B92 Blog

Svašta je moguće u ovoj našoj zemlji....Zaista svašta.

Evo vesti od danas...

Okružni sud u Novom Sadu ukinuo je presudu vođi neonacističke organizacije Nacionalni stroj, izrečenu po tužbi novinara Dinka Gruhonjića jer, pazite ovo, "Davidović nije dobio svu dokumentaciju na ćiriličnome pismu"..

Prvostepena presuda po Gruhonjićevoj tužbi izrečena je 2007. godine, a njome je Davidović bio dužan platiti 500.000 dinara za povredu časti i ugleda tužitelja izrečene u knjizi "Nacionalni stroj". Okružni sud u Novom Sadu čekao je dve godine da donese ovaku "mudru"odluku i ukine presudu.

E, sad..Ovakva odluka Okružnoga suda u Novom Sadu ima nekoliko slojeva, a bogami vuče za sobom mnoge potencijalno opasne stvari.

Ona je pre svega opasno besmislena, civilizacijski nakaradna i neutemeljena, vrednosno neodrživa i  duboko štetna za srpsko društvo u celini.

Šta nam se sugeriše ovom presudom, osim zaključka da je neonacistički lider ljubimac suda i onih ko

Vladimir Putin je, pre deset godina došao na čelo ruske države, i ostavio neizbrisiv trag, ma ko šta o njemu mislio. Kad ga je Boris Jeljcin označio svojim naslednikom, Putin nije bio naročito poznat ni široj ruskoj a kamo li svetskoj javnosti.

Tek je Jeljcinova supruga iskusnim okom videla potencijale ovoga moga vršnjaka, i proročanski kazala kako od njega očekuje da "sredi Rusiju" i napravi njen uzlet do nekih ranije poznatih visina.

I zaista, kad danas pogledamo rusku poziciju u međunarodnim okvirima, Putinova Rusija i Jeljcinova Rusija, razlikuju se kao bog i šeširdžija. Jeljcin je stvorio uslove da se pojavi Putin, ali mu je ostavio zemlju koja je bila pred raspadaom, silno zadužena, u neredu, sa gubernijama i guberantorima koji su igrali svoju "pipirevku", ogromnim socijalnim problemima, tajkunima koji su nesputano u raznoraznim kriminaln

Iako je već, poštovana Vesna Knežević - Ćosić reagovala na vest da je čopor pasa sinoć oko 22 časa pred Skupštinom Srbije, napao, oborio i krvnički izgrizao poslanicu Jelenu Trivan, moram i ja kazati koju, iz malo različitoga ugla.

Hajdemo još jednom...Izlazeći iz Skupštine Srbije, poslanica Jelena Trivan bila je napadnuta od besnoga psećega čopora, teško je povređena i po rečima lekara njen oporavak će trajati više nedelja.

Gradonačelnik Beograda, večno napuvani, arogantni Dragan Đilas, za takav događaj je optužio celu Srbiju, kazavši doslovno da građani naše lepe domovine uživaju staviti kućnog ljubimca u auto, dovesti ga u Beograd, i tu, valjda da bi zagorčali život Đilasu, ostaviti. Istovremeno nam je objasnio da je on jako sposoban i preduzimljiv čovek koji ima firme u desetak okolnih zemalja. Ovo jedno sa drugim nema veze ali se čulo na istoj konferenciji za štampu.

Evo, ja sam jedan od onih koji ima "genetsku grešku" i sumnjam u sve što vlast radi. Pored ostaloga i zato što je plaćam, finansiram,što ona potezom pera može da mi u džep zavlači ruku dublje ili pliće i što je smatram bitnom za kvalitet moga života i života moje zajednice.  Samo pobornici autoritarne političke pameti i autoritarnih nazora mogu sumnju u ispravno postupanje vlasti i njenu nepogrešivost nazvati "genetskom greškom". I jedan ovakav iskaz iz usta ministra govori da je vlast u velikim problemima. Prosto, to više liči na "primalni krik" nego na suvisao politički stav.

E, pa kad to vidimo, onda bi se kao ljudi koji moraju razmišljati o tome šta će biti sutra, trebali upitati, šta nas to čeka u neko dogledno vreme. Na jesen, recimo. Evo, avgust je za vlast prilično lagan. Ona se i ne zamara dugoročnim projekcijama. Mesec dana je sasvim dovoljno.

Vaterplisti prvaci sveta, Čavić sa medaljama, Nađa Higl isto tako prvakinja sveta, pa još i košarkaši na nekom &

Ne pamtim kada sam poslednji put bio u bioskopu. No, ovih dana ću, bez obzira na nepovoljne okolnosti za takvu vrstu zabave ( vrućina i tako to), sigurno otići i pogledati jedan film u trajanju od 15 minuta koji je napravio student Fakulteta dramskih umetnosti, Nebojša Nenadić.Film se zove "Zvezda tri" a urađen je kao ispit za drugu godinu režije na akademiji. 

Da donesem tu odluku, opredelio me tekst koji je objavila agencija Beta, a čiji "stožerni deo" izgleda ovako:

Zvezda Tri govori o nevoljama posade broda "Stefan Dečanski", poslatog 2309. godine da uništi zvezdu koja je "prema proročanstvu Mitra Tarabića uzrok vekovnih nedaća srpskog naroda", navodi se na špici ovog filma s kojim je Nenadić, student druge godine režije, nedavno polagao ispit na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Gledam danas centralne Vesti B92 i prilog posvećen intervjuu Ratka Kneževića objavljenom u podgoričkim "Vijestima". I sad, lično, taj intervju ne uzimam zdravo za gotovo. Ima tu svašta. Od ličnih obračuna, do iskaza plasiranih iz čistih ekonomskih, klanovskih, političkih i drugih interesa. Može se o ovome široko raspredati. Knežević, znam, svakako nije anđeo niti lik po kome je preporučljivo graditi moralne obrasce.

Ono što je meni privuklo pažnju, mada me nije mnogo iznenadilo, jeste iskaz da su od oktobra 2007. godine, pa na dalje, u Pariz nekoliko puta dolazili Toma Nikolić i Aleksandar Vučić, te se tamo sastajali sa Stankom Subotićem, Milom Đukanovićem i Miomirom Marićem... Nije mi izneđenje ni to da je u toj priči i za tim stolom Marić. Tamo gde je Marić, stalno se kuva neka čorba. Od "Dece komunizma" pa na ovamo. I kakav je to događaj

Evo, naši mediji nikako da objave vest da nesvrstani nisu poslušali Tadića nego odredili kako je i red da sledeći samit organizuje ugledna članica - Iran. Domaćin će biti Ahmedinedžad.

Samitom u trogodišnjem periodu upravlja trijangl, bivši, sadaćnji i budući domaćin, što bi značilo Kastro - Mubarak - Ahmedinedžad. Lepo društvo.

Jučer obećah nastavak prethodnoga posta o novom putu srpske spoljne politike u avanturu. O ponudi i pozivu nezabeleženom u istoriji međunarodnih odnosa da jedna zemlja nečlanica, gost na skupu po vlastitoj želji, zastupljena preko najvišega predstavnika, svoga neposredno izabranoga predsednika, "ladno" kaže da ima želju organizovati redovni samit te organizacije na najvišem nivou u svome glavnome gradu, mada nije član. Pored tog krajnje neobičnoga predloga, ležerno, kao da ne postoji ništa normalnije, pozove i druge goste na skupu, zemlje nastale raspadom bivše Jugoslavije da se i one priključe organizaciji. Objašnjavajući zašto bi to bilo sasvim u redu kazao je, naš predsednik, kako smo imali zajedničkog vizionara, Tita, koji je tu organizaciju osnovao.

Mnogo je u ovoj incijativi našega predsednika, neobičnih, iznenađujućih i šokantnih elemenata. Za mene je ekstra iznenađenje, i nešto

Pre neki dan sam radio intervju sa dr Žarkom Koraćem i on mi je na pitanje šta misli o aktuelnoj spoljnoj politici Srbije, odgovorio otprilike ovako:

"Spoljna politika Srbije danas se tetura izmedju zelja za evropskim integracijama i takozvane bitke za Kosovo.To se formalno zove politika " i EU i Kosovo "! A izmedju tih ciljeva,treci proklamovani cilj ,poboljsanja odnosa u regionu,se u praksi pretvara u cilj pogorsanja odnosa u regionu."

Gospodin Korać je imao još  nekoliko zanimljivih opservacija glede praktične spoljne politike koju vodi naša zemlja akcentirajući posebno aktivnosti ministra spoljnih poslova i predsednika države, pa ću izdvojiti jedan deo koji se tiče nesvrstanih.

"Vuk Jeremic sebi neprekidno pribavlja nacionalnu legitimaciju - on spoljnu politiku vidi kao borbu za nacionalni interes,shvacen onako kako je to s