Udjem u jedan od okolnih hramova, jos uvek ne znam koji je centralni u kome leskari Buda. Mozda mi je od vrucine malo pomracen mozak? Cuvar hrama mi pruzi jednu svecu i tri stapica koja se upale pa lepo mirisu. Takodje mi pruzi jedan presavijeni papiric. Ja ne znam sta cu sa tim, jedna zena mi pokaze gde da upalim svecu i stapice. Ja sve lepo i pomno pratim, uvek sam bila dobar djak. Onda mi pokaze da treba da otvorim papiric, da izvadim zlatnu foliju koja je unutra i zalepim na jednog malog Budu ispred onog velikog Bude. Sve lepo uradim, mada mi se ona folija nekako razvuce po prstima pa sto sam vise lepila na Budu, sve vise pozlate mi je ostajalo po prstima koji su ionako bili lepljivi od vrucine i vlage. Posle mi daju jednu crvenu casu u kojoj su stapici da to drmusam. Drmusaju one, drmusam i ja. U jednom trenutku, jedan stapic treba da ispadne. Kod njih se to desilo kod mene nije. Ja prodrmam i nagnem malo jace casu i ispadne stapic sa brojem 6. Bez reci, jedna od njih pogleda stapic, dogovori sa se koleginicom da je to broj 6 i ode do obliznje policice da mi donese papiric koji je na naslovnoj strani ovog nastavka. Tu procitam sudbinu koju mi je Buda prorekao. Narocito mi se dopala prva recenica. Kako li je Buda znao da sam rodjena panicarka?

Mozaik je umece harmonicnog slaganja raznobojnih kockica. U ovom blogu cemo cemo se ograniciti na kamene i staklene kockice. Progovoricemo poneku rec o istoriji slikanja kamenom i keramikom, o mukotrpnom oblikovanju kockica, izboru boja, njihovom slaganju, o tome zasto je mozaike jako tesko (a mozda i nemoguce) fotografisati (sto prilozene fotografije i dokazuju), a povuci cemo i paralelu sa ljudskim karakterima, odnosima i zajednicama.

i balkanske zemlje visoko na listi...