B92 Blog

Autor teksta: Jaril

Aплауз. Чекан сам. Изаћи. Само изаћи. Публика. Клавир. Како? Сести! Чекају...

Устанак. Јуриш. Сева смрт. Пада живот. Налет. Сваки је јачи. Сваки више кошта.

Борити се. Суздржан уздах. Нож.

Напред. Немир у снагу. Ка победи. Сећи ваздух. Нада.

Умор. Притајити се. Полако устати. Вратити у ватру. Борити. Крв. Удари. Све јаче. Што даље. Напред!! Ништа иза. Победити!!

Autor teksta: Jaril

Како је Драцена већ најавила ово је требало бити текст о класичној и "не-класичној" музици. Међутим, како ја више волим савете како неки проблем функционише, а не како се конкретно решава, реших да напишем оно што ја волим. Крајње себично. Надам се на бар неку корист. Тако сам ствар уопштио на уметност уопште, јер су неки принципи који важе за улогу музике заправо произашли из принципа који важе за уметност.

На питање како настаје уметност воде се читави теоријски ратови. Ја бих као одговор понудио најбаналније решење: уметност ствара уметник. И пре него што помислите да овај текст нема никаквог смисла, а још мање значаја покушајмо да разјаснимо како настаје уметник.

Свима је већ позн

Dracenine "Mrvice"

Tog jutra smo se posebno lepo skockali, očešljali decu, pokušali (i to je nešto) da očešljamo psa, veliku crnu šnaucerku, popakovali u kola nešto malo potrebnih stvari za usput i par sitnica za poklon i krenuli u dugo najavljivanu i ugovaranu posetu rodjacima u jedno šumadijsko selo. Stigosmo pred podne.

Naši rodjaci, fini svet, lepih starinskih manira, gostoljubiv, tih, promišljen i pošten, dočekše nas sa oduševljenjem i raširenih ruku. Posedasmo na klupe u bašti. A gde bismo drugo mi, siroti gradski pacovi, poluugušeni od smoga? Snajka (tako je svi zovu, više joj se niko ne seća pravog imena) nas posluži limunadom, a onda nas njihov sin sve zajedno odvuče u zadnje dvorište da vidimo „prinove": prasiće, piliće, ćuriće, pačiće... Razneženi gledamo te krhke mlade živote i uživamo.

Krajem septembra u okviru projekta "Na krilima vetra" iz Beograda je krenula jedna bajkerska ekspedicija sastavljena od trojice mladih ambicioznih ljudi na turu po istočnoevropskim zemljama preko Rumunije, Moldavije, Ukrajine... do Azerbejdžana i nazad preko Turske. Motociklistički klubovi i društva širom sveta, naročito razvijenog, rado organizuju ekspedicije. One predstavljaju izazov, pružaju mogućnost da se doživi avantura, upoznaju novi predeli i ljudi, uspotave kontakti i izgrade prijateljstva sa bajkerima iz udaljenih zemalja. Ponekad se tokom putovanja snimi video materijal od koga nastaju veoma interesantne TV emisije. Glavni cilj projekta „Na krilima vetra" je upravo snimanje jedne ovakve emisije o zemljama jugoistočne Evrope koje svi drugi zbog loših puteva, učestalih pljački, problema sa birokratijom, mestimičnih tinjajućih pograničnih sukoba i političke nestabilnosti nerado posećuju, pa o njima ima jako malo pravih informacija u našoj, a pogotovu u svetskoj javnosti.

Dracenine "Mrvice"

U večerašnjem "Poligrafu" gost Jugoslava Ćosića, Zoran Cvijanović, u svojstvu savetnika potpredsednika vlade Božidara Djelića objavio je odličnu vest da je Djelićev tim izradio strategiju održivog razvoja zasnovanu na ekonomiji znanja. Time su širom otvorena vrata koja smo mi ovde odškrinuli i Njegovo Veličanstvo, Znanje, je dobilo mesto koje mu pripada. Grudva se zakotrljala i uskoro će se pretvoriti u lavinu. Čuuuvaaaj tamooo!

Dracenine "Mrvice"

Stara kineska poslovica kaže da za svaki problem postoje najmanje tri rešenja. I zaista, bez analiziranja pojedinačnih problema možemo se složiti da bi to mogla biti opštevažeća formula života na planeti Zemlji, jer u svakom trenutku možemo da biramo bar izmedju sledeće tri opcije:

a) da se ubijemo (svima za inat)

b) da trpimo postojeće stranje (+ kukamo i plačemo)

c) da nešto menjamo

Dracenine "Mrvice"

Sneška: Srbi ne vole promene...

Ivan Marović:...Da budemo precizniji: Srbi ne vole promene nabolje.

Sarma: Srbi ne vole ništa.

(Blog Bitni i Nebitni Igipop, 15.06.2007.)

Mi ni ne znamo tačno kad nam se to desilo, u kom smo trenutku prestali da se zanimamo za svet oko sebe i sebe same. Ne sećamo se više ni kad je evropski ekspres krenuo. Pred našim očima je u devedesetim promicao jedan po jedan vagon, a mi smo (osim što smo ratovali) nepokretni stajali i gledali. Kako se njihova brzina povećavala, u nama je rasla prvo nelagoda, pa mučnina, pa revolt, želja da se svadjamo, pretimo, ucenjujemo. A onda je nastupila potpuna hipnoza, tako da sad ove poslednje vagone, ne samo da ne vidimo i ne čujemo, nego odbijamo da uopšte gledamo i slušamo. Čini se čak da nas bespomoćnost onemogućava i da razmišljamo o bilo čemu.

Kad se ulazi u bilo kakve reforme, od izuzetnog značaja je svest o resursima, o onom čime one mogu biti sprovedene, što će ih podržavati i podsticati i sprečavati lutanje i greške, kao i o barijerama koje ih mogu ometati. Medjutim, naši političari i mi gradjani zajedno sa njma pomalo ličimo na posadu Titanika koja se neprekidno bavi samo vidljivim vrhom ledenog brega (pokušavamo da popravimo standard, da smanjimo nezaposlenost i siromaštvo, da pokrenemo privredu), to punih usta nazivamo reformama, ali malo-malo punom snagom udaramo u nevidljivi deo ledenog brega, ne shvatajući da je do toga došlo zato što nismo razmotrili dublje slojeve problematike. Dobra kultura je jedan od najvažnijih nevidljivih resursa za reforme, a loša, barijera najgore vrste.

Dracenine "Mrvice"

Dracenine "Mrvice"

Prolazim pre neki dan pored dva dečaka od 10-12 godina i slučajno čujem deo njihovog razgovora. Jedan drži nešto u ruci, rekla bih da je neka igrica ili „mrdalica" i sav ponosan objašnjava drugom gde je šta i kako radi. Ovaj drugi ga moli da mu da da proba, ali dobija odgovor: „'Ajde, al' samo iz moje ruke." Bilo bi interesantno saznati zašto samo iz njegove ruke, ali i bez te informacije nije teško zaključiti da izmedju ova dva mala prijatelja ne vlada veliko poverenje. Tako mali, a tako nepoverljivi!

Poverenje je verovanje u pouzdanost i iskrenost drugog čoveka, drugih ljudi ili neke organizacije. Ono se uči od detinjstva, razvija kroz uopštavanje i pri svakom novom susretu ovo učenje se mora ponavljati.

Poverenje je efikasan mehanizam za redukovanje kompleksnosti društva. U uslovima velike kompleksnosti postoji veliki broj alternativa, odnosno mogućih pravaca razvoja stvari.

Dracenine "Mrvice"

Ljubavni život samoostvarenih ljudi

1. Gubljenje odbrambenog stava

Samoostvareni ljudi i u svakodnevnom ophodjenju pokazuju veću spontanost i poštenje, a u njihovim ljubavnim vezama se ove osobine još više ispoljavaju, pa se njihova ljubav sa upoznavanjem ne smanjuje automatski, nego zavisi od druge strane: što je onaj drugi bolji čovek, ljubav je sve jača, a što je gori, ona je sve slabija. Samoostvaren čovek nema potrebe za skrivanjem, oprezom, sputavanjem i potiskivanjem. On se ne trudi da ostavi utisak, nije napet i ne pazi na svaku reč. Ovakva ljubav znači biti ono što jesi, potpuno emotivno i fizički go, a ipak shvaćen, prihvaćen, voljen i siguran.