B92 Blog

Ljubaznošću g. Svete Stojanovića, svoje prve radove, pod nikom Jeremija, objavio sam na njegovom blogu Черевићан, kao gost autor od 25.maja do 15. avgusta prošle godine.

Manji deo tih radova već su bila zrnca u nepreglednoj zvezdanoj prašini Gutenbergove galaksije i mogli su se pročitati u Književnim novinama, Književnom listu, Politici..., a veći deo tekstova pisan je za blog b92.

Posle 13 objavljeih radova na blogu g. Čera, uredništvo bloga je uočilo moje napore i dodelilo mi autorsku opciju. Od tada, kao autor, na blogu b92 postirao sam više od pedeset tekstova.

Znam da Zakon sam po sebi nije dovoljan da se neke stvari promene, ali barem ne bi sve zavisilo od nečije dobre volje i od sreće da naletimo na dobre ljude koji su spremni da pomognu.

Preporučujem da pročitate ceo tekst.

To da su naši politički lideri najsposbniji, najpametniji i najlepši, te da nam samo oni  mogu obezbediti blagostanje i odvesti  nas u srećnu budućnost, ne treba posebno dokazivati. Dovoljno je pogledati kako se ponašaju i poslušati šta govore. Dugo sam bio ubeđen i spreman da se kladim u velike pare da su gotovo svi naši političari veliki lažovi.  Međutim, vrlo je moguće da naši političari ne lažu, te da oni sami zaista čvrsto veruju da su najsposbniji, najpametniji i najlepši. Dakle, moguće je da naši politički i nacionalni lideri jesu iskreni, ali narcisoidni.

Ja, poštovani sude, od svoje  treće  do pete godine, nisam  imao ni najmanje seksualne porive prema svojoj majci. Zbog majke nikad nisam osetio ni najmanji riivalitet  prema ocu,  niti sam bilo kada nameravao da ga ubijem. Ni jedan psihijatar mi nikad nije postavio bilo kakavu dijagnozu, jer ja kod psihijatra nikad nisam ni bio. Stoga je jasno da  vam se ne obraćma iz ličnih razloga, već  prvenstveno zbog rehabilitacije pokojnog  Edipa, tog tragično postradalog grčkog građanina, koji je neopravdano oklevetan. Ukoliko sud pozitivno reši moj zahtev i rehabilituje Edipa, automatski će biti skinuta  i anatema sa vascelog  muškog roda, po kojoj smo  svi  mi muškarci  još od ranog detinjstva incestualni manijaci, a dočim malo porastemo, mračne oceubice.

Bliski susret prve vrste:  viđenje letilice ili nepoznate pojave na udaljenosti većoj od 150 metara.
Bliski susreti druge vrste:  viđenje letilice ili nepoznate pojave na udaljenosti manjoj od 150 metara,  kao i  viđenje fizičkih tragova na tlu koje je ostavila letilica.
Bliski susret treće vrste:  viđenje  čudnih bića, ufonauta, u blizini letilice.
Bliski susret četvrte vrste:  fizički kontakti sa vanzemaljcima.
Bliski susret pete vrste:  direktna komunikaciju sa vanzemaljcima i interaktivni kontakt.

Bliski sureti  nulte vrste ne nalaze se u opšteprihvaćenoj  klasifikaciji učenog astronoma.

5:2 u prvom setu.

Da li je na pomolu iznenađenje?

Vredi pogledati.

U martu ove godine, negde iznad Sahare u avionu Al-Italije, 81 godišnji Sveti otac Benedikt, prvi put je javno izgovorio reč kondom i ustalasao Afriku pre nego što je i sleteo na njeno tle. Kažu da je papa skrenuo pažnju prisutnim novinarima, da se epidemija side ne može prevazići deljenjem prezervativa, te da kondomi ionako samo povećavaju problem. Jedini efikasan način za suzbijanje te opake bolesti, po svetom ocu, jeste novi duhovni i ljudski pristup seksualnosti.

Reakcije, ne smo iz Afrike, već i iz čitavog sveta, bile su veoma oštre.

Možda je zbog tih reakcija, već krajem aprila ove godine konzervativna Poljska katolička crkva dala  blagoslov fra Ksaveri Knocu, svešteniku iz  kapucinskog reda, da objavi knjigu Seks kakav ne znate, za supružnike koji vole Boga.

«Protagora iz Abdere je pre 2.500 godina izjavio: Kad su bogovi u pitanju, ja ne znam da li postoje ili ne postoje, od kakvog su materijala, ni kakav im je oblik. Od Protagore pa do danas egzaktne nauke nisu dale ni potvrdan ni odrečan odgovor o Božjoj egzistenciji, jer se tim pitanjem nisu ni bavile. Na stranicama koje slede ja ću izneti naučni dokaz da Bog postoji.»

Dramski umetnik Čedomir Petrović vs RTS

Lčno se ne bih mešao u sukob narečenog dramskog umetnika i Javnog servisa. Međutim, moje razumevanje bloga, kao oblika internet komunikacije, podrazumeva i komentare.

Zato i samo zato, koristeći pravo autora na blogu b92, postavio sam ovaj post.

Daklem, komentatora radi.

Kad  god je se setim, a što sam stariji sve češće je se sećam, prvo čujem njen glas. Ponekad tih, češće zvonak, ali uvek lep, jasan i uverljiv. Čujem je kako govori, a kad me sećanja preplave, pojavi se i ona lično, baš onakva kakva je uvek bila - obućena po poslednjoj modi, napadno našminkana, mlada, lepa i zanosna.

Dok je govorila grudi su joj se podizale i spuštale prateći  frekvenciju njenog uzbudljivog glasa.  U trenucima zanosa ponekad bi joj se dugmad na crvenoj bluzi otkopčala, a pred našim očima zabelasale bi se skrivene grudi. Slabiji đaci bi bezobrazno piljili, ja ne.  Ja sam predano slušao šta nam govori. Sve sam pažljivo slušao i sve joj verovao.