Gost autor:

ceda_urosevic 

Ponekad se pitam ima li sve ovo smisla. Ovo – moje angažovanje u diskusijama (koliko god ono minorno bilo), moja znatiželja, moja žeđ za stalno novim i novim iskustvima, pričama, idejama, ljudima, moje obrazovanje, moje blogovanje i komentarisanje, moj stav ili priča, moje viđenje stvari, moja zapažanja i utisci, moji vicevi ili frustracije... 

Jedna od situacija kao pokazni primer: dok kucam komentar, usred žive rasprave, pomislim ─ čekaj malo, misliš li ti da zaista svojim rečima bilo koga/bilo šta realno menjaš? Misliš li da će bilo ko, sem uglavnom tvojih istomišljenika na Blogu od kojih promena stvari zavisi koliko i od tebe, uvažiti ta zapažanja ili kritiku? Sve mi govori da neće.

U okviru muzičkog festivala EXIT u Novom Sadu večeras u 20h održaće se tribina posvećena BloguB92.

Tribina se održava na Agora stage-u smeštenom u Ulici starih zanata, ispred hotela na tvrđavi.

Vidimo se tamo - opširnije sutra!

Oduvek smo bili na suprotnim stranama. Voleo bih da tako i ostane. Prema meni uvek je bila sumnjičava, krajnje nepoverljiva, ponekad otvoreno neprijateljska ─ ja sam, koliko sam mogao, pokušavao da budem ravnodušan. Sve u svemu znamo se još od detinjstva, nikad se nismo sasvim lepo slagali i oboje smo u tome prilično uživali. Što se mene tiče, trajno nas je udaljila njena neverovatna doza nemilosrdne grubosti, isključivosti, sklonosti ka iživljavanju nad neistomišljenicima, brojčano slabijima, podređenima,..., tek, svima onima prema kojima sam ─ zbog takvog njenog odnosa ─ osećao naklonost i slabost. Zbog nje i njene drskosti često sam bio na pogrešnim stranama. Tek, bilo mi je bitno da distanca između nas ostane jasno vidljiva.   

Naizgled ženskog roda, u svojoj suštini ona je prilično aseksualna ─ interesuje je isključivo i jedino moć! Kada mislim o našem odnosu, najčešće, setim se Danila Kiša i njegovog Časa anatomije: To nije stoga što gospoda od fermana i ukaza ne razumeju to što ja govorim i pišem, nego su ti nesporazumi drugačije prirode: ja sa tom gospodom ne govorim zaista istim jezikom na jednom drugom planu: intelektualnom i moralnom, i ja toj gospodi ne dajem za pravo da mi određuju norme, ni jezičke, ni književne, ni moralne. Mi zaista ne govorimo istim jezikom!

Odlaganje lustracije svedoči o slabosti demokratije u Srbiji

Zašto se izbegava neizbežno

moj tekst o lustraciji u današnjem Danasu

Neophodnost sprovođenja lustracije direktno je povezana s pitanjima demokratskog sazrevanja i moralnog p(r)očišćenja i ozdravljenja društva. U tom kontekstu podsećam da je Parlamentarna skupština Veća Evrope na svom zasedanju od 25. januara 2006. usvojila Rezoluciju 1481 o međunarodnoj osudi zločina totalitarnih komunističkih poredaka, kao i Rezoluciju 1096 o uklanjanju nasleđa bivših komunističkih totalitarnih režima. Dakle, otpočinjanje procesa lustracije među ključnim je preduslovima našeg priključenja porodici evropskih naroda.