B92 Blog

Čujem da se na Utisku nedelje upravo priča o Titu. Osuđena na stream - jedva čujem, sliku ni ne pokušavam da vidim, sve zapinje, šumi, šušti, krči, prelama se, zaglavljuje. A gosti zanimljivi (Igor Mandić, Vesna Pešić i Nenad Kecmanović), ne sumnjam da zanimljivo i pričaju. Povod, ako ste zaboravili - 4. maj, 29. godišnjica Titove smrti.

Ako među vama ima onih koji su uspeli da čuju šta su gosti rekli o našem nekadašnjem doživotnom predsedniku i Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, volela bih da to podele s ostalima, osuđenima na krčanje.

U zamenu nudim tekst iz hrvatskog Novog lista od 26. aprila 2009, kada je hrvatski predsednik Mesić govorio u Jasenovcu:

Mesić: Tito nije bio zločinac

Zasluge za slobodu mogu se pripisati i komunistima koje je vodio Tito, čovjek kojeg pamte kao legendarnog antifašističkog borca i državnika, rekao je Stjepan Mesić i dodao da, mada ima ozbiljnih stvari koje se Titu mogu staviti na teret, »komunistički pokret zbog toga nije bio zločinački, niti je Tito bio zločinac«. Suočeni smo s dva desetljeća dugom pogrešnom interpretacijom povijesti u školama, s posljedicama otvorenog koketiranja s ustaštvom, rekao je Mesić

Željku Ivanoviću, direktoru crnogorskih Vijesti, upravo sam poslala sledeći mail:

Gospodine Ivanoviću,

Štampana stvar čiji ste suvlasnik i direktor objavila je 21. marta 2009. u štampanom i elektronskom izdanju moj autorski tekst objavljen još ranije, 9. marta 2009, u beogradskoj Borbi i prenet dan kasnije, naravno uz moju saglasnost, u Peščaniku.

Tekst ste objavili bez mog znanja, bez ikakvih konsultacija bilo sa mnom, bilo sa medijem za koji je pisan i bez navođenja originalnog izvora.

Time ste i meni i mojim poslovnim partnerima naneli štetu, a čitaoce doveli u zabludu. I jedni i drugi mogu steći pogrešan utisak da sam pisala za vaše novine - a nisam, niti bi mi to ikada palo na pamet.

Stiže mi nedavno poruka od drugarice iz Novog Sada, sa subjektom „help!". Ćerka u sedmom razredu ima pismeni iz srpskog narednog dana, treba da se pripremi, a ne zna šta da napiše na temu "Na Gazimestanu", rodoljublje nekad i sad ili Jedna stranica iz mog dnevnika.

Na Gazimestanu? Nekad i sad - Kosovo, nekad i sad - rodoljublje? Rakić i - Milošević? Glavom proleće film. Moćni stihovi:

„Danas nama kažu, deci ovog veka,
Da smo nedostojni istorije naše,
Da nas zahvatila zapadnjačka reka,
I da nam se duše opasnosti plaše.

Dobra zemljo moja, lažu! (...)"

I hladan tuš na kraju pesme:

„I danas kad dođe do poslednjeg boja,
Neozaren starog oreola sjajem,
Ja ću dati život, otadžbino moja,
Znajući šta dajem i zašto ga dajem!"

Ne mogu da se dogovorim sa sobom - jesam li pala s Marsa, ili živim na Marsu? Da li ste vi videli ovu vest?

Prva presuda crkvenog suda

7. april 2009. | 01:14 | Izvor: B92

Trebinje -- Crkveni sud Eparhije zahumsko-hercegovačke osudio je dvojicu Trebinjaca zbog delovanja kojim su, kako se navodi, naružili crkvu i njene velikodostojnike.

Nikola Sekulović i Blažo Stevović, iz Trebinja, isključeni su iz crkve na određeno vreme. Suđenje u Eparhiji bilo je zatvoreno za javnost.

Šestočlani crkveni sud, kojem je predsedavao episkop Grigorije, zatražio je da Sekulović i Stevović za vreme isključenja iz zajednice prestanu sa svojim sablaznim i dušegubnim delovanjem, koje je na štetu crkve i na njihovu propast.

Sekuloviću i Stevoviću zabranjuje se da ulaze u hramove, prisustvuju liturgijama, kao i bilo kojoj drugoj sveštenoradnji, bogosluženju, hrišćanskom krštenju, venčanju, sahrani.

Miloš, mladić od 24 godine, u Peščaniku od 27. marta govori između ostalog sledeće:

„Kako ja dolazim do saznanja o tome šta se dešavalo ovde u prethodnih 20 godina, koji su mi izvori na raspolaganju? Tu su udžbenici i knjige koje sastavljaju isti oni ljudi koji su učestvovali u formiranju Miloševićeve nacionalističke politike ili je podržavali. Tu su novine i televizije, koje opet uređuju i za koje pišu i govore oni isti ljudi koji su to radili devedesetih godina. Naravno, tu su i predstavnici vlasti, ovi koje smo birali, koji koriste iste floskule koje su se koristile pre 10 ili 15 godina u parlamentu. Znači, ja imam tih sat i po Peščanika petkom, imam sajt, imam još nekoliko tako virtuelnih, maltene nepostojećih mesta na kojima govori sve manja grupa ljudi i koji su, kako čujem, više sami sebi dosadili. Ali, važno je da ti ljudi znaju da meni nisu dosadili i da ja mnogo toga prvi put čujem. To što oni godinama među sobom pričaju, to je u redu i ja mogu da verujem da je taj razgovor prezasićen, ali meni nije dosadno. Mislim, taj krhki front ljudi je poražen i, ono što je najtragičnije, oni to otvoreno priznaju. Pa, čekaj, ako ste vi pobeđeni onda sam i ja gubitnik, onda smo svi gubitnici! Mislim, to osećanje umora i apatije, osećanje nekog beznađa, stiže samo sa strane te takozvane druge Srbije. Ne od strane nacionalista i onih koji se prave da to nisu.

Pa, znači, da upišem da te pobedio onaj isti veseli čika Dobrica koji u Kolarcu pre neki dan, eno, seiri i promoviše svoje knjige, širi svoju ideju?

Pišući o BCMS-u (bosnian-croatian-montenegrinian-serbian language) početkom meseca, dotakla sam se problema prevođenja. Ponoviću, kao uvod u današnji post:

- Smešna strana naših jezičkih politika pokazuje se najjasnije kod prevoda. Činjenica da je skraćenica

BCS rođena baš zbog prevođenja i baš u Hagu baca tragikomično svetlo na sve nas. Ima li nekoga da se ne seća Jergovićevog teksta o zagrebačkoj premijeri srpskog filma „Rane" 1999. godine? Podsetiću vas: „'Vežite se, polećemo'", kaže lik s filmskog platna, a ispod piše: 'Vežite se, polijećemo'. Baš tako. Onda se na platnu pojavi latinični natpis 'Beograd, jesen 1991', a ispod njega nam latinični titl objašnjava: 'Beograd, jesen 1991'. U kinu ludilo. Smijeh, suze radosnice i oduševljeno pljeskanje po koljenima, a još nije prošla ni prva minuta filma. Nema zbora, ovo je valjda najluđe filmsko ostvarenje u povijesti filma, usporedivo možda tek s otvaranjima filmova iz američke nijeme komedije." -

Ako linkovani Jergovićev tekst, Marš u sporni organ!, dosad niste pročitali - preporučujem, slatko ćete se nasmejati.

Deset godina kasnije prevođenje sa srpskog na hrvatski i vice versa i dalje je aktuelno, a pomalo ili poviše i sporno. Ovih dana ga je tematizovao ponovo jedan sporni Hrvat, Boris Dežulović.

U moru afera poslednjih nedelja moralo je nešto da ustalasa i „kulturni" život Srbije. U Matici Srpskoj u Novom Sadu održan je naučni skup o delu Petra II Petrovića Njegoša, na kojem je prisutni naučnik episkop bački Irinej, kao što znate, okrenuo Njegoša u grobu rekavši u kontekstu rasprava o Zakonu protiv diskriminacije da bi i Njegoš bio optužen kao zagovornik diskriminacije i netolerancije i da bi, štaviše, možda završio kao „pustinjak haški".

Ideologija

Ono što je mene zaintrigiralo nije pitanje da li je episkop u pravu, nego komentari ovde na Blogu, koji pokazuju da je ideološki aspekt Njegoševog književnog dela bitniji od svega ostalog.

OK, napričali smo se o temi i okolo teme.
Brišem post, jer mislim da je rečeno sve što smo imali potrebu da kažemo - a znamo šta smo rekli, jer narednih nekoliko dana neću biti u mogućnosti da pratim blog, i pre svega zato što mi nije cilj da ime „prozvane" blogerke ostane izvrgnuto ruglu.

 

 

Ako bi sutra bili izbori, koga biste birali?

Zamislimo da imamo tu srećnu mogućnost da sastavimo novu vladu Srbije od kvalitetnih ljudi kojima želimo da damo mandat da nas zastupaju. Počev od predsednika, preko premijera i ministara - koga biste birali?

Ja znam koga ne bih, i tu je kraj mog svekolikog znanja. Prilično zabrinjavajuće, zar ne?

Setila sam se vica koji je kružio krajem osamdesetih:

Pričaju Jugosloven i stranac i Jugosloven kaže: „Ako nas neko napadne, mi ćemo biti jedinstveni u odbrani zemlje!", a stranac ga pita: „A ako vas niko ne napadne?"

E, sad mogu da dopišem vic: ako nas niko ne napadne, mi ćemo birati manje zlo.