Kada sam, svojevremeno, pisao tekst o neurozama sumornih nedelja. nisam mogao ni pretpostaviti da će doći vreme kada će  nam i svi ostali dani u sedmici biti prilično neurotični. Naravno, to nisu mogli znati ni čuveni psihijatar dr Lajoš Ferenci, a ni štovani slobodni umetnik Reže Šereš. A, evo, prokleti virus je učinio svoje. Radimo od kuće, radimo on line, ne izlazimo, ne družimo se... i što je najgore ne dodirujemo se, ne kontaktiramo... na distanci smo. Sećate li se, npr, kada ste poslednji put zagrlili one koje volite i koji su vam bliski - majku, oca, dedove, bake, braću, sestre, unuke, prijatelje, ljubavnice....? Čini se da umesto neuroze sumornih nedelja, gotovo čitavu prošlu godinu možemo govoriti o neurozi svih sedam dana u sedmici.

Davno napisan test o neurozama sumornih nedelja prenosim u celini, tek toliko da se podsetimo koliko je nekada život bio jednostavniji - ljudi su samo nedeljom bili pomalo neurotični.

 Gost: Amika - Milivoj Anđelković, književnik

Постоји читава плејада дела и писаца који су претече Интернета и у којима су коришћење многе карактеристике Велике Мреже па се може рећи да су је они »предвидели» и користили Интернет пре Интернета. То су венци прича и поема, приповести, романи и хронике које се надовезују, преплићу, укрштају и даље рачвају: Библија, Приче из 1001 ноћи, Декамерони Кантенберијске приче Чосера (14. век), Дон Кихот (17.век), Тристрам ШендиЛоренса Стерна (18. век), колажне песничке збирке Аполинера, романи Џон Дос Пасоса и Бориса Пилњака, Уликс, Хазарски речник, а посебно Борхесова Вавилонска библиотека и Пешчана књига, Кортасарове Школице... 

Pre nego su nas sveznajući psiholozi i psihoterapeuti preko elektronskih i drugih medija posavetovali da odvojimo vreme, pozovemo prijatelje, porazgovaramo s njima, pitamo ih kako su i uputimo im po koju reč ohrabrenja, mnogi od nas su to već učinili. Ali kako pozvati i porazgovarati sa svim onim blogoprijateljima, sa kojima smo se družili, raspravljali, sukobljavali i provodili dane i noći u ovom virtuelnom svetu, kada se oni godinama ni postom, ni komentarom ne javljaju.

Čini se da je Heraklit iz Efesa bio zaboravan čovek, jer kada je pre 25 vekova, u svom kasnije nebrojeno puta citiranom fragmentu  No. 53, zapisao:  „Rat je otac svemu, svemu kralj...“,  zaboravio je da napiše ko je majka svega i svemu kraljica. Siguran sam da taj veliki aristokrata, kako u životu, tako i u svom političkom i filozofskom učenju, koliko god da je bio «mračan», nije verovao da nešto može nastati samo od oca, a bez majke ili da nije znao da kralj bez kraljice, kako u šahu, tako i u kraljevini, ne vredi mnogo.  Traženju odgovora na pitanje: «Ko je majka svega i svemu kraljica?» posvećen je ovaj blog.

Oni svojom interpretacijom pišu novu Bibliju, tačnije Knjigu postanja. Samo što u njihovoj Bibliji na početku nije više reč, već pogled. Po njima, ovaj naš, a i svaki dugi univerzum ili ne postoji ili egzistira samo kao mogućnost. Svaka čestica, a od njih je sačinjen čitav univerzum, može postati  stvarna tek ako i kada oni na nju usmere svoj svevišnji  pogled. 

Hiljade i hiljade kilometara prešli su  razgovarajući i šetajući po Dugoj liniji između Male sirene i svetionika koji obeležava mesto za ulaz brodova u lučki bazen. Najčešće u vreme belih noći kad sumrak traje gotovo do ponoći, a sunce, ispod samog horizonta, preplavljuje grad prigušenom plavkastom svetlošću, U tim razgovorima rodile su se mnoge ideje koje će u potpunosti izmeniti dotadašnje poimanje sveta i materije.  U istoriji nauke verovatno nije bilo tako bliske saradnje kao što je njihova, a svakako nije bilo plodonosnije.  Ipak, jedan njihov razgovor u septembru 1941. je naglo prekinut.  Naneta je strašna uvreda i to se više nije moglo ispraviti. Upravo taj nedovršeni razgovor imao je značajne implikacije u daljim globalnim zbivanjima.

Da li je moguće rekonstruisati razgovor koji niko nije čuo, a oba učesnika su odavno napustili ovaj svet, pritom su njihova sećanja na taj dijalog, prema onom što je zabeleženo, oprečna? Može se pokušati, ali bez ikakvih garancija na uspeh. Potrebno je izdvojiti i analizirati činjenice koje prethode događaju, karakterne osobine i motive učesnika, okolnosti i posledice, a zatim postaviti prava pitanja i na kraju ponuditi moguće, a verovatne odgovore.

Pobeda i uspeha nikad dovoljno. Ali i od pobeda se ljudi umore. Eto, i nepobedivi Srbin Novak Đoković je umoran. To se lepo videlo na njegovim poslednjim mečevima. Niko nije  Übermensch, pa ni  Nole. Dobro je što će  jedno vreme morati da pauzira, da se odmori od pobeda. Neka malo pobeđuju drugi. A šta je sa porazima? Biće da se i od poraza ljudi  umore. Odmor je svima nužan, kako pobednicima tako  i poraženima. Poraženima pogotovo.

Njegova svetost Pavle, voljom Božjom patrijarh srpski i voljom Sabora SPC, iskazanom prvog dana zasedanja, ostaće i dalje patrijarh. Tako bar kažu nezvanične informacije koje do nas dopiru iz većine medija.

Redovni jesenji Sabor SPC započeo je juče molitveno čak sa dve liturgije. Jutarnjom, koju je u Sabornoj crkvi služio mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i na kojoj je prisustvovalo samo 18 vladika, iako je najavljeno da će prisustvovati svih 45 vladika, koliko učestvuje na Saboru.