Šta reći?!?!?

Ne znam šta ćete reći vi u vezi današnjeg rušenja centra Beograda,  ali ja mogu samo da ponovim ono isto što sam više puta  rekao i napiso na ovm istom mestu .

Avionske nesreće su oduvek privlačile pažnju javnosti i, naravno, medija. Slično je bilo i u Hrvatskoj, kada su se, pre desetak dana (23. septembra),  na vojnoj vežbi kod Slunja srušila dva lovca MIG-21 Hrvatskog ratnog zrakoplovstva. Budući da su se vojni piloti, srećom, katapultirali na vreme i prošli samo sa lakšim povredama,  u naslovima, podnaslovima i komentarima  dela htvatskih novina mogli su se pročitati duhovite i ironične opaske, poput one da je Hrvatsko ratno zrakoplovstvo ovom nesrećom izgubilo pola svojih zrakoplova. Međutim, kada su «Novosti»,  nedeljnik srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj, na naslovnoj strani, preko fotografije hrvatskih migova, objavile: «Obadva, obadva su pala!»  reakcije u Hrvatskoj su bile više nego oštre.

Kada je dr Danijel Goleman svoja istraživanja o afektivnoj sferi ličnosti uobličio u knjigu  „Emocionalna inteligencija“ , koja je ubrzo postala svetski hit, a zatim ih proširio i na grupnu dinamiku, pa objavio novu studiju „Socijalna inteligencija“,  samo je bilo pitanje dana kada će se početi govoriti i pisati i o seksualnoj inteligenciji. Na taj dan se, naravno, nije dugo čekalo.

Republika Srbija je svetovna država.

Crkve i veske zajednice su odvojene od države.

Ni jedna relegija  ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna.

Pred Ustavom i zakonom su svi jednaki.

Ne ide našim pravnicima na međunarodnom planu, ne ide im baš nikako.  Kao da su se svi urotili protiv njih. Prvo  im je  Međunarodni sud pravde iz Haga opalio gadnu šamarčinu u formi savetodavnog  mišljenja.  I taman kada su obrazi prestali da im se crvene, a zujanje u ušima smanjilo, stiže novi šamar iz Londona.

Malo je verovatno da će imperator Mišković doživeti sudbinu imperatora Karića i da će naš novac morati da troši krijući se po Rusiji. Mada ima i takvih mišljenja. Između njih dvojice postoje evidentne sličnosti, ali i velike razlike. Obojica su prve milione stekli zahvaljujući režimu Slobodana Miloševića, u tome je sličnost. Međutim, Mišković je našao načina da i posle oktobarskih promena sačuva svoje pozicije i izgradi svoju imperiju. Bogoljub nije. Sirov i pohlepan kakvog ga znamo, hteo je i ovce i novce. I neposrednu vlast i bogatstvo. Miroslavu je bogatstvo dovoljno, vladati se preko bogatstva uvek može. Ako ne neposredno, ono posredno.

Urbani i obrazovani ljudi odavno ne veruju  Bibliji i biblijskim čudima, ne veruje ni sveštenicima i njihovim propovedima, a ni političarima i njihovim ideologijama. Vreme u kome živimo je vreme nauke. Ljudi danas veruju naučnicima, veruju u neumoljive naučne dokaze i u logičku snagu naučnih argumenata. Sa svoje strane naučnici, svesni svoje odgovornosti i značaja nauke za opsatanak i dalji razvoj civilizacije, danonoćno i predano istražuju. Sudeći po broju novih naučnih otkrića kojima nas naučnici zasipaju nije daleko dan kada ćemo o svemu znati sve.

...zašto u Republici Srbiji priznanja đacima generacije dodeljuje građanin Karađorđević, a ne, recimo, predsednik Republike, ili predsednik vlade, ili bar ministar obrazovanja? Mora se postaviti pitanje ko je, kada i zašto odlučio, ili odobrio, da sve srednje škole biraju najbolje maturante i da ih šalju na prijem kod građanina Karađorđevića i ko je propisao kriterijume za izbor najboljih - građanin Aleksandar Karađorđević ili ministarstvo obrazovanja?

Kada me na šalteru, dok registrujem kola ili u sličnim prilikama, službenica upita za profesiju, obično odgovorim uopšteno i neodređeno, najčešće kažem da sam službenik. Na pitanje: “Gde radite?” izbegavam odgovor, a ako baš moram promrmljam nešto kao: “U jednoj državnoj agenciji”. U kojoj agenciji radim, nikada i nikome ne govorim.

Zgrada Agencije je smeštena u mirnom delu grada, okružena ograđenim parkom od nekoliko hektara. I pored toga, zidovi i vrata moje kancelarije su debelo tapacirani, a roletne na prozorima uvek spuštene.

Kad god se osvrnem unazad, vidim sve same revolucije, revoluciju  do revolucije. Doduše, tu i tamo, iz prikrajka, vreba me i pokoja kontrarevolucija.  Kao senke prate me kroz ceo život. Danju kao senke, a noću, kao noćne more. Da bih se tih senki i noćnih mora otarasio, odlučio sam da napravim popis svih revolucija u kojima nisam učestvovao.