Hrvat Marko Polo rodio se 1972. u Francuskoj i, kada ga je godinu dana kasnije usvojilo jedno norveško brodogradilište, dobio je ime Peter Wessel. Kidnapovali su ga Holanđani 1984. i preimenovali ga u Zeelanda, a kada je godinu dana kasnije pripao firmi Stena Line, dobio je ime Stena Nordica. Konačno, 1988. godine usvaja ga Jadrolinija i daje mu ime Marko Polo - po onom čuvenom možda Hrvatu, koji je davne 1254. godine možda rođen u Korčuli (gde može da se obiđe njegova možda rodna kuća), imao nesporno državljanstvo Mletačke Republike i...

Čekamo. Sednicu Saveta bezbednosti 19. decembra, i najavljeno a odlagano jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova. Čekamo da vidimo i kako će upaliti najnovija „inicijativa" predsednika Tadića, koji je obećao da će u slučaju da neke zemlje prihvate jednostrano proglašenje nezavisnosti povesti procese

Privirim malopre na Facebook i imam šta da vidim - desetak mojih jugo-prijatelja okačilo linkove na tekstove u hrvatskoj štampi o planu ustaša da dođu u Srbiju. Ne, ne, ne da bi ratovali, ne brinite, nego da bi sa domaćinima četnicima popričali. A o čemu? Rizikovaću da citiram index.hr:

„Neposredan povod 'svakidašnje jadikovke' hrvatske desnice bila je vijest kako postoji u Srbiji spomenik četničkom vođi Draži Mihajloviću te kako

Željku Ivanoviću, direktoru crnogorskih Vijesti, upravo sam poslala sledeći mail:

Gospodine Ivanoviću,

Štampana stvar čiji ste suvlasnik i direktor objavila je 21. marta 2009. u štampanom i elektronskom izdanju moj autorski tekst objavljen još ranije, 9. marta 2009, u beogradskoj Borbi i prenet dan kasnije, naravno uz moju saglasnost, u Peščaniku.

Tekst ste objavili bez mog znanja, bez ikakvih konsultacija bilo sa mnom, bilo sa medijem za koji je pisan i bez navođenja originalnog izvora.

Time ste i meni i mojim poslovnim partnerima naneli štetu, a čitaoce doveli u zabludu. I jedni i drugi mogu steći pogrešan utisak da sam pisala za vaše novine - a nisam, niti bi mi to ikada palo na pamet.

Ne znam više šta me je to juče ujutro podsetilo na Sesame Street. Otišla sam na YouTube, pronašla neke pesme sa ploče The Muppet Alphabet Album (1971), okačila ih na FB i od tog trenutka u svakoj petominutnoj pauzi ja otvaram te fajlove, smejem se i pevam na sav glas. Drugarica koja je ranih sedamdesetih uz mene napamet naučila ovu ploču - from A to Z - od juče, kaže, radi isto što i ja. Peva li peva, a ćerke je gledaju kao da je, ahm, podetinjila. :)

Uživajte. I sećajte se, slobodno! :)

Ponovo krkar

 

 

 

 

 

 

 

Italijani kažu Morto un papa se ne fa un altro, što se može prevesti kao Umro papa - će si napravimo novog. Sasvim jednostavan princip da život ide dalje važi i za rimokatolčku crkvu i za SPC: kad se prethodnik sahrani potrebno je nakon nekog vremena, ne predugog, izabrati naslednika.

Izbor novog prvosveštenika po mnogo čemu je vrlo osetljivo pitanje. Najvažnija pitanja su ko ga bira, kako se bira i šta su odlučujući faktori. (Sasvim slučajno, prošle nedelje je marco de manccini izvrsnim primerom pokazao važnost načina izbora: čitati - nikako NE preskočiti - prvi komentar „nastavak primera (može se preskočiti)").

Šifra: ...?

Menjam:

Za:

Pišući o BCMS-u (bosnian-croatian-montenegrinian-serbian language) početkom meseca, dotakla sam se problema prevođenja. Ponoviću, kao uvod u današnji post:

- Smešna strana naših jezičkih politika pokazuje se najjasnije kod prevoda. Činjenica da je skraćenica

BCS rođena baš zbog prevođenja i baš u Hagu baca tragikomično svetlo na sve nas. Ima li nekoga da se ne seća Jergovićevog teksta o zagrebačkoj premijeri srpskog filma „Rane" 1999. godine? Podsetiću vas: „'Vežite se, polećemo'", kaže lik s filmskog platna, a ispod piše: 'Vežite se, polijećemo'. Baš tako. Onda se na platnu pojavi latinični natpis 'Beograd, jesen 1991', a ispod njega nam latinični titl objašnjava: 'Beograd, jesen 1991'. U kinu ludilo. Smijeh, suze radosnice i oduševljeno pljeskanje po koljenima, a još nije prošla ni prva minuta filma. Nema zbora, ovo je valjda najluđe filmsko ostvarenje u povijesti filma, usporedivo možda tek s otvaranjima filmova iz američke nijeme komedije." -

Ako linkovani Jergovićev tekst, Marš u sporni organ!, dosad niste pročitali - preporučujem, slatko ćete se nasmejati.

Deset godina kasnije prevođenje sa srpskog na hrvatski i vice versa i dalje je aktuelno, a pomalo ili poviše i sporno. Ovih dana ga je tematizovao ponovo jedan sporni Hrvat, Boris Dežulović.

1) Deridin iznevereni testament

U pretposlednjem broju NIN-a imao se pročitati zanimljiv feljton, odnosno prevod teksta „Arhivska groznica“ (Archive Fever) T. Bartleta (inicijalno objavljen 20. jula u magazinu The Chronical of Higher Education) u kojem glavne uloge igraju pokojni francuski filozof Žak Derida i Dragan Kujundžić, profesor slavistike na Univerzitetu Floride u SAD. Rečeni profesor Kujundžić bio je dugogodišnji Deridin kolega na Univerzitetu Irvajn (SAD), što je informacija od eventualnog interesa za poneke belosvetske univerzitetske uposlenike, ali

Pre par meseci zove me žena iz mog zdravstvenog osiguranja.

- Dobar dan, ja sam XY iz ŠKLJ-Osiguranja. Da li razgovaram sa gospođom Gall?
- Da.
- Jelenom Gall?
- Da.
- Veoma mi je drago, gospođo Gall. Sigurno ste čuli da zdravstvena osiguranja u Švajcarskoj poskupljuju. (pauza, puštam je da odradi obavezni deo) Da li ste čuli?
- Da, naravno da sam čula.
- To je strašno, zar ne? (pauza) Halo?
- Da, to je strašno.