B92 Blog

Već od 11. 05. uveče, počele su postizborne kombinacije. Prosto smo zatrpani različitim kombinacijama i spinovanjem, uključeni su svi strojevi za pravljenje magle ili lagane izmaglice, otvorila se berza, laska se mogućim partnerima i pipka njihov puls, laska se javnosti i pipka njihov puls, angažuju strani partneri da pomognu i da razmekšavaju.

Rekoh prethodno da ja vidim vladu u koaliciji DS, DSS i SPS, uz simbolično učešće bar jedne manjine. Recimo, Ugljanina. Moguće je da tu u drugi plan padne Čanak, jer to politički može biti lagodnije i njemu i DSS-u, ali da za uzvrat bude nagrađen značajnijim učešćen u pokrajinskoj vlasti. Moguće je da ne bude ni Velje, ali da mu se omogući vladavina u Čačku, Topoli, Ivanjici i široj okolini Ravne Gore...

Da će tako biti svedoče mnoge činjenice. Najpre, sasvim jasan predizborni dogovor SPS-a i DS-a potvrđen na glavnom odboru DS-a, pre nego su izbori i raspisani. 

Da će tako biti svedoče najave stigle od Mlađana Dinkića o 142 ili 151 poslaniku koje s

E, danas sam duže odspavao jer sam imao obaveza do 4 ujutro, Bio je to dan u kome sam zaista bio na nogama čitava 24 časa.Radikali izgubili izbore, njihove čelnike to nije mnogo iznenadilo jer drugome se nisu ni nadali, ali to je iznenadilo ostatak stranačke mašinerije, gurnulo ih u depresiju i podstaklo da se frustrirano ponačaju. Kao predsednik jednog biračkoga odbora to sam osetio na vlastitoj koži. Spadam u one koji su uspeli da se najbrže razduže jer sam na vreme i efikasno priredio svu dokumentaciju potrebnu za takav rasplet ( što nije teško osobi koja zna osnovnoškolsku algebru). No i pored toga mora sam u opštinskoj ili gradskoj izbornoj komisiji, što je u opštoj gužvi teško razabrati, provesti veći deo postizborne noći. Radikalskoj predstavnici koja je kako čujem profesorka matematike, 10 minuta trebalo je dokazivati da je 1169 + 752 = 1921.To, sasvim izvesno nije bilo pitanje njenoga neznanja nego posledica partijske instrukcije da se što je moguće više zakera, oteže i komplikuje da bi neprijat

Još malo pa će izborno ćutanje...još koji sat...Zato sebi uzimam pravo da dam prognozu jer sam i na predsedničkim izborima pogodio kojom će razlikom Tadić dobiti Nikolića....a da sam nisam glasao.

Pa evo moje konačne prognoze. DS dobija radikale za bar 100.000 glasova..Manjine dobijaju 9 poslanika.

Posle izbora postoje dva scenarija. Jedan je ako SPS pređe cenzus, a drugi ako ne pređe ( šanse da pređe su veće, a u slučaju da ne pređe imamo apsolutno dobar razvoj događaja).

Ako SPS pređe cenzus ulazi odmah u postizbornu koaliciju sa Koštunicom, počinju pregovori, trzanje i mrcvaranje i na kraju će biti izabrana vlada DS - DSS- SPS, te neke manjinske stranke ( Mađari, Romi). Tamo negde u septembru. Glavno opravdanje će biti da se ne može bez vlade, da je bolje i takva vlada nego nikakva, da je važno samo to da SRS nije u vladi...Jedino, Koštunica neće biti premijer ali će preko ministarstava sile zadržati svoju efektivnu moć. Nastavlja se sa glavinjanjem,partijskim državama unutar jedne dr

Večeras sam bio gost na večeri kod burazera Nikole, na Lionu, u Rakićevoj ulici. Porodično, dakako. Stigao nam je iz Knina burazer, brat Savo ( imam i ja brata Savu, ne samo Jelena..o))). Doneo svakakvih đakonija iz Dalmacije,pun gepek,uprkos granicama i carinama, da podelimo.Savo se inače u Knin vratio 1998. godine, živi tamo i bavi se onim čime se i ranije bavio. Drži automehaničarsku radionicu. Dođe u Srbiju dva puta godišnje, bude po desetak dana i pali nazad. Od stvari koje nam je doneo izdvajam vino iz našega vinograda, koje se u nedostatku boljega naziva zove "žutina". Vino što se prelije negde pred zimu, zapečati i ne otvara do Đurđevdana. To vino se pravi od grožđa zvanoga maraština i pegavi prominski debit, ima boju staroga zlata, a jedina mu je mana što se brzo popije....Kažu da je Tito, tamo negde 1954. godine, kad je prvi i jedini put bio u Kninu, tražio da pije baš to vino. A Tito, poznato je, nije tražio ono što ne valja.Tito je nesumnjivo znao šta je dobro...

Elem, da ne p

Konačno, 29. aprila, 2008. godine, dogodilo se nešto dobro za Srbiju. Politički dobro. EU je odlučila da pomogne proevropskim snagama,dozvolila potpisivanje SSP-a, a hoće li ta pomoć biti presudna, videćemo. Ja bih rekao da hoće, ali razmotrićemo ovde još neke moguće scenarije.

Dakle, nakon onoga što se dogodilo 29. aprila,i pružene prilike da konačno vidimo na delu penkalo Bože Đelića, ja sam siguran da će proevropske snage 11. maja odneti prevagu. Da se razumemo, pod evropske snage računam LDP, DS i šareno društvo oko nje, te manjinske stranke. Mislim da je Koštunica definitivno ispao iz igre, i da je ovo personalno njegov politički kraj. Bliski izbori su, sasvim sigurno, poslednji korak ka njegovoj političkoj penziji jer je bespovtranto politički potrošen. No, ideologija koju on zastupa, krugovi koji su ga politički podigli, još su daleko od "penzije" i dugo će biti veliki srpski politički i ne samo politički problem. 

Kako će, po mome mišljenju, izbori završiti?

DS je dobio

Jučer sam na Dnevniku RTS, tamo negde pred kraj, čuo nemušto saopštenje generalnog direktora javnoga servisa koje je čitao namršteni voditelj.... a kome je, čini mi se, bilo neugodno to čitati. No, moralo se izgleda.

Saopštenje je došlo niotkuda. Nije mu prethodila vest o događaju koji je "inspirisao" saopštenje, a iz njega je trebalo da se razume kako je "neki član izbornog štaba LDP -a sa Voždovca" fizički napao direktora RTS-a Aleksandra Tijanića, te da je on, jeli, u najboljoj tradiciji nesalomive junačine odbio te napade, kaznio napadača i nakon toga odlučio da zatraži policijsku zaštitu i stalnu policijsku pratnj, jer kad već to ima Beba ili Čeda, što ne bi i on.

Kasnije sam, gledajući druge vesti, a i kontaktirajući ljude koji bi mogli znati o čemu se radi, saznao šta se zapravo dogodilo.

Aleksandar Tijanić je napao Roberta Tomaša, čoveka koga ne poznaje i sa kojim se slučajno sreo na izlazu iz cvećare, jer mu se nije svideo način na koji ga je ovaj pogledao. N

U sinoćnoj emisij Olje Bećković mogli smo gledati kandidate za gradonačelničku funkciju za grad Beograd, odnosno ljude koji na svojim stranačkim listama preferiraju vodeću ulogu u gradu zavisno od rezultata koje postigne njihova lista i tzv. "koalicionog kapaciteta" koje stranke imaju.

Ne volim komentarisati Oljine emisije, ali sinoćna je bila veoma znakovita, toliko da je ogolila neke odnose, neke prikrivene namere političke klase, te ljudima sa malo izoštrenijim osećajem za politiku pokazala kuda bi stvar nakon izbora mogla krenuti.

Elem, kako sam ja video dvočasovnu raspravu, a verujem da osnovni utisak delim sa značajnim delom blog zajednice.

Dakle, osnovno je da su svi učesnici prezali pred Biljanom Srbljanović. Pazili su da budu što finiji, da ostave utisak što je moguće više konstruktivnijih aktera, da pokažu kako su im ljudi i njihove potrebe u centru  zanimanja. Svaki pokušaj  da priču skrenu na demagogiju, da pokušaju poentirati na onome za što nema osnova, Biljana je

Ne mogu odoleti a da ne postavim, za mene izvanredan tekst Boška Jakšića objevljen u današnjoj "Politici", tekst koji govori o našem, balkanskom sindromu nekritičkoga življenja prošlosti i problemima koji se vezano za to javljaju. S obzirom da već godinama imamo razne pokušaje relativizacije antifašističke borbe, izjednačavanje fašista i antifašista kroz izjednačavanje fašizna i komunizma, tezu da je antifašizam uglavnom komunizam i slične stvari,a sve sa ciljem da se ipak rehabilituje ili bar umanji fašistički zločin, ovaj tekst doživljavam kao poticaj potisnutom dijalogu čije izostajanje pomaže politikantskom potiskivanju i manipulaciji. Tekst je naročito aktuelan u svetlu nanovijeg skandala u Hrvatskoj vezanim za sredstva izdvojena za obeležavanje Blajburga, koja su nekoliko puta veća od onih namenjenim komemoraciji u Jasenovcu. Mislim da je Jakšić napisao nešto najkompletnije ili bar najbliže mom razmišljanju, od obilja onoga što se ovih dana moglo pročitati u raznim novinama, na forumima ili

Uvaženi kolega bloger, Jakša Šćekić sugerisao mi je da u odnosu na prethodni post "obrnem pilu naopako"i postavim pitanje kako bi personalno izgledala radikalsko - narodnjačka vlada..

Recimo, ovako, ko bi bio - 1. premijer, 2. ministar policije, 3. ministar pravde, 4. ministar finasija, 5. ministar odbrane, 6. ministar za Kosovo, 7. ministar za kapitalne investicije ( to bi ministarstvo sigurno postojalo i vodio bi ga Velja) 8. minstarstvo za energetiku, 9. ministarstvo prosvete, 10. ministarstvo zdravlja, 11. ministarstvo za trgovinu,12. ministarstvo za privatizaciju, ekonomske odnose i regionalni razvoj...itd...

Ko bi vodio javna preduzeća...Eto, RTS i Politiku bi sigurno vodila ista ekipa, Njih ne verujem da bi dirali, osim ako se Vučićeva žena ne bavi medijima..

Da se razmemo...ja lično ne mislim da će radikali i DSS praviti vladu.Iz raznih razloga, a prvenstveno zbog toga što neće za to imati dovoljno glasova, i toga se ne bojim. Čak kad bi je i napravili, to bi mogla biti

Kao i na parlamentarnim izborima 2007. godine, DS nikako da izađe sa kandidatom za premijera.

Dobro, te 2007. izašli su zadnjih pet dana kampanja i ponudili Đelića, kad je postalo opasno da i ona biračka nevideća većina ne provali da je DS-ov kandidat Koštunica. Tako su dobili više desetina hiljada glasova, neki kažu i čitavih sto hiljada. Na tu varku sa Đelićem.

Na ovim izborima ponavlja se ista praksa. Najavljuje se da će kandidat biti poznat u zadnjoj nedelji kampanje. Sada to verovatno neće biti Đelić. Govori se, gle čuda, o nestranačkoj ličnost..Najveća, najbogatija i stranka sa najrazvijenijom infrastrukturom, najavljuje nestranačku ličnost kao premijerskoga kandidata. Vrlo originalno. Skoro kao kod Putina...

Pa koje su to nestranačke ličnosti koje bi u obzorju mogao imati DS...i ne samo u obzorju nego da u njih ima toliko poverenje da im ponudi premijerski mandat. Da vidim sa kojim su to "nestranačkim ličnostima" DS-ovci najbolji.

Odmah mi pade na pamet Mišković. O

Parrhesia je govorna figura antičke retorike, a govornik je koristi kad otvoreno govori o neugodnim istinama bilo da se one tiču pojedinca ili društva.

Parrhesia je dakle, bitan uslov i bitno obeležje demokratije. Ona je srž građanske hrabrosti i građanskoga angažovanja.

Označava tačnu podudarnost uverenja i istine i možemo je posmatrati  kao bitan  test moralnosti.

Parrhesia se može posmatrati i kao ideal, nešto što bi trebalo odlikovati najbolje, najpametnije, najmoralnije i najmudrije. Što više parrhesie to zdravije društvo.Parrhesia bi morala biti bitna odluka društvene elite, ako se želi progres. Bez parrhesie, nemačko društvo se nakon drugog svetskog rata ne bi oporavilo bez obzira na ogroman ljudski potencijal i energiju.

No ako pogledamo kroz istoriju civilizacije

Da dam ovakav naslov tekstu, asociralo me mnogo šta....a najviše jedan duhovit Adamovov komentar na Jeleninom blogu. Sitan vez je umeće vezilje, a traži mnogo napora, dobar vid i veštu ruku. Onakav, otplike, kao što je bio na onoj zaves, negde u Rumuniji, odakle je Boris Tadić molio palioce i rušitelje u Beogradu da budu fini..o))

No, ta sintagma se koristi i u ironičnom smislu, ali ja je u konkretnom slučaju koristim da opišem pokušaj, uspešan ili neuspešan, da zavedete određenu osobu, više njih, neku društvenu grupu ili pak biračko telo kombinacijom određenih sitnih koraka, čudno upletenih niti ili poteza koje podsećaju na "sitan vez" i zavode direktno za "Goleš planinu"..o))

Od ranoga jutra slušam, čitam i gledam predstavnike Tadićeve liste. prosto, nema čovek gde se skloni od obilja i gustine tih poruka, od čudnih čvorova i mrtvouzica koje vezu. Eno ga Dinkić. Pokreće u Pančevu peticiju za zaštitu čovekove okoline. Zamislite veličinu i genijalnost toga poteza...Ispitiv

Na današnjoj sednici vlade Srbije, doneta je odluka da se raskine ugovor sa austrijskom firmom ATEK o privatizaciji RTB Bor. Istovremeno je odlučeno da se na pregovore pozove drugoplasirani na tenderu SMR, ruska firma u vlasništvu Olega Deripaske.

Ovo je rezultat drugog tendera. Na prvom je pobedila rumunska firma Kuprom, ali se ispostavilo da se radi o neozbiljnom kupcu koji nije u stanju da ispoštuje preuzete obaveze. Alfa i omega ove privatizacije, bar u javnosti, bio je u oba slučaja, dakako, Mlađan Dinkić.

Objašnjavajući danas zašto je otkazano ATEK-u, Dinkić je rekao nešto što bi ga trebalo kvalifikovati kao velikog ljubitelj i privrženika poštovanja zakona. Kazao je naime, da se ugovori moraju poštovati, striktno i bez ikakvoga zatezanja. Opet u skladu sa tom svojom privrženošću zakonu, dodao je i to da sledi poziv drugoplasiranom, odnosno SMR-u i Deripaski.

I teško bi bilo stavljati prigovor na ovako principijelan stav, da tu nema dva - tri bitna detalja koja ozbiljno dovode u pi

Na skveru ispred Studentskoga grada na Novom Beogradu postoji i danas restoran, staklenac, u koji nisam ulazio više od trideset godina. Nisam bio kroz to vreme ni u "Džakarti" preko puta, koja također još postoji i koja je imala odličan roštilj, ali gde su studenti odlazili nešto ređe, zavisno od toga koliko imaju para i koji je datum u mesecu.

Zašto pominjem staklenac?

Svojevremeno je tamo bio ekspres restoran, samoposluživanje. Uđete na liniju, uzmete poslužavnik i pribor za jelo, hleb, salatu, pivo ako za pivo imate para i jedno od  tri, četiri, gotova jela, među kojima je obavezno bio pasulj prebranac. E sad, prebranca je bilo dve vrste. Jedan prazan i jedan sa šniclom. Taj prazni je koštao 70 dinara, a sa šniclom 120 dinara. Postojala je razrađena veština kako si mogao prebranac sa šniclom provući kao prazan prebranac i tako na račun kuće popiti pivo, pa i častiti još jednim sebe ili prijatelja..Ako si bio dovoljno vešt da jednim brzim i nevidljivim pokretom viljuškom probušiš šn

Gledao sam jednom neku Ršumovu emisiju za decu gde je on objašnjavao šta znači reč "kobajagi". Nisam siguran, ali mi se čini da ima i pesmicu na tu temu. Bio je veoma efektan, razumljiv i jasan, tako da je skoro svako dete koje je gledalo tu emisiju moglo da shvati da je "kobajagi" zapravo pretvaranje, dogovoreno ili nedogovoreno glumljenje i odigravanje onoga što nije, da bi se prikrilo ono što jeste. Kobajagi u sebi nosi elemente zavaravanja, ali i elemnte igre. Zavisi sa koje pozicije to gledaš i šta su mu stvarne namere i stvarne posledice.

To je to Ršumovo "kobajagi" koje sam ja video baš ovako kako vam pišem.

E sad, gledajući ovaj naš politički dramolet, svaki dan čovek može prepoznati razne "kobajagi" situacije. Neke su bezazlene, neke bogami i nisu. Recimo, put predsednika države u Rumuniju, 21. februara ove godine, nakon što je sa kolegama iz "trijumvirata" dogovorio onaj miting koga se više niko ne seća, je jedna kobajagi situacija.

Uznemirujuće su i zlosutne vesti sa severa Kosova. Najpre, dizanje u vazduh carinskih prelaza, potom "osvajanje" pruge što za rezultat ima obustavu železničkog saobraćaja, a sada već prva žrtva, ukrajinski vojnik, te na stotine povređenih, ranjenih, zapljena vozila, suzavac, šok bombe, Molotovljevi kokteli, pucnjava i miris barut. Mitrovica se pretvara u Bejrut, a Srbi ponovo u direktnom sukobu sa NATO paktom. Ministar za Kosovo Samardžić, tobož smirujući, preti najjačoj sili sveta. Predsednik države apeluje na uzdržanost, kao da se sve to odigrava u Istočnom Timoru. NATO upozorava da je pređena "crvena linija" i praktično uvodi vojnu upravu na severu Kosova. UNMIK zvaničnici i predstavnici međunarodne uprave direktno optužuju državu Srbiju za nerede. Ministar spoljnih poslova Jeremić piše oštra pisma generelnom sekretaru UN. Ministar odbrane Šutanovac se žali na partnere iz vlasti, pogotovo na ministra za Kosovo Samardžića i njegov akcioni plan. Tvrdi da on ne zna šta

Nerado komentarišem sudske presude. Više je razloga za to, od načelnog stava do nedovoljne kompetencije.

No, naišao sam na saopštenje pet NVO koje su svojim dosadašnjim radom, pokazanom stručnošću, hrabrošću i društvenom odgovornošću zaslužile i poverenje i poštovanje, a koje pod lupu stavljaju presudu donetu u predmetu po tužbi bačkog vladike Irineja protiv Zorana Petakova i odlučio da ga postujem. Dodatni razlog da to uradim jeste činjenica da smo na ovom blogu pre nekoliko meseci raspravljali o tome zašto je Petakov tužen i optužen

Usput, g. Petakov je naš kolega bloger....