B92 Blog

… i on mi kaže ovo: „B’ateee, ae da dođeš na Darena Amersona svira ovde kod nas biće ludnica, sprema se žurka do bola“, a ja se razmišljam, koji bre Deren Emerson, meni već pet dana pičiiiiiii, razuuumeeeš....

Za neke stvari je potrebno više vremena da se shvate. Kao npr za ovu rečenicu iz uvoda. Ni meni ništa ne bi značila da sam je čuo tek tako. Neke stvari moraju da se osete. Na koži.

Uvek sam se pitao da li biste pre bili srećni ili u pravu?

Pazi, ti koji odgovaraš na ovo pitanje, šta ćeš da kažeš. Uzmi sve posledice u obzir. Obradi sve informacije, napravi matematički model, projektuj sve moguće ishode i reci mi - kada moraš da biraš u situaciji koja nema mogućnosti da oba ishoda budu zadovoljena - da li bi pre bio srećan ili u pravu?

Ne zanimaju me razlozi. Oni su tako subjektivni. Podležu datoj situaciji. Uvek možeš da imaš izgovor spreman za sve. "Objektivno" sagledavanje stvarnosti, trenutna situacija, uzroci, rezultati, mogući ili nemogući scenariji. Na kraju se sve svede na to - srećan ili u pravu.

Ova priča nije napisana za one koji bi izgubljen novčanik vratili vlasniku niti za one koji bi novac prisvojili, nego za one koji bi ostavili da novčanik ostane tu gde jeste.

Na kraju krajeva, na kraju života postoji samo jedno pitanje koje figurira - koliko si bio ispunjen tokom celog puta? Koliko si svoj život popunio momentima koji su ti oduzeli da

Sećam se prvog puta kada me je ćale posadio u kola i pokazao šta znači stereo zvuk. Imao sam 10-tak godina i bilo je pravo otkriće za mene da su zvuk podelili na dva kanala i da se na jednom zvučniku čuje jedan zvuk a na drugom neki drugi.

Prošlo je puno vremena od tada i blago su uznapredovali...

Holophonic je način snimanja zvukova koji je predviđen da se sluša na slušalicama. Uzmete jedan model glave, postavite dva mikrofona na mesta gde bi uši trebale da budu, i snimite bilo šta. Najpoznatiji do sada je Virutal Barbershop. Neću previše da dužim, jer ništa nije bolje od toga da se ovaj celokupan trip čuje realtime. Uz sve to dobijete i besplatno objašnjenje šta Vam se tokom celog procesa dešava. =)

Dakle, ovo su dva linka na kojima možete da downloadujete mp3 verziju virtual barbershopa.

prvi link (ovde ima još nekih fajlova koji su snimljeni u holophonic vari

Dakle ko nije bio ... ne znam šta da mu kažem ...

Keziah Jones je sinoć isprašio mnoge koje sam čuo u poslednjih par godina. Ali nije samo to. Čovek je šmeker nad šmekerima.

Posle certa, koji je trajao sat i 15 min, pokupili smo se i otišli na after party iza teniskih terena na Kališu (gde je koncert bio), u Bitef cafe. Iza buljuk ljudi koji su u extra raspoloženju nastavili da đuskaju uz, moram priznati, vrlo dobrog dj Pepea koji je nastavio u funky ritmu.

Mislio sam, super koncert, ali eto, trajao je koliko su i rekli, i to mu je to....

Kad ja tamo, a ono međutim!

Keziah se opušteno šeta od stola do stola, priča sa ljudima, zeza se i sasvim je opušten. Slikanje, priča, prepoznatljiv style sa šeširom...

U jednom trenutku je samo pitao:"Can we do one more gig?"

Za pola sata, još sat i po koncerta na malom stage-u u samom Bitef kafeu....

Jednom šmeker, uvek šmeker.

This is dedicated to some of the greatest people that I would probably never meet in real, but whom I know much better then many people around.

To get into great PvP guild in World of Warcraft – it’s a very hard job, for which you need to invest a lot of time and dedication. In addition, as in that famous cartoon – Once when you start to play golf, there is no better game – it is rather similar with WoW (World of Warcraft). WoW and then you die. =) And when you try to play it as it is made to play, then one of your first goals should be to enter really good guild. This is the story of The Nephilim.

About the game itself

I can say a lot about concepts around this game or what are massive multi player games, but I will keep it short -

Malo hlađenja smehom u vrelim letnjim noćima.

Sve slučajnosti ovog teksta su namerne. Tačnije ako znate aktere ovakvih dešavanja, onda ste i sami deo jedne od urbanih legendi. Takođe Vas molim da podelite sa nama i ostale koje znate. Svaka od ovih priča kreće istim tekstom:

“E, brate, da ti ka’em…”

Urbana Legenda 1 – kako smuvati devojku

On je bio student prve godine, a šta ti ga ja znam, navodno arhitektonskog fakulteta. Par godina je studirao, pa se vratio nazad. Nije ga to više specijalno zanimalo. Ali je jedan događaj ovekovečio njegovu ingenioznost – koju i dan danas ispoljava na jednom od lokalnih radija. Daklem…

Prva godina, a njemu se sviđa jedna devojka. Amfiteatar pun ko oko –

“…treba stalno pisati. Iseći vene, umočiti pero u krv i pisati…” Lj.Č.

Nekada ne možete da napišete tekst i da bude lep. Ili lak. Nije svaki trenutak napravljen da se slavi. Nije svaka reč blaga. Nije svaki stog sena mesto gde se neko voleo strasno. U nekom od tih kreveta je neko i izdahnuo.

Nekada se sujete susretnu na pola puta. Sudare se na mestima ukrštanja. Mesta na kojima je izbor dvoličan. Uzburkan, usijan susret uzavrelog i neodoljivog. Ogavnog i ljigavog. Izbor nije kada znate šta birate. Pravi izbor je samosvesna borba između mene i mene. Mene koji leži u stogu sena i mene koji leži na krevetu. Kao raskršća.

...

O neke tekstove se prosto sapletete više puta.

Nikada ne bi postojao svet bez uma koji ga kreira.

This is personal.

Moj glas je bio sve što oduvek posedujem. A nikada nisam znao da pevam. Horski sluh je najbolje što sam postigao. Besprekorno znam kada neko falšira, ali ne i da otpevam. Moja sestra peva drugi sopran, ali meni nije dato. Ja pevušim. Ceo svoj život imam aferu sa svojim glasom. Nikada vezu.

Opet, perfektno zviždim. Nikada ne pogrešim ni za ton. Ni za pola. Moja sestra je rekla da je to čudno. To znači da znam, ali da neću. Da čujem i mogu, ali nešto izda. Da se ne prepustim. Pustiti. Čudan glagol. Kako da imam, a da pustim u isto vreme?

Gledam ljude i razmišljam. Video sam mnogo osoba koje bi htele da ne budu voljene. Vidim ljude koji stoje i čekaju da ih neko voli. Bez pokreta, onako u tmini. Neko reče: “A

Teorija kratkih rezova

Bil i Suzan su uvedeni u sobu univerziteta Vašington. Bili su mladi bračni par, u svojim dvadesetim, onaj koji bi svako lako zavoleo. Seli su na dve kancelarijske stolice, oko metar i po jedan od drugog, na maloj platformi. Bili su privezani na uređaje i elektrode koje su merile otkucaje srca, količinu znojenja i temperaturu tela. Ispod stolica se nalazio se uređaj koji je merio koliko se svako od njih kretao. Dve kamere, po jedna uperena u svakog od njih, snimale su svaki pokret lica i tela, sve što su rekli i uradili u sledećih 15 minuta. U tom vremenskom periodu imali su instrukcije da razgovaraju na neku temu koja je