B92 Blog

Dracenine "Mrvice"

Dolazi Jevrejin kod rabina i vapi:

„Pamagaj, rabine!"

„Kaži, kakva te nevolja dovodi?" pita rabin.

„Ne pitaj! Siromašan sam k'o crkveni miš. Imam ženu, petoro dece i stare, skoro nepokretne, ali teške i prgave roditelje. Samo ja zaradjujem. Zaduženi smo do guše. Ali najgore od svega je što imamo samo jednu prostoriju. Svi se guramo njoj, ne možemo disati. Svadjamo se od jutra do mraka. Oči da povadimo medju sobom." plače čovek, nabraja uzroke i opisuje detalje svadja, dok ga rabin u jednom trenutku ne prekinu i ne upita:

„A imaš li ti kozu?"

Čovek ga zaprepašteno pogleda, pa odgovori:

„Imam, rabine, ali..."

„E, uvedi ti lepo kozu u kuću."

„Kako ću, rabine? Nemoj, ako za milost znaš! Samo ne kozu! Znaš i sam kako koze smrde!"

„Uradi kako ti kažem, pa za dve nedelje dodji opet.", zaključi rabin razgovor i ode drugim poslom.

Dracenine "Mrvice"

Jutros sam kod N. Milenkovića kao odgovor na njegovo pitanje "Pamtimo li?" ostavila kratak komentar koji se sastojao samo od sledećeg linka.

Ljudi ništa ne zaboravljaju. Oni govore i pišu.

Takoreći pre nego što je legao, komentar je bio izbrisan. Da javnost ne bi ostala uskraćena za očigledno interesantne informacije, ovde ponavljam link, ali pošto ne volim jalove teme kao što je rastresanje tudjeg prljavog veša, blog sam zatvorila za komentare. Molim za razumevanje.

* * *

Izlazeći u susret zahtevima većeg broja blogera, otvorila sam mogućnost komentari

Autor teksta: Jaril

1. Слобода избора

Историја европске цивилизације се може посматрати као историја освајања слободе избора. Око слободе избора има доста интересантних ствари. На пример:

- слобода избора је основна животна потреба коју људи морају да освајају и коју још увек не поседују;

- слобода избора је описана као прва (или међу првим) Божјим заповестима у Старом Завету (избор имена животиња);

- слобода избора је темељ свих друштвених система, са разликом да ли је та слобода заснована на оспоравању туђе слободе (фашизам) или у потпуности поштује туђу слободу (либерална демократија?);

(ili šta mi možemo globalno ponuditi)

Autor teksta: Time Bandit

Naravno da Dracena i ja nemamo mogućnosti da kao vlada Srbije eksperimentišemo uživo, takodje ne moramo da gledamo kroz naočare domaćih, polustranih a i stranih privrednika - jer im ništa ne dugujemo, i na kraju ne moramo da sledimo političke lidere i nejake Uroše i objašnjavamo ili produbljujemo njihove vizije.

Zbog toga možemo probati da zajedno sa vama napravimo model koji će nam pomoći da shvatimo naše mogućnosti (naše zemlje), mane i potencijalne šanse kao i šta dalje da radimo sa time. Vi imate to znanje, a i vaše mišljenje je sasvim dovoljno - vi znate šta je dobro za vas, šta može da vam godi, a šta svakodnevno nervira i smeta...

Autor teksta: Jaril

Са техничког становишта, уметност се може дефинисати као удаљење од свакодневне употребе језика. Књижевни језик полази од говорног језика као већ готовог система којим смо свакодневно окружени, док ликовне уметности и балет не располажу оформљеним системом у стартној позицији, већ из свакодневног живота преузимају различите елементе: линије, облике, боје, односно покрет. Почетна позиција музичке уметности је, са те стране, врло проблематична пошто елементи на којима је заснована не постоје у свакодневној употреби ни у оквиру уређеног, готовог система (спремног за преузимање) нити појединачно: док се тон може појавити тек спорадично, лествица се никада не појављује ни у елементарном облику. Пошто природни музички језик не постоји, крајња апстрактност музичке уметности захтева огроман напор имагинације, било да се одређени садржај њиме изрази, било да се перципира изражено. Овај "недостатак" је наметнуо потребу да се некакав основни музички језик ипак формира, макар и вештачки.

Dracenine "Mrvice"

Pozaboravljali smo već srednjoškolsko gradivo o eksperimentima I.P. Pavlova sa psima. A nije trebalo, jer bi nam sad bilo od koristi da sebi i drugima objasnimo šta nam se dešavalo i dešava. Podsetiću vas da su ovi eksperimenti, izmedju ostalog, potvrdili da životinje umeju da uoče pravilnost u zbivanjima, ukoliko ta pravilnost postoji, a zatim da odaberu onu reakciju koja je najkorisnija za njih.

Medjutim, kad u zbivanjima nema nikakve zakonitosti ili pravilnosti, nakon početne uznemirenosti i agresivnosti, izostaje bilo kakva reakcija, životinja pasivno trpi šokove, ali poremećaji u njenoj probavi svedoče o njenoj patnji.

Autor teksta: Jaril

У сфери производње луксуза, коме припада популарна музика, остатак индивидуализма је највише жив у форми идеолошких категорија као што су укус и слободан избор. Императив популарне музике је сакрити стандардизацију како би се илузија укуса сачувала. Музичка масовна производња, иако названа "музичком индустријом", није дословно индустријска већ је, још увек, на нивоу ручне израде. Када би појединачни елементи ручне израде били сасвим укинути, требало би развити нова значења прикривања стандардизације.

Autor teksta: Jaril

У досадашњој дискусији се искристалисало да се разлика између две сфере музике (уметничке и популарне) не може описати појмовима сложености и једноставности. Уистину, дела бечког класицизма ( Хајдна и Моцарта су:

- ритмички једноставнија од латино игара;

- мелодијски лакши за праћење од широких мелодија хитова поп музике;

- мањег акордског фонда од џеза који инспирацију црпи од Дебисија, Равела или чак каснијих извора.

За разликовање две сфере музике, кључни појмови нису једноставност-сложеност, већ стандардизованост - нестандардизованост.

Autor teksta: Jaril

Autor teksta: Jaril

Разликовање уметничке и популарне музике се узима здраво за готово. Свако ће ту разлику (између овога и овога), мање више препознати и констатовати без удубљивања у некакво суштинскo разликовање самих особина. То, међутим, доводи до разноразних забуна, као што је на пример она у којој један певач популарне музике (свршени музички академац) каже да је популарна музика својеврсна уметност. Доста њих ће рећи да је то забуна и да популарна музика није уметност, али врло мало њих ће понудити конкретно образложење. Па да почнемо.