B92 Blog

i balkanske zemlje visoko na listi...

Uskoro ce na jednoj aukciji u Australiji biti prodat privatan dokumentarni filmic (2min30sec) snimljen pre skoro pedeset godina tokom snimanja filma Neki to vole vruce. Na filmu se vidi ikona dvadesetog veka Merlin Monro.

Autor je ljubomorno cuvao svoj film daleko od ociju javnosti, ali su se cerke naslednice odlucile za prodaju. Pocetna cena nije impresivna, ali se pretpostavlja da ce zavrsna biti mnogo impresivnija.

« Vidim, sve vise i vise », rece Gete, « da je poezija zajednicko dobro čovečanstva i da se svuda i uvek pojavljuje kod stotine i stotine ljudi. Takodje, volim na naučim o stranim nacijama i svakome savetujem da radi isto. Reč Nacionalna knjizevnost ne znači mnogo u danasnje vreme; priblizavamo se epohi Univerzalne knjizevnosti i svako treba da se raduje njenoj pojavi. »

Ovo je slobodan prevod iz Razgovora Getea sa Ekermanom iz 1827. godine. Smatra se da je Gete time definisao pojam Weltliteratur.

Martin Bodmer, rodjen davne 1899. u bogatoj ciriskoj porodici, jos kao mladic odlučuje da se upusti u veoma ambiciozan projekat: napraviti muzej dokumenata koji svedoče o istoriji ljudskog duha. Od prvog dzeparca kupuje prvo izdanje sabranih Geteovih dela. Kad je mlada komunistička ruska vlast krcmila carsku biblioteku, Bodmer je kupio jedan od retkih primeraka Gutenbergove Bibli

Ova prica je malcice bajata, ali zenevski veoma aktuelna...

Pre par godina, preselimo se mi, sve lepo slatko i cisto i prve komsije nas pozovu na veceru. Komsinica naucnica, Italijanka, muz profesor, sve lepo i kako treba. Kaze ona meni : veceras igraju Srbija i Italija pa da gledamo. Ja totalno naivno pitam : a koji sport je u pitanju ? Ona proguta knedlu i tiho kaze : pa fudbal ! Bilo je potpuno jasno da njen nacionalni ponos zahteva gledanje tog spektakla. Meni malo neprijatno, znam da o fudbalu ne znam nista, ali moj muz saopsti kako samo treba pratim pogledom loptu i sve cu da ukacim.

Posle vecere, svi lepo obuceni, atmosfera malo nategnuta, sednemo pred TV ekran. Svako ima casu vina u ruci. Ja pratim loptu, pratim igrace, bas se onako trudim da budem aktivna. U neko doba, sto od vina, sto od preterane intelektualne aktivnosti, meni se prispava. Pada mi glava, a muz malo, malo pa m

Neobavešteni posetilac Liona ovog vikenda bi mogao da pomisli da su Francuzi nacija koju zanimaju dve stvari: moda i hrana. Ukusno namešteni izlozi i izazovni restorani. Posto zivim sa nekoliko primeraka dotične nacije reci cu da postoje i jos neki interesi (inventar mi je prilicno precizan, iako nisam racunovodja po struci), ali mi se priča o njima ne uklapa u blog, pa cu elegantno preskočiti.

Nebo iznad Liona je bilo prilično kišno ove subote pre podne. Krenemo u šetnju od gradske opštine pa glavnim ulicama ka jednom od najlepših gradskih trgova na kojem Luj XIV sedi na konju. A na trgu... Puno malih belih šatora. Na svakom se vijori jedna zastava! Konzulati stranih zemalja predstavljaju gradjanima Liona turističku ponudu svoje zemlje. Ulazimo polako i s nepoverenjem. S pozornice se čuje muzika i posle nekog vremena shvatimo da su šareni kostimi na sceni nepalska folklorna sekcija.

Za sve one koji bi da naprave pauzu od osnovnih aritmetickih operacija i koji bi malo da danu dusom od delenja, mnozenja, sabiranja i oduzimanja glasova, a imaju malo slobodnog vremena, http://www.storyofstuff.com/. Pritisnete PLAY, sacekate download (za to vreme skuvate kaficu) i posmatrate jedno 20min.

 

 

Udjem u jedan od okolnih hramova, jos uvek ne znam koji je centralni u kome leskari Buda. Mozda mi je od vrucine malo pomracen mozak? Cuvar hrama mi pruzi jednu svecu i tri stapica koja se upale pa lepo mirisu. Takodje mi pruzi jedan presavijeni papiric. Ja ne znam sta cu sa tim, jedna zena mi pokaze gde da upalim svecu i stapice. Ja sve lepo i pomno pratim, uvek sam bila dobar djak. Onda mi pokaze da treba da otvorim papiric, da izvadim zlatnu foliju koja je unutra i zalepim na jednog malog Budu ispred onog velikog Bude. Sve lepo uradim, mada mi se ona folija nekako razvuce po prstima pa sto sam vise lepila na Budu, sve vise pozlate mi je ostajalo po prstima koji su ionako bili lepljivi od vrucine i vlage. Posle mi daju jednu crvenu casu u kojoj su stapici da to drmusam. Drmusaju one, drmusam i ja. U jednom trenutku, jedan stapic treba da ispadne. Kod njih se to desilo kod mene nije. Ja prodrmam i nagnem malo jace casu i ispadne stapic sa brojem 6. Bez reci, jedna od njih pogleda stapic, dogovori sa se koleginicom da je to broj 6 i ode do obliznje policice da mi donese papiric koji je na naslovnoj strani ovog nastavka. Tu procitam sudbinu koju mi je Buda prorekao. Narocito mi se dopala prva recenica. Kako li je Buda znao da sam rodjena panicarka?

Ovo je prilog moje prijateljice Ivane koja radi na otvaranju Nove skole u Vukovaru i koja me je zamolila za podršku. Cilj projekta je osnivanje prve integrirane, interkulturalne osnovne škole u Vukovaru.

Dragi i drage,

Ponovno smo aktivirali potpisivanje podrške osnivanju Nove škole putem interneta.

Hvala svima koji su do sada potpisali i hvala vama koji ćete potpisati (link je u nastavku maila). Molim Vas proslijedite svima za koje smatrate da nas žele podržati i zamolite ih za potpis. Hvala.

Ivana

 

U jednom ovonedeljnom blogu je bilo reci o cokoladi. Da li je bolja belgijska ili svajcarska ? U to ime odlucih da napisem koju rec o jednom od najvecih specijaliteta koji je ljudski um ikad smislio, tj. otkrio. Cokolada. Mmmmmmmm...

Rec cokolada znaci gorka voda i potice iz nahuatl jezika koji se jos uvek govori u Meksiku i Salvadoru.

Prica pocinje pre vise od 3000 godina. Narodi centralne Amerike su koristili zrna kakaoa kao sredstvo placanja... ali i kao sirovinu za gorko pice obogaceno vanilom, ljutom paprikom i drugim zacinima.