Gospodine Gavriloviću,

evo na izmaku je i ovaj Božić, još jedan u nizu praznika kojeg naša braća i sestre po Hristu vekovima slave po Gregorijanskom kalendaru, a vascela pravoslavna pastva SPC, koja veruje u isto Sveto Trojstvo i koja je krštena po jednakim pravilima Jovana Preteče, odvojena i podeljena od velike većine sabraće nam Hrišćana, čeka na isti praznik po jednom odavno napuštenom i sasvim izvesno pogrešnom Julijanskom kalendaru.

Gost:  Amika - Milivoj Anđelković, književnik

Обично се сматра да је Интернет створио виртуелност. Истина је обрнута: виртуелност је створила Интернет. Уметници су одавно открили виртуелну стварност, она је само добила то име у наше доба. И читаоци, нагнути над књижевним делом, стварају виртуелне ситуације и субјекте који актуелизују смисао текста кроз различите интерпретације. Француски филозоф Пјер Леви сматра да је феномен виртуелности много шири и да превазилази границе информатизације и нашег времена, да је он суштинско обележје који прати људски род од његовог настанка и испољава се кроз тежњу за превазилажењем задатих оквира и временско-просторних одредница. Виртуелност, пише Леви, није супротна стварности већ је «плодан и моћан модус бивствовања, који даје замаха стваралачким процесима, отвара перспективе, дуби изворе смисла испод површине непосредног физичког присуства». Људски род је настао кроз виртуализацију и путем ње, тако да савремене промене могу бити протумачене као наставак процеса «аутокреације човечанства».

Gost: amika - Milivoj Anđelković, književnik

 Средина августа у Грчкој, на мору. Ни дашка.Онај тренутак зрелог лета када престане сваки покрет ваздуха а море се притаји, тешко и глатко све до хоризонта. Тек понекад се заљуља и занесе, пучином прође дрхтај, обалу оплакну два-три таласа па све опет утоне у непомичност и нирвану. Једино сунце непрекидно сјакти на празном, већ истањеном небу и као да се топи на усијаном хоризонту.

Pozvan da održi predavanje na čuvenom Prinstonu, jedan matematičar, inače profesor književnosti na Univerzitetu u Kejptaunu, umesto očekivanog eseja, ponudio je novelu o životima životinja. U središtu priče je drevno pitanje: Imaju li životinje dušu? Traganje za odgovorom u igru uvodi filozofiju, književnost, religiju, biologiju, psihologiju i talasa najdublja ljudska uverenja.

Tako to radi Džon Maksfel Kuci, majstor iz Kejptauna, jedini dvostruki dobitnik Bukerove

Stojković Vojislav

Ako izuzmemo praroditeljski greh, svi smo jenom bili nevini. Kada, gde i kako smo je izgubili?

Ukoliko postiji Tibetantska knjiga mrtvih i Kišova Enciklopedija mrtvih, možda negde postiji i Knjiga nevinosti. U tu knjigu, ako postoji, bilia bi upisana zlatnim ili crnim slovima i naša nevinost, i način kako smo je izgubili. Ukoliko, pak, ta knjiga ne postoji, u Istanbulu od nedavno postiji Muzej nevinosti.

Njegov osnivač i prvi kustos je nobelovac Orhan Pamuk.

Upravo

... pevao bih suncu...

Na brdovitom Balkanu prošlost nikako da prođe. Čim, iz haotične sadašnjosti, krenemo ka lepšoj budućnosti saplete nas prošlost. I tako generacijama. Naša prošlost ne sapliće samo nas, već i sve one  koji sa nama  imaju bilo kakavog posla - u politici, ekonomiji, sportu, pa i u umetnosti. Najsvežiji primer je  film  Untitled Love Story  Anđeline Džoli.

Alfred Nobel

«Jedan deo onome koji napravi ili otkrije najznačajniji izum u domenu fizike; jedan deo onome koji u oblasti hemije napravi najznačajnije otkriće; jedan deo onome ko napravi najznačajnije otkriće u fiziologiji ili medicini; jedan deo onome ko u književnosti stvori najizuzetnije delo idealističke tendencije; jedan

-Eto tako, tako je već bolje, govori doktor, uzima svoj notes, olovku i naočare i seda u fotelju iza mog uzglavlja. Prva seansa počinje.

U šturom i lapidarnom saopštenju sa svoje 18. Sednice, održane 27.09.2012.g. Ustavni sud Republike Srbije je, u svega desetak redova, stavio tačku na sve pravne rasprave i polemike o tome da li je četnički ravnogorski pokret antifašistički i oslobodilački ili nije. Prema nalazima Ustavnog suda, nije.