B92 Blog

„Ne vidim drugi način"
Ja vidim.

ramovi...ima ih raznih.

Pre par meseci Jelena Krajšić je objavila tekst ne potpisavši me pritom.
Poštovala je moju anonimnost, a ja sam verovala da je jedini razlog taj, što nisam želela da skrećem pažnju na sebe.

pitanje: Koje metode podučavanja engleskom jeziku znaš?

odgovor : Postoje razne metode, od kojih su najvažnije slušanje, čitanje, pisanje i govor.

acquisition (acquire - latin, acquirere/inquirere: look for, obtain)

"The only thing that interferes with my learning is my education." (Einstein)

Neill kaže da je zanimljivo da slobodna deca vole matematiku* i vi se sa tim možete složiti ili ne i iznalaziti razloge i primere za opovrgavanje bilo koje od ove dve opcije. Na stranu tačnost izjave, tek pitanje mi se ponovo samo-postavilo nakon nekoliko godina rada sa istom decom. (nekadašnji predškolci, a sadašnji četvrtaci)

Zadaci, u kojima su ranije uživali i gde se od njih traži da objasne „zašto", su im, odjednom postali dosadni, ili preteški, ili sve to zajedno. Insistiraju na tome da „zato" mora doći od mene - jer kakav sam to ja predavač kad od njih tražim da objasne to prokleto „zašto"?!

*Jedan od zaključaka tima naučnika sa University of Wash

Neill:

Svako dete želi da bude veliko, a svaki činilac u njegovoj okolini govori mu da je malo. Dete osvaja svoju okolinu bežeći od nje, dižući se na krilima i proživljavajući svoj san u mašti.
Petar Pan je omiljen medju decom ne zato što ne raste, već zato što može da leti i bori se sa piratima. Kod odraslih je omiljen zato što i oni žele da budu deca koja se ne bore i nemaju odgovornosti. Ali ni jedan dečak stvarno ne želi da ostane dečak. Želja za moći goni ga i dalje.

 

bez „undo" opcije

Kada u grupi dece imate jedno koje ostale tuče, a vi tu treba da se odredite tako da njega ne ponižavate, a da ostale zaštitite onda imate veliki problem. (a premalo vremena) Moja solucija je bila da ne kažnjavam, ne morališem izazivajući krivicu, ne tužakam kod roditelja i pokušam da tom detetu pokažem i dokažem da je dobro. 

Došla sam na ideju da nadjem neki posao van učionice (na 2-3 minuta) i da mi t

 

Ne volim Božić.
Nema skrivenih poruka. Priča je skroz lična.
Kad pomislim na Božić mislim na hladno.

Kad iz toplog kreveta zakoračite u ledenu sobu. Onda se umijete vodom. Hladnom - bojler se uključivao samo po potrebi. Bez „još samo malo" zahteva, bez razvlačenja, bez meškoljenja pod toplim jorganom, pod koji i nos zavlačiš. Instant budjenje.

Idemo kod babe. Božić.

U letnjoj kujni se živelo i zimi. U kući su se dočekivali gosti. Za Božić smo i mi, deca bili gosti.

Ulazak u auto. Tu pomislim na onog odmetnutog pingvina i sklupčam se na zadnjem sedištu. Posle par minuta me preslišavaju šta treba da kažem. Ponavljam sanjivo šta mi govore. Ako ispogadjam, puste me da negde, nadomak sela zaspim. Toplo mi prekida glas, majčin ili očev, svejedno.
„'Ajde, stigli smo!"

Baba nas čeka u dvorištu. Još uvek je mrak. Nju i badnjake, spremne u ruci, obasjava bleda sijalica. Pas mi se vedro mota oko nogu, guraju me napred. Guraju i

 

Jedan skorašnji dogadjaj me je ponovo podsetio da se o deci raspravlja samo onda kada već postoji problem, ili kada se ista vešto ubacuju u odredjeni (pod)kontekst, da bi se pokazalo već nešto (po default-u), strašno i bla-bla; kako, eto, nemaju dobre rezultate; i da je zaista (da preskočim bla na trenutak) krajnje vreme da se po tom pitanju (dečinjem) nešto učini; i u tom „ko je kriv" natezanju, zaboravlja se da ta ista deca od pre par godina više nisu deca, a da je krajnje vreme skrajnuto u neki ćošak (o koji se uvek neko, po potrebi očeša), čekajući neka bolja vremena da se sa decom radi.

Dogadjaj:

Otac ulazi u učionicu, želi da me nešto pita. Vidno je uzbudjen.

„Da li ste primetili nešto čudno kod mog sina?"

Odgovaram da nisam i pitam da li se nešto dogodilo, jer sam zbunjena.

Dogodilo se.

Roditelji su pozvani na razgovor

Kada sam prvi put ozbiljnije iščitavala ono što je Neill pisao, pomislila sam da je sve to lepo: sloboda, uvažavanje, ljubav... ali, da li to „radi na terenu"?

Rešivši da dokažem da su to samo lepe ideje, većinu kojih je u praksi nemoguće primeniti, krenuh u potragu za Neill-om u sebi.

„You may love the idea or hate it. But if you have your own children, have taught children, or have ever been a child, one thing is for sure - You will never view childhood or education in the same way again." (Zoe Neill Readhead)

nova deca:

Tokom prvih nedelju ili dve oni otvaraju vrata nastavnicima, obraćaju mi se sa „gospodine" i pažljivo se peru. Gledaju me sa poštovanjem u kom se lako razaznaje strah. Posle nekoliko nedelja slobode prikazuju se onakvim kakvi stvarno jesu. Postaju drski, nevaspita

„Sarajevo je verovatno mračno uticalo na mene. Bio sam strašno ratoboran, istinoljubiv, mali, ovolicki, i stalno sam se tukao sa starijima od sebe. Oni su me, naravno, mlatili i tako sam ja dolazio kući krvav, plačući, i to je trajalo tih šest, sedam godina koliko sam živeo tamo... Bio sam klinac sa naočarima i nosio tango-gitaru ispod miške. Odlazio sam na časove kod čuvenog Gari Garinče. Od njega sam naučio neke akorde. Posle sam se preselio u Beograd (1970). Stalno sam svirao, pravio neke pesmice. A onda, kad sam upoznao Gagija, nastalo je Limunovo drvo..."

malo toga mogu da kažem rečima,
(a verujem da u ovom slučaju nisu ni potrebne)
sem, da