Otisao je jos jedan Bee Gee.

Jedna od prvih LP ploca koju sam dobio na poklon kao dete bio je soundtrack "Groznice subotnje veceri."

Pustao sam ga do iznemoglosti, a da film tada nisam ni video, vec mnogo kasnije. Mnogo kasnije sam i otkrio jos mnogo toga vrednog sto su braca Gibb ostavili iza sebe.

 Subota, 24/10/2009. Divno je bilo gledati mladu i mladoženju presrećne i vesele.

Kum i njegova kuma/starosvatica u akciji

Ludenje, shizenje, dert

1. Entuzijazam

Odavno ne koristim budilnik. Neki đavo mi ne da mira ujutro, čim svane odmah se trgnem iz sna i bacim pogled bunovan na zidni sat. 6, ajmo još malo. Opet se trgnem, 6 i 20. Ajmo još, opet dremka pa kao oparen, 15 do 7. Ajmo sad veliko finale, moglo bi da se otkunta još 15ak minuta a mogli bismo i da ustanemo da se nalijemo prvom jutarnjom kafom. Biramo kuntanje i Draga i ja.

Voda u ketlu provrila, jakobs u šolji preliven,...i onda počinje da se hladi. Ajmo deco buđenje, oblačenje, doručak i šta još eventualno ide pride posle doručka,

Aplauz koji ne prestaje, prepun Atelje 212 na nogama. I veliki glumac, skroman i tih covek, ali nasmejan i ozaren.  

Iz Djuzinog intervjua Politici:

"Od početka  ove pozorišne sezone ovaj istinski omiljen srpski

24.9.2000.

U prvom krugu izbora za predsednika SRJ Vojislav Kostunica pobedio Slobodana Milosevica.

Slobodan Milosevic iste veceri priznao poraz.

Sedam dana je Slobodan zasedao sa svojim najblizim saradnicima, da bi nasao izlaz iz novonastale situacije.

U petak, 29. septembra, objavio je da ce nastaviti razgovore sa svojim partnerima iz Socijalisticke narodne partije Crne Gore.

U ponedeljak, 2. oktobra, pred novinarima je najavio da je spreman da bude premijer SRJ. 

Juče se završila još jedna repriza serije „Naše malo misto".

Prvi put sam čuo za Miljenka Smoju i Malo misto 1980, kad je premijerno emitovano „Velo misto".  Matori su mi pričali o dotur Luidjiju i Roku, ali i njima je u tom trenutku već pomalo iščilelo iz sećanja o čemu se zapravo radilo, jedino su se prisećali da ih je Malo misto dobro uveseljavalo u svoje vreme.

Naše malo misto je prvi put reprizirano negde polovinom 80-ih. Sećam se samo da sam to tada gledao, i da sam se dobro zabavio. Bio sam već dovoljno veliki, tinejdžer, da razumem stvari

Svi smo se juce (za)bavili premijerom, predsednikom i njihovim goscama, Draga i ja smo se bar dva puta pokrivili od smeha tokom premijerovog obracanja novinarima kad je isti dobio sarmerski napad, smesak levo, smesak desno, dodir levo, dodir desno...pa smo onda pomislili 'a sta li radi bivsi predsednik sada dok ovo gleda' i opet nam se pojavio smesak...sve onako uz kafu, lagana relaksacija uz TV posle radnog dana. Solja kafe u jednoj ruci, daljinac u drugoj, i kotrlja se od vikenda do vikenda. Svaki dan sve smozdeniji, ali kotrlja se do nekog punjenja baterija za vikend. Samo, kao sto to biva sa baterijama, svako sledece punjenje ne moze da ih napuni skroz. Uvek je nesto nepovratno iscurelo.

Dok svakidasnja zabava traje, u Ateljeu 212 i Pozoristu na Terazijama nema struje.

Cerecili su je nemilice, britanski mediji, bliznji, menadzeri, dileri, ko sve ne.

Valjda ce se sad odmoriti od svega.

Ne znam da li će ovo neko pročitati. Zahvalnost ljudima koje ću pomenuti u tekstu sam već lično njima uputio pismom, ali želim i na ovaj način da to kažem. Da bi se čulo da još uvek postoje ljudi u zdravstvu koji još žele da pomognu pacijentu. (Za razliku od lekara iz domova zdravlja - konkretno mog DZ Palilula, ali pretpostavljam da je isto i u drugim, koji umesto da pitaju pacijenta "Šta Vam je", "Da li Vas nešto boli" ili bilo koju suvislu rečenicu koja pokazuje želju da se čoveku pomogne, obično upute prvo pitanje "ŠTA TREBA?"!!!!! Kao da ljudi dolaze