Evo da nastavimo Eli LaCroseov serijal..da ne bi ostali uskraćeni za njegova daljnja saznanja...

 

Unapređenje delatnosti visokog obrazovanja i popularizacija nauke

ili Šta uče učitelji i učiteljice, deo II

 

 

 

Poštovani čitaoče, pred Vama je drugi deo iščitavanja „knjige” (u daljem tekstu: K) koja je napisana kao „naučnoistraživački rad u cilju razvoja nauke, unapređenja delatnosti visokog obrazovanja i popularizacije nauke”. K nema ni lektora ni korektora. Profesionalnu obavezu da je pročitaju

 Imam čast da na svom blogu pružim gostoprimstvo za uvaženog blogera Eli LaCrosse. 

Njegov tekst je po svemu ekspertski, pa ga uvažavajući tu činjenicu naročito preporučujem.

Art Conscientia

ili Šta uče učitelji i učiteljice, deo I

 

 

Po Zakonu o visokom obrazovanju Republike Srbije jedan od principa na kojima

Sreo sam pre neki dan Trpka (čovek se tako ne zove nego recimo da mu je to pseudonim).Krstim ga naznačenim imenom jer ispada da stvarno trpi i da mu je strpljenje neiscrpno. Kod mene u Damaciji, zvali bi ga "Trpe", ali jebi ga, nije ovo Dalmacija.  U skladu sa tim  je i nadimak za jednokratnu upotrebu. U ovoj priči bi se mnogi mogli prepoznati, no, uveravam vas, konkretni Trpko ima  ime i prezime, i privatno mi je veoma drag čovek. Bavi se politikom iako je danas pasivan. Bio je u jednom periodu član GO DS-a..Opštinski odbornik, gradski odbornik, a bio je i na velikoj listi za poslanike,

Umro je Bora Kostić. Veliki Zvezdin  as i legenda srpskoga fudbala. Čovek koji me je u detinjstvu obradovao bezbroj puta. Sećam se čučanja uz stari, ćudljivi radio - aparat., koji je nemilo krčao i kroz koji se sa prekidima probijao glas nezaboravnog Radivoja Markovića..."Atomska levica Bore Kostića i 1-0 za Zvezdu"..

Skakali

Na blogu B92, pišem, boga mi, negde od oktobra 2006...Radim to u najboljoj veri da ću bar malo uticati na javno mnenje u Srbiji  i shvatanje javnoga dobra kao ključne stvari od koje je većinska, srpska politička javnost, na žalost još daleko.

Po tradiciji, po javnoj spoznaji, po pljačkaškim zakonima koji guraju privilegovane, po suludom zločinu koji se pokušava "prikrpiti"  u ime i na raboš svakom Srbinu, a da su ga radili sasvim određeni ljudi, sa imenom i prezimenom, sistem o kojem sam pisao je izdržao. On jeste izdržao, ali on neće dugo. Ne može Dobrica Ćosić

Kuća moga deda Stevana nalazi se u Dračevici, delu dalmatinskog sela Ervenik uz cestu zvanu "rudarica", zapravo stotinjak metara od te ceste. Baš podno brega što se spusta od Mokroga Polja. Njeno prostrano dvorište je bilo obzidano visokim zidom, čvrsto zidanim od krupnih blokova tesanog sivoga kamena. Dvorišna vrata su bila opervažena, a njihova dva krila od drveta obojana zeleno otvarala su se uz blago škripanje, koje i sada po nekad čujem, mada već decenijama nema tih vrata, njihovih šarki,kvake i kračuna.

Ispred dvorišta dizala su se tri ogromna oraha bele kore. Sa

Moj brat Nikola radi noću. Posao napušta oko 6 ujutro. Vreme ni za ustati ni za leći. Nismo se odavno videli, mada se čujemo svaki dan. A sa njim se nije lako videti, jer kad normalan svet živi, on spava, i obrnuto.

Dogovarali se oko male sedeljke ili kod njega ili kod mene, ali avaj...stalno se nešto ispostavi kao prepreka. I konačno, dosetim se da ga namamim u to "pasije vreme" kad se vraća sa posla. Nije to bilo lako, ali presudila je moja priča, a zapravo njegova znatiželja. Pohvalio sam se da u "posedu" imam nekoliko litara neverovatne kosovske loze koju sam početkom

Vladimir Jokić, koga redovno čitam u subotnjem "Danasu", napisao je tekst - čestitku našim ključnim političkim faktorima, koja je koliko duhovita, još više reper u kakvom društvu živimo...Dakle, po mom mišljenju, nema bolje sociološke i političke analize našega društva za 2010. od teksta koji je Jokić potpisao u "Danasu", 25. decembra, ove godine na izmaku..

A kaže  Jokić ovako:

Novogodišnja fontanačestitke, pozdravi i želje

BORISU TADIĆU

Predsedniku svega, Borisu Tadiću, želimo da ozdravi, da u 2011. bude zdrav od glave do pete.

Evo nasumice nekoliko vesti i nekoliko spinova..

Slušamo euforično već dva dana kako je naša država "trijumfalno" izgurala pregovore sa nekom izraelskom firmom i da nećemo "sjebati" svih 40 "nego samo 28 miliona evra". Pregovore je, kad su tako uspešni, vodio, a ko drugi nego klon Vuka Jeremića, izvesni Borko Stefanović, poznat uglavnom po stricu, kadroviku MIP-a. Isti onaj, koji je po svemu sudeći "uspešno" pregovarao i glede Miladina Kovačevića gde smo siledžijstvo imenovanog i njegovo sklanjanje pred pravosudnim organima mrske nam Amerike platili tričavih milion dolara.

Ovako

Mlađan Dinkić, velika štetočina srpske politike, danas kaže ovako...

Beograd -- Ministar ekonomije Mlađan Dinkić kaže da je građanima obećao 1.000 evra od besplatnih akcija da bi Tadić pobedio na izborima 2008. protiv Tome Nikolića.

E, sad, to što je Tadić pobedio Tomu Nikolića, nema veze sa Dinkićevim obećanjem. Kao što uopšte, danas, bilo ko, ne može naći neku suvislu političku razliku između Tadića i Tome Nikolića.

Naravno, Tadić ima prošlost koja je bolja od Tomine, i to ne dovodim u pitanje. Bolje i prihvatljivije