B92 Blog

Videvši danas blog gospodina Šabića „Građanska inicijativa vs. visoki administrativni kapaciteti“, počeo sam da razmišljam o jednoj ideji, na izgled paradoksalnoj i besmislenoj: kako omogućiti MUP-u da potpuno trivijalno uradi proveru potpisa narodnih inicijativa i peticija. U stvari – da je i ne radi – da svaki potpis bude garantovano validan (i proveren u odnosu na dupliciranje) u trenutku potpisivanja inicijative.

Zdravi cinici (što bi rekla gordanac) će se odmah zapitati zašto gubim vreme na ovo i mislim da je uvesti tako nešto uopšte realno izvodiva stvar – pošto je to ozbiljna subverzija moći državnog aparata i monopola vlasti političkih partija u odnosu na pojedinca, nosioca glasačkog prava. Takvima sa zadovoljstvom priznajem svoju naivnost i nudim misao Viktora Igoa: nema te armije koja će sprečiti ideju čije je vreme došlo. Moram da priznam da sam vrlo radoznao da li je ovo jedna od takvih ideja. You may say I’m a dreamer, reče Lenon u svoje vreme. Ali – kao i kod sličnih ideja na par mojih blogova ranije – nije važno da li ćemo postići nemogući cilj – već i sam put ka njemu je nagrada.

Toliko o sanjarenju – a sada konkretno.

Htedoh samo da skrenem pažnju onim čitaocima bloga kojima su ekonomija i investicije interesantne teme na ovogodišnji EM20 izveštaj Price Waterhouse Coopers - 20 najatraktivnijih "tržišta u razvoju" ("emerging markets") za investiranje, za oblast proizvodnje i za oblast usluga, na svetskom nivou (sa specifičnim skupom kriterijuma, gde npr. bruto nacionalni dohodak nije glavni faktor).

Razlog koji je čak i blog-lenjivca poput mene naterao da se oglasi u ovoj formi je to što je Srbija na trećem mestu u kategoriji proizvodnje, posle Egipta i Bugarske, a sedma u uslugama (1. Poljska, 2. Čile, 3. Rusija, 4. Rumunija, 5. Bugarska, 6. Slovačka), gde je u obe kategorije napravila ogroman skok u poslednjih nekoliko godina - 2004. godine je u obe kategorije bila ispod 20. mesta.

Razgovarajući sa raznim ljudima, u više navrata, dolazio sam do teme rada iz Srbije za strane firme, od strane pojedinaca koji takav posao mogu sebi da obezbede (što ne mora biti ni tako komplikovano, kao što se vidi iz teksta Dušan R na linku u sledećem pasusu). Uglavnom se radilo o informatici – konkretno programiranju za strane naručioce. Upoznao sam jednog zemljaka iz Jagodine, informatičara, koji mi je rekao da je član nekog udruženja samostalaca i da dosta rade za strano tržište (on konkretno aplikacije za mobilne telefone), a da udruženje broji preko pet stotina članova (ako su lagali mene i ja lažem vas, voleo bih ako neko ima pouzdanije informacije). Upoznao sam mlade inženjere informatike koji bi želeli da rade samostalno za strane firme – u početku sami, a u perspektivi kroz firmu koju bi razvijali, ali ne znaju puno o organizaciji firmi i pravnim aspektima rada. Znam čak i neke kolege koji rade u inostranstvu, a razmišljaju o vraćanju u Srbiju, u slučaju da im je moguće da jednostavno (a legalno) nastave da rade za svoju tekuću firmu.

Gledajući po domaćim forumima, više puta sam nabasao na priču o freelance radu, problemima sa naplatom iz inostranstva i (polu-)legalnošću takvog rada, uključujući i ovaj, prilično „reprezentativan“ tekst Dušana R (DusanR) sa Elite Security foruma, koji toplo preporučujem za čitanje: http://www.elitesecurity.org/t288391-Freelance-Tutorial.

Dok je moj sin bio u porodilištu u Aalborgu, nosio je (kao i sve ostale novorođene bebe, a takođe i mame) stvari na kojima je velikim slovima pisalo "Tilhører regionsvaskeriet" ("pripada regionalnoj perionici", u prilogu slika njegovog drugara iz sobe, Esbjorna).

Ovoga sam se setio kada je mom korisničkom imenu, ovde na blogu, dodato "92" na kraju, u kontekstu spajanja sa telekomovim single-sign-on servisom i odgovarajućom postojećom bazom korisnika (ako dobro razumem razloge ove promene). Vidim da je popriličan broj korisnika, ukljućujući i queeria, spadalo itd - dobio ovaj nastavak.

Znam da nema ništa gore ovde na blogu nego komentarisanje vesti sa B92, ali nisam mogao da izdržim, kad sam ovo video.

Za one koje mrzi da otvaraju linkove, evo motivacije:

"Turisti koji budu dolazili u Crnu Goru moraće da plate eko-turističku taksu, a moći će da unesu najviše kilogram suve hrane, litar alkoholnog i dva litra bezalkoholnih pića u originalnoj ambalaži, saopštila je portparolka Ministarstva turizma Jelena Paović."

Dakle naše južne komšije (bivše ono drugo oko u glavi) su lude k'o struja - rešili su da osim turizma stimulišu i trgovinu - do poslednjeg turiste.

Već vidim kako Grčka, Bugarska i Turska spremno odgovaraju na ovaj izazov, spuštajući svoje kvote za turističke gepeke na 500, 400 i 250 grama, a tečnost do 100ml, k'i u avionu :)

You see things as they are and ask: 'Why?'
I dream things as they never were and ask: 'Why not? '
-- George Bernard Shaw

Na mom prethodnom blogu o virtuelnoj reintegraciji dijaspore, "Od Tokija do Milvokija", koje inače priča o virtuelnim opštinama, ličnim kartama sa čipom i sličnim mogućim "velikim" projektima, Dragan Pleskonjić, "tripraseta", "KRALJMAJMUNA" i ja smo započeli da iteriramo ideju jednog relativno niskobudžetskog rešenja za pojednostavljenje uplate administrativnih taksi na šalterima državnih službi. Radi se o rešenju iz klase "M-commerce", tj. plaćanja upotrebom mobilnih telefona.

Znači, umesto da čekate u redovima u bankama, popunjavate uplatnice i donosite overene primerke, ideja je da dođete na šalter, pronađete šifru takse koju treba platiti (na oglasnoj tabli kod šaltera) i pošaljete jednu SMS poruku sa šifrom takse, na broj koji bi verovatno zavisio od mobilnog operatora.

Mobilni operator bi vam onda zadužio "račun" (ako ste prepaid, morali biste da imate dovoljno kredita) i platio uslugu u vaše ime, prenoseći u on-line modu poruku o plaćanju ministarstvu finansija. Ovu poruku bi šalterski radnik mogao da vidi, te da na bazi toga izvrši plaćenu uslugu. Ako je plaćanje uspešno, mobilni operator bi vam vratio poruku sa referentnim brojem uplate (koji treba da pročitate/pokažete šalterskom radniku) i iznosom koji je plaćen.

Kuda dalje?

Čini se da vreme srednjevekovnih mitova u Srbiji polako prolazi, osim za one sa zaista jakom imaginacijom.

Izduvali smo sa „teritorijama“. Čak i najtvrđim nacionalistima je ostalo uglavnom da planiraju da „ojačaju“, pa da se vrate „tamo“ (Kosovo, Kawlovac, Kawlobag, Viwovitica) za 50-100 godina – nadajući se, valjda, dobrom zdravlju – ili računajući da će njihova deca da budu dovoljno luda da se tako nečim bave...

Kad se podvuče crta... puno čaša je polomljeno. Privreda upropašćena, penzijski fondovi rasuti, državni sistemi poput školstva i zdravstva nisko pali, a veliki broj ljudi, posebno stručnih i kvalitetnih, otišli iz zemlje.

Pitanje koje se postavlja posle svega ovoga je – kako raditi na popravljanju štete koja je načinjena, a istovremeno preusmeriti fokus patriotizma i integrativnosti na aktivnosti koje nisu u tako strašnoj koliziji sa (sada) susednim zemljama, narodima sa kojima živimo na istom prostoru – i na kraju krajeva, dobrim delom sveta.

Znači, kako da, „polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih gradjana i etničkih zajednica u Srbiji“, stvorimo novu mehaniku integracije, koja se ne meri u kvadratnim kilometrima suverene državne teritorije i mitovima o Milošu Obiliću i devet Jugovića, koji se preseljavaju u Carstvo Nebesko – nego brojem aktivnih članova zajednice, njihovim kvalitetima u kontekstu vremena u kome živimo i njihovoj međusobnoj saradnji, baziranoj na zajedničkom interesu i dobrovoljnosti.

Na madrace

CLEMENZA: That Sonny's runnin' wild. He's thinkin'a going to the mattresses already. We gotta find a spot over on the West Side. Ya try -- 309 West 43rd Street. You know any gooda spots on the West Side?

Samo htedoh da javim svima da u ponedeljak (17. dec) dolećemo u Bgd. Bićemo u Srbiji najverovatnije do druge polovine januara, nadam se ne više od kraja januara (objašnjenje u nastavku teksta o tome zašto ovako neodređen plan), tako da se nadam da ću biti u prilici da se vidim sa svima sa kojima sam se dogovarao da se vidimo, a koji se u međuvremenu nisu predomislili ;)

Ne pamtim maglu, ne pamtim jesen
ne pamtim kišne godine
ne pamtim nikad zimu jer moje
sećanje otopi snegove

jedni viču hej, čitaj Borbu,
drugi viču, čitaj Mladinu

Neko nad nama vrši oglede.
Hajde, usudi se i pogledaj u Poglede,
ovde je osmeh - dogadjaj.

Drage blog-komšije, posle još jednog u nepreglednom broju razgovora o novijoj istoriji, na blogu kod Tibora Jone (koji inače ima fascinantnu tehnologiju timskog rada na svojim tekstovima :)), palo mi je na pamet da napravim jedan mali eksperiment nešto drugačije vrste timskog rada.

Jovan Cvijić

Izgleda da ipak nije bio dovoljno temeljan u svojim istraživanjima.

Naime, poznati međunarodni eksperti za ovu oblast Jean Claude Darcheville i DaMarcus Beasley su, na poslednjoj utakmici Zete i Glazgovskih Rejndžersa, pouzdano utvrdili da u Crnoj Gori majmuna - ima. Iako dobro kamuflirane među navijačima Zete, iste su odali karakteristični zvukovi i pokreti, koji nisu promakli kako ekspertima, tako ni novinarima. Eksperti su utvrdili da se radi o relativno poznatoj vrsti tkz. stadionskih majmuna (lat. pan troglodytes stadionicus), koja je, iz raznih razloga, postala relativno retka i ugrožena vrsta u drugoj polovini dvadesetog veka.

Više detalja o ovom neobičnom otkriću možete naći ovde.