"Ćutanje ovog razgovora ostavljam u amanet mom sinu Vuku Antiću, sa prevelikom molbom da nikada ne pristane na čopor" - Mika Antić

Moja lična kolekcija

Ludi Neca i Buldožer su dvojica likova iz mog detinjstva koje pamtim kao najbolje igrače klikera svih vremena. Ima nešto kod dece koja imaju loš uspeh u školi - nešto primalno - što ih tera da budu najbolji u društvu. Njih dvojica nikada nisu znali gde je Gvatemala, ili kom slivu pripada Dunav,

"Pogledao sam tu rulju pijanih ljudi za šankom. I hteo sam da zaplačem. Da, pomisli on, spontanost je jedna od stvari na kojoj treba da radimo."

Čarls Bukovski - Holivud (prepisivač slobodno preneo tekst iz originalnog citata)

I

Ako dovoljno dobro ispričaš priču, što je i prvo pravilo pričanja priče, nije bitno to šta pričaš.

... to sam hteo da Vam kažem ...

1

2

3

4

Ima ih stvarno razlicitih. Ja nisam nikakav poznavalac.

Ali ko cuje ovo i ne svidi mu se... ne znam sta da mu kazem

Ja stvarno verujem da čoveka možete bolje upoznati u 15 minuta za volanom nego za 6 meseci periodičnog druženja. Tekst je posvećen svima koji prolaze kroz gužvu svakoga dana vraćajući se sa posla preko Brankovog mosta ka gradu. Kakva vrsta nekulture za videti....

Vrata se otvaraju. Desna noga ide unutra, pa onda zadnjica, blago savijanje kičme, udobno uglavljivanje, pa leva noga. Ključ, otvaranje prozora, start. Sa parkinga na ulicu. Gas dok su kola u leru, kvačilo i gas, polazak. Gas druga, gas treća. Levi žmigavac, preticanje. Ostavljanje slabijeg iza leđa. Blago smejanje

Ma, samo kratka vest. A vi sami odlučite. Posvetite ovome 10 minuta. Ja sam neću komentarisati ovaj blog.

P.S.

Hvala draga...

Prevod:

 "Желим да нагласим да је током мог дугогодишњег рада као лекара опште праксе моја главна максима била „ Пре свега не чинити ником зло/не наудити ником". То сам правило понела са собом при доласку на место министра здравља.

Када

… i on mi kaže ovo: „B’ateee, ae da dođeš na Darena Amersona svira ovde kod nas biće ludnica, sprema se žurka do bola“, a ja se razmišljam, koji bre Deren Emerson, meni već pet dana pičiiiiiii, razuuumeeeš....

Za neke stvari je potrebno više vremena da se shvate. Kao npr za ovu rečenicu iz uvoda. Ni meni ništa ne bi značila da sam je čuo tek tako. Neke stvari moraju da se osete. Na koži.

Trebalo

Pričam ti priču...

Šut sa poludistance nije bio toliko loš. Evo, gađam, i ako pogodim, od danas prestajem da pušim. Pripremam se za šut, publika ustaje na nogeee, sirena svira kraj, iiii.... Ok, 2 od 3. Gužvam još jedan do pola ispisan list papira i okrećem se od kante. Prelazim sobu potmulim koracima do drugog kraja pognute glave. Glave nekog ko je usresređen samo na taj trenutak. Ako pogodim odavde računaće se za dva. Krckam vrat i lomim prste. Udahnem brzo i kratko. Polako izdahnem: Nije dobar osećaj u glavi. Govorim sebi da bi trebalo da udahnem dublje. Ispunim pluća

Ako su oči ogledalo duše, šta onda treba da budu oči jednog grada?

Ko kaže da sve mora da bude opisano rečima?

Unazadni Vizuelni putopis sa ličnim potpisom.

Za ovo mi je trebalo oko godinu dana, pa se nadam da mi nećete zameriti što je blog malo veći. Ali za sve one koji ga ovakvim nikada nisu videli, On može i ovako da se gleda, čuje i oseti...

ovaj tekst ne zaslužuje velika slova na početku rečenica. jer ona se nigde nije uklapala.

nijedna praznina nije imala ovakav oblik. nijedna moć nije mogla da natera ovaj deo slagalice da upadne tamo gde mu nije bilo mesto. takva moć još uvek nije viđena. jer je taj deo slagalice odlučio da će sam da bira gde će.

ne može niko o da priča o njoj jer je tako jednistvena. sama bira šta će o njoj da pričaju. ali kada