B92 Blog

Evo, za promenu, jednog malog putopisnog bloga... i ponešto pride, da ne bude baš idilična razglednica iz „srećnijih krajeva“.

U petak, nešto pre osam uveče, moja supruga Saška me je iznenadila idejom da za vikend odemo do Obana. Kaže – jedna od najlepših železničkih linija u Škotskoj, hajdemo vozom do tamo. I pošto se ide tri sata u jednom pravcu, hajde da prespavamo tamo – hajde rezerviši karte i prenoćište. Pomislim – pa lepo, to je mesto u kome je destilerija jednog od šest singl molt viskija koji se smatraju predstavnicima škotskih regiona. I krenem ja da tražim – malo Internet, malo telefon. Ne previše uspešno u početku – sredina sezone, svi hoteli zauzeti, pansioni takođe, samo odbijaju. Ipak, najzad, posle jedno desetak telefonskih poziva, rezervišem sobu u pansionu „Glen Righ” - i tako se ova „na vrat na nos” organizacija i materijalizuje.

"Predsednik republike daje pomilovanja i odlikovanja"

Pitam se da li se nekada desilo da jednoj istoj osobi, u vezi iste stvari, predsednik istovremeno da i pomilovanje i odlikovanje?

Evo prilike. Radi se o Maji Stojanović, aktivistkinji Inicijative mladih za ljudska prava u Nišu, koja je osuđena na 10 dana zatvora zbog lepljenja plakata o Srebrenici.

Više o tome, kroz Majino viđenje, možete pročitati kod Zoksa na blogu, ovde, ili na blogu B92, ovde, gde je Jasmina prenela tekst sa Zoksovog bloga.

"Nakon islamske revolucije 1979, Iran je postao republika, ali uz izabrani parlament i predsjednika, odlučujuću riječ u mnogim pitanjima i pravo veta na većinu odluka imaju vjerske vođe, na čelu s vrhovnim vođom (ovu funkciju je do svoje smrti 1989 obavljao ajatolah Homeini)."

-- sa Vikipedije

Baš mi je drago što nisam u Iranu, pa da ajatolah Al Hamnei ima ustavno pravo da se meša u poreski sistem, stavljajući veto na mišljenje ekonomskih eksperata u vladi...

Age is not a particularly interesting subject. Anyone can get old. All you have to do is live long enough.
-- Groucho Marx

He... evo tek prođe prvi ceo dan na novom blogu, gde su nas nekoliko, "dužeg jezika", unapredili u "autore", a već počinju pritisci privatnim porukama da nešto napišem. Ko se sa ovoga skin'o, može bez brige da pređe na hors...

Pa dobro, pošto su me kolege greškom ubedile da u 3:30AM imam neku telekonferenciju sa Singapurćanima (klijenti) i Amerima (partneri), pa kad sam se nekako već probudio i nalio kokakolom, a u msn konverzaciji shvatio da je greška (i otkačio ih iz pedagoških razloga), evo da i ja ispustim, kao galeb, ukras na novi blog.