Ponekad, posle napornog dana, kada kuća utone u san, sednem ispred televizora (sa obaveznom casom u ruci) i prebacujem TV kanale nasumice. Uglavnom se ta aktivnost zavrsi kada se casa ispije do dna, i kada se na kraju i ja pokupim i odem da sanjam neki bolji svet... Medjutim, ponekad u tom freneticnom menjanju frekvencija koje satelit sprovodi do prostora u kome bih trebao da imam svoj mir, naletim na neki od filmova koji obavezno, neizostavno, i po stopostotnom pravilu ostanem da odgledam do kraja, ma gde se u datom trenutku u gledanje ukljucio, i ma koliko sati pokazivao moj designer

Postoji jedan suptilni, ali verovatno krucijalni razlog zasto nikad, u drustveno-ekonomskom smislu, na ovoj planeti nece biti bolje. Jedan razlog koji sam po sebi ne izgleda tako veliki i znacajan, ali koji odnosi prevagu oko dve jakosno identicne stvari sto dovodi do toga da se svaki pokusaj promene neumitno transformise u jedan te isti status quo. A taj status quo je da desnica vlada, da levica strada, i da je 99% ljudi na planeti mentalno anestezirano, a da nisu toga ni svesni.

Naravno, mislim na "novu (?) levu kriticku misao", kojoj se mnogi dive, kojom su mnogi opcinjeni, koja je

(Ovaj tekst je originalno napisan u retkim trenucima ocaja autora kada se, gle cuda, jos jedno obecavajuce englesko prolece, pretvorilo u konstantne padavine. To se desilo nedelju dana pre nego sto su Srbiju pogodile katastrofalne kise i poplave, i uopste nema nikakve veze sa tim dogadjajima. Medjutim, u tim uslovima, logicno je bilo da tekst bude stavljen na lager te stoga nije bio objavljen. However, iako nije proslo bogznakoliko vremena od kada se vremenska (jasno ne i zivotna) situacija stabilizovala, odluka je pala da ga sada ipak stavim na blog. Vreme (u oba svoja znacenja) jeste vreme,

Iako sam bez ikakve sumnje temeljno i visoko obrazovana, nad-nadprosecno inteligentna, do srzi ateisticka, do neizdrzljivosti racionalna, do apsurda sumnjicava, i do bola svesna osoba, moram da priznam da s vremena na vreme procitam svoj (a i jos poneki) horoskop. Da ne bude zabune (za apsolutno opravdane podsmehe me apsolutno zabole) to je najcesce slucaj kad mi preko web stranica renomiranih svetskih i domacih medijskih kuca isti dodju na "a mouse click away"...

Sad, uopste ne treba imati iluziju da imam i zrnce verovanja u to sto je neki slatkorecivi sarlatan/sarlatanka nalupao

U zivotu je uvek neophodno praviti izbor. Svaki korak, potez, odluka, raskrsnica, situacija je kvantno obelezena, i kao i foton koji se nadje ispred dva procepa (kad ga neko gleda), tako i covek svakoga dana u svakom trenutku, u apsolutno svemu mora da cini IZBOR. Niko ne moze uvek u svakom od svojih izbora da bude uspesan, ali se najveca neuspesnost ogleda u tome kada je neko nesposoban (iz bilo kog razloga, cak i ako svesno odbija) da izbor ume da napravi. Pri tom obicno prenebregavajuci neizbeznost cinjenice da ce se u svakom slucaju uvek neka od ponudjenih opcija desiti, cesto i sve, ali

Lepo je bilo juce gledati kako najbolji tim premijer lige osvaja prvenstvo. Ceo stadion, i.e. 50,000 Fall Fans That Can't Be Wrong je proslavio titulu, i iako su ubedljivo najzasluzniji za ovaj istorijski uspeh Nastasic i Jovetic, ipak treba pomenuti i stamenog kapitena koji je otkako se Matija povredio maltene sam izneo celu sezonu u odbrani...

Ove godine, iako je bilo puno mogucnosti za to, nije se niko sklanjao da "favoriti"

U sumrak otezaju senke, i tako to...

Kad padne noc (all the animals come out at night) zovemo upomoc. I dok pjevamo do zore, ljube se Istok i Zapad, i ona se budi. Ne zna sta da radi kada polozi maturski ispit, ali zato ima decka inzinjera pred kojim je karijera. Hop-cup, u trenu ustaje iz kreveta, zulja je postelja, jabuke i vino cekaju, i res prepecen tost. Danas putuje na fakultet, tisucu kilometara od nigde, na auto putu bratstva i jedinstva. On tera po svome, ali trebao bi da zna, da nikom nije lepse neg je nam, dok lijepe zene prolaze kroz grad, suncanom stranom ulice.

Razgovor i razmisljanje o vremenu Josipa Broza Tita, u kome je dosta nas rodjeno, a solidan broj, bogami, i odrastao, se uvek svodi na dva ekstrema: nije valjalo nista, i sve je bilo idealno.

Istina je, kao i uvek, negde na sredini, ali (cisto da stvari budu bespotrebno zakomplikovane) tacno je i da ne postoji samo jedna istina. Svako ima svoju licnu istinu. Nekoga je tadasnji sistem oprljio, nekome opalio dva samara, a nekoga je bogami i dobrano sutnuo u zadnjicu. Sa druge strane solidan broj ljudi je relativno mirno ziveo, sa relativno malim brojem briga, a bogami jedan broj se i lepo nafatirao za vreme staroga sistema.

Ovih dana mi neprekidno zvoni telefon, sa fax masine lete papiri, email inbox mi je prenatrpan, zaustavljaju me ljudi na ulici, u samoposluzi, autobusu, zele, traze, zahtevaju, kazu sto si neki, napravio si listu domacih albuma, a gde su ti strani, zasto si nas zaboravio, sta smo ti mi uradili... Nisam obracao previse paznje na sve to, ali mi se jedno vece, da li zbog po koje kapljice viskija previse, ipak na kraju otjelotvorila odluka da stavim i to na blog, pa sta bude nek bude... Stoga evo, dajem na uvid, pa koga interesuje da vidi kojih 10 najboljih stranih rock albuma se valjaju vinilnim

Dosadno mi pa pravim neke liste ovih dana (ko je najludji, ko je najdepresivniji, ko ima najvise recepata, kome noge najvise smrde, koga zaokruziti, koga prekriziti...), pa rekoh sebi sto ne stavim na papir listu 10 najboljih Yu rock albuma, po sopstvenom licnom izboru...

A od papira do bloga nije dugacak put...

1. Ekatarina Velika - Ljubav (zato sto boli, i boli, i boli...)

2. Plavi Orkestar - Soldatski Bal