Ne,
ne smrtna kazna,
ali da ovom zakonu.

jer verujem da svako ima pravo na život
i da niko nema prava oduzeti ga.

na samom početku, da kažem da sam prekršila sva pravila dobrog blogovanja, jer, umesto da skratim tekst i lepo to koncizno odradim, ja sam krenula od momenta kad je frodo baggins upoznao sam-a, ne znajući da ovaj ne zna da pliva i, došla do krugolininog poslednjeg bloga. a, kako sam već ranije napisala da me je lako isprovocirati, nastade i ovo zbrdazdola pisanije, koje će neiskusno oko navući da pomisli da nije neki stream of consciousness. (iskusno oko će već, prepoznati navlaku, razvući ono - mene neeeeće prevariti i eventualno pročitati pesmu koja sledi - kraće je i zanimljivije)

Totally like whatever, you know?

1. Gradonačelniku Kragujevca 
2. Ministru zdravlja
3. Načelniku porodilišta u Kragujevcu

Umesto detaljnog opisa mog porodjajnog putešestvija, trudiću se da budem koncizna, pogotovo što cenim da je vreme najvažnije u ova teška vremena, a ja ne bih da ometam.

As our worlds become smarter and get to know us better and better, it becomes harder and harder to say where the world stops and the person begins.
~ Andy Clark
Natural-Born Cyborgs?

Disklejmer: Tekst je poduži, ali računam da one, koje su za nas samo broj u užasnoj statistici, to zaslužuju.

„Sarajevo je verovatno mračno uticalo na mene. Bio sam strašno ratoboran, istinoljubiv, mali, ovolicki, i stalno sam se tukao sa starijima od sebe. Oni su me, naravno, mlatili i tako sam ja dolazio kući krvav, plačući, i to je trajalo tih šest, sedam godina koliko sam živeo tamo... Bio sam klinac sa naočarima i nosio tango-gitaru ispod miške. Odlazio sam na časove kod čuvenog Gari Garinče. Od njega sam naučio neke akorde. Posle sam se preselio u Beograd

Iliti: šta da kaže jedna, nesmirujuća, ljuta, besna i očajna: tri-dana-na-bensedinima-majka svom detetu koje je mesecima učilo, dok su drugi kupovali gotove testove?

Jedne večeri u Kišovom društvu sećaću se čitavog života. S njegove desne strane sedeo je jedan srpski filozof, a s leve jedan hrvatski pisac. Obojica su razgovarali, ali nisu uspeli da uspostave komunikaciju. Kiš ih je u jednom trenutku prekinuo i najuljudnije im rekao:
'Vi, dragi moj, vi ste idiot'; a drugome:
'Vi, dragi moj, vi ste budala'.