Novi Nebojša Milenković u emisiji Press Presek na novosadskoj televiziji Kanal 9

Autorka emisije: Mirjana Vladisavljev

O statičnim i dinamičnim društvima, kulturi dogmi i kulturi sumnje, o izložbi Hersta i MSUV kao najrigidnijoj kulturnoj instituciji u zemlji, o kritičkoj i prigodničarskoj kulturi i tome zašto kultura nije u fokusu ovdašnje politike, novoj srpskoj spomeničkoj kulturi i spomeniku azerbejdžanskom diktatoru Alijevu u Tašmajdanskom parku kao najvećem udaru na srpsko nacionalno dostojanstvo, o nepostojanju dijaloga, partijskim kadrovima, mobingu, nepotizmu i korupciji u ovdašnjim institucijama kulture, bojkotu Kulturnog centra Novog Sada, prijemu Kosova u UNESC-o, Ivanu Tasovcu kao ministru kulture, stanju na nezavisnoj kulturnoj sceni, stepeništu ispred Srpskog narodnog pozorišta i Novom Sadu kao kandidatu za kulturnu prestonicu Evrope, odgovornosti ljudi koji rade u institucijama kulture za stanje u kom se naša kultura danas nalazi... Tome zašto je za artikulisanje interesa društva neophodno postojanje (političkih) alternativa...

- O romanu Bonavia Dragana Velikića -

Nema te prepreke koja može zaustaviti približavanje dva bića koja su se prepoznala.

Kada odeš, s tobom odlazi sve. Raspored slika u stanu, navike, stvari i predmeti, čitava jedna spomen-soba se rasformira
Dragan Velikić, Bonavia (Laguna, Beograd, 2012)

Među srpskim, a rekao bih i ex-jugoslovenskim književnicima današnjice na prste jedne ruke mogli bi se nabrojati autori čije se nove knjige iščekuju sa onom vrstom čitalačke i intelektualne pažnje i radoznalosti koja, recimo, može da se opiše kao karakteristična za velike i ozbiljne literarne i kulturne scene. Uostalom, šta je to što jednu književnost čini značajnom ako ne upravo taj osećaj poverenja probuđen kod čitaoca koji je (napokon) pronašao vlastitog pisca. Naravno, sa druge strane treba da stoji pisac koji to i takvo poverenje ničim ne izneverava. Jedan od takvih pisaca sa naših prostora svakako je Dragan Velikić - otuda je i njegov poslednje objavljeni roman Bonavia (Stubovi kulture, Beograd, 2012 / drugo izdanje: Laguna, Beograd, 2012) izazvao očekivanu pažnju u regionu. Velikić je nedavno dobio i uglednu Nagradu grada Budimpešte za uverljivost slike mađarske prestonice u njegovoj prozi - između ostalih, i u Bonaviji.

Vizuelni eksperimenti, 1960 – 2012. 

(psihodelija, konceptuala, procesualni radovi, eksperimentalni film, itd)

Autori i kustosi izložbe: Stevan Vuković i Nebojša Milenković

Otvaranje: četvrtak, 6.decembar u 19 h

Izložbu otvara: Lazar Stojanović, filmski reditelj

Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad

Slobodan Šijan: Moraću da skrenem!

Vizuelni eksperimenti, 1960 – 2012. 

    Toliko ljudi je bilo iznenađeno mojom odlukom da posle likovne akademije odem    na filmsku, a to je samo posledica činjenice da se kod nas suviše glorifikuju ti pozivi na Akademijama. Ta promena je, kad su umetnički pozivi u pitanju jedan normalan proces i nigde se ne podrazumeva da ćeš se baviti onim što si studirao. Studiranje neke umetničke akademije ja shvatam, da tako kažem, uvođenjem u kulturu.              Slobodan Šijan

Tadija Janičić: Bajke za nevaljalu decu (slike i skulpture)

Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Dunavska 37, Novi Sad, www.msuv.org
Otvaranje: četvrtak, 8. maj 19h
Kustos izložbe: Nebojša Milenković
Trajanje izložbe: 8. maj - 1. jun 2014.

 I pored brojnih tehnoloških otkrića i pronalazaka smišljenih da mu olakšaju svakodnevno funkcionisanje - čovek današnjice deluje nesigurnije no ikad u svojoj novijoj povesti.

Ispražnjena značenja i velike ideje (koje su u međuvremenu potrošile svoje pokretačke potencijale) njegov život svele su na svakodnevni napor prevazilaženja zjapa koji stoji između potreba i mogućnosti - odnosno ispražnjenosti unutrašnjih i neselektivne prenatrpanosti spoljašnjih svetova i sadržaja. Kriza vremena u kom živimo prevashodno je kriza ideja i ona svakako nije zaobišla ni umetnost. Šta, dakle, u takvoj konstelaciji ostaje kao moguća (poželjna) strategija umetniku/umetnosti našeg vremena? Da li je to davanje odgovora na ionako konfuzna i do kraja ne uvek sasvim lako/jasno dokučiva i čitljiva pitanja - ili, moguće, pokušaj da se pomenuta potraga artikuliše nastojanjem da se praznina o kojoj je reč: omeđi, artikuliše, dokuči, ograniči, savlada, prevaziđe, relativizuje, ignoriše, ironiše…

Slikar Tadija Janičić odlučio se, promišljeno, za ovaj drugi pristup.

Emisija Plavi krug, RT Vojvodine, 24.maj 2014.

Autorka emisije: Staša Jamušakov 

Gost: Stari i Novi Nebojša Milenković 

Draga Tatjana Aleksandrovna,

Roman "ISLEDNIK"  Dragana Velikića biće promovisan sutra u 19 časova Itaka Art Centru u Inđiji.

Pored autora, Dragana Velikića, o knjizi govore:

Novi Nebojša Milenković, istoričar umetnosti  

i Nikita Milivojević, reditelj.

Međunarodni umetnički centar „Itaka“ osnovan je 2010. godine sa idejom da se ponudi alternativni model postojećoj umetničkoj produkciji u našoj zemlji. U pitanju je inicijativa Nikite Milivojevića koji bira da deo svog edukativnog i umetničkog rada nastavi u Inđiji.

Beogradski promocija romana ’’Savršen antitalenat za sreću’’(Akademska knjiga, Novi Sad 2021) Nebojše Milenkovića, istoričara umetnosti, pisca i građanskog aktviste iz Novog Sada, održaće se u sredu, 8.decembra od 19 časova u UK Parobrod. O ovom erotsko-psihološkom trileru govoriće: Dragan Velikić, pisac, Dragana Bošković Kovačević, urednica za književnost Radio Beograd 2, Marko Oljača, sociolog i autor. Razgovor moderira urednica književnog programa u Parobrodu Katarina Lazić.

Tadija Janičić: Ljudi koji vole da gledaju u sise

Kustos izložbe: Novi Nebojša Milenković

Galerija O3one, Uzun Mirkova 10, Beograd, 30.septembar – 20.oktobar 2016.

Otvaranje izložbe: petak, 30.septembar 20 h 

Nemački lekari (a svi, jelte, znamo da je nemačka medicina najbolja na svetu!) nedavno su obelodanili rezultate desetogodišnjeg naučnog istraživanja kojima je nepobitno dokazano kako svakodnevno desetominutno gledanje u ženske grudi ima blagotvorno terapeutsko dejstvo na rad srca, regulisanje krvnog pritiska i preventivno smanjivanje stresa. Takođe, zaključeno je i kako kontinuirano praktikovanje ove kontemplativne estetske i egzistencijalne prakse ima sposobnost i potencijal da produži životni vek za najmanje pet godina!