objasnio krizu na najbolji mogući način (makar za mene). Kaže ovako - zamisli da imaš jednu sveću, i da je upališ. Ona ti je izvor prihoda, novca, fondova. E sad, zamisli da stave mnogo ogledala oko te sveće. Sva ona prave neku svetlost kao odraz, ali nisu izvor. No, zbog svih njih izgleda da je svetlost mnogo jača i da je ima mnogo više. Poneko od njih može i da pukne, ali ništa bitno neće desiti, no kada se ugasi ta, jedna jedina, sveća - onda nastane mrak.

I zaista, kada sam se malo

This is dedicated to some of the greatest people that I would probably never meet in real, but whom I know much better then many people around.

To get into great PvP guild in World of Warcraft – it’s a very hard job, for which you need to invest a lot of time and dedication. In addition, as in that famous cartoon – Once when you start to play golf, there is no better game – it is rather similar with WoW (World of Warcraft). WoW and then you die. =) And when you try to play it as it is made to play, then one of your first goals should be to enter really good guild. This is

“…treba stalno pisati. Iseći vene, umočiti pero u krv i pisati…” Lj.Č.

Nekada ne možete da napišete tekst i da bude lep. Ili lak. Nije svaki trenutak napravljen da se slavi. Nije svaka reč blaga. Nije svaki stog sena mesto gde se neko voleo strasno. U nekom od tih kreveta je neko i izdahnuo.

Nekada se sujete susretnu na pola puta. Sudare se na mestima ukrštanja. Mesta na kojima je izbor dvoličan. Uzburkan, usijan susret uzavrelog i neodoljivog. Ogavnog i ljigavog. Izbor nije kada znate šta birate. Pravi izbor je samosvesna borba između mene i mene. Mene koji