Hvala na pitanju – osećam se grozno. Izlaznu strategiju nemam. Prestao sam da spavam. Ženu dosta retko viđam. Zapustio poslove... Zarast(a)o u bradu /kliknite na fotku pored teksta/. Poznato vam je sve to... zar ne... uostalom, svo vreme smo ipak bili zajedno. 

Često se, blogujući, asocijalizovan iz realnog života ─ blaža varijanta  socijalizovan u virtuelnu sferu ─ zapitam kako li nas samo trpe oni koji žive sa nama i koji nas, uprkos Blogu, još uvek nesebično vole... Ili je, možda, blogovanje ono naše neotuđivo i nepisanim zakonima zagarantovano “osnovno ljudsko pravo“. Kao, na primer: pravo na seks, pravo na držanje životinja, pravo da prelazimo ulicu ili pravo na pijenje vode? Sve to ni u jednom zakonu ne piše, a postoji... [1] Ipak, sumnjam da je ovo nešto mnogo gore i opsesivnije od svega navedenog. Recimo: pravo na gubljenje vremena. Dobro, znam da preterujem, ne verujem ni ja u sve što je napisano, ali, šta ćete, ovo jedan takav (objektivan?!) tekst.

 

vojnici partije
vojnici partije
Komunistički parlamenti su opravdano nazvani "grobnicama" od njihovih vlastitih učesnika. Njihovo pravo i uloga svode se na to da s vremena na vreme jednoglasno odobre ono što je već rešeno iza kulisa. 

Ovi monopolisti se ponašaju kao da se sva istorija usmerila na to da se oni pojave na svetu.                                               

Milovan Đilas [1]            

 
2007-05-28 23:51:53

Ne mogu da verujem da je uspelo!

Nebojša Milenković RSS / 29.05.2007. u 00:51

Ne mogu da verujem da je uspelo!

kiss.20.jpg

radujem se ko ovo majmunče...

 

 

 

Nebojša Milenković

Nebojša Milenković
Datum rоđenja:  13.08.1971 Pol:  Muški Član od:  20.10.2006 VIP izbora:  163 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana