Oduvek sam smatrala da je automobil sredstvo koje sluzi da se dodje iz tacke A u tacku B. Vrednost mu sa godinama opada. Priznajem, volim sam cin voznje (uz muziku). Imam svoje male fantazije: da sam Francesco da Mosto vozila bih retro crveni alfa romeo kabriolet, da sam Hank Moody vozila bih crni razdrndani porsch, da me nije briga za zivotnu sredinu vozila bih teget jaguar x sa bez sedistima... Ovako, do skoro sam prkosila klasnim zakonima svoga sela Bowdona vozeci najmanji auto u kraju. Prve komsije, Mercedes-Bentzovi (tata vozi CDI, mama vozi

Opet dezurstvo. U nedostatku vecih izazova preturam po nekoj zaostaloj literaturi koja nije bila visoko na listi mojih prioriteta. Nalazim mali, sentimentalni biser dragog profesora koji je pod pseudonimom Hotspur pisao tople, ljudske tekstove za Endocrinologist.

Nadam se da ce i neko od Vas naci u njima nesto za sebe.

http://www.endocrinology.org/endocrinologist/085/085.pdf#page=17

Osecaj za meru je vrlo individualan. Proslonedeljni incident na radiu BBC2, kad su Jonathan Ross i Russell Brand zvali Andrew Sachsa, komentarisuci kako vecina deda ima slike svojih unuka na ljuljasci, i pitali se da li je uzivao u svojoj unuci na ljuljasci, je skandalizovao najvise onaj profil ljudi koji cita Daily Mail. Ja ne shvatam sto je to sad odjednom drugacije u odnosu na epizodu kad je JR pitao Davida

Jesam li vam vec pisala o Mancesteru? Nikad mi ranije ne bi palo na pamet da zivim ovde. Mislim, kisa pada svaki dan, grubi severnjaci piju do samounistenja i cvrsto se drze svoje mucenicko-radnicko-depresivne tradicije. Da se oni pitaju, centar grada ne bi nikad bio regenerisan. Druga Internacionala bi i dalje radila, od novotarija, jedino bi "Hacienda" bila dozvoljena. ...I "Museum of Science and Industry". To podrzavam.

Na

Zahvaljujuci S. Mitrovicu, nadoknadila sam propustenu pricu iz New Yorkera koja se sjajno nadovezuje na razmisljanja o konzumerizmu. Uzivajte...

Raj, Bohemian

by Hari Kunzru 

We liked to do things casually. We called at the last minute. We messaged one another from our hand-held devices. Sometimes our names were on exclusive guest lists (though we were poor, we were beautiful, and people liked to have us around), but often we preferred to do something else—attend a friend’s opening, drink in after-hours clubs or the room above a

Ne mislim samo na psiholoski aspekt odupiranja potrebi da se, posle visecasovnog profesionalnog pisanja, pismenim ventiliranjem pojedincima i institucijama promptno skrene paznja na odredjene pojave, vec i na fizicki bol u vratu i desnoj lopatici koji se spusta niz desnu ruku.

Redovno koketiram sa sportom, pravilnim drzanjem

Opet ja o nacinu na koji razgovaramo, zato sto mislim da je vazan i mnogo problematican. Prosli put je bilo na temu profesionalne komunikacije izmedju lekara i pacijenta http://blog.b92.net/text/7951/Kultura%20komunikacije%3A%20pacijenti%20protiv%20doktora%200%3A0/ a ovog puta ce biti opstije.

Ako mi dozvolite generalizaciju, moje misljenje je da su u kulturi komunikacije Englezi nenadmasni. Neki bi to nazvali licemerjem, prikrivanjem sustine lepim recima i sl., ali to je ono sto omogucava kvalitetnu razmenu ideja i misljenja sa neistomisljenicima, tzv. debatu.

Na engleskim

Uvek se nadjem zatecena lokalnom kulturom komunikacije kad dolazim u „Majcicu“. Tako je bilo i pre neki dan kad sam samo htela da popijem casu vode u JATovom avionu na liniji Cirih-Beograd. Iskusna, starija stjuardesa me je pitala, posto je procenila da nema tako dobre kreme protiv bora i da sam sigurno dovoljno mladja od nje: „Izvoli, sta bi ti htela? “. „Za pocetak jedno Vi, a onda casu vode, molim Vas.”

Sta tek biva kad coveku treba nesto vise, a vremena ima manje? Kao na primer u lekarskoj ordinaciji ili u  bolnici…

U nasem narodu, ova pojava se

Juce na nekom predavanju sretnem Stephena Shaleta. Neki ovde ce se setiti (nadam se u tastini) moje price Hotspur. To je taj. Nisam ga videla od kada je definitivno otisao u penziju. Imao je medju-fazu kad je par dana nedeljno, posto su ga isutirali iz kancelarije da bi se novi Veliki Tata uselio, sedeo sa nama u kancelariji Research Fellows. Uvek je dolazio sa novom pricom. Neki put nam je citao pesme koje je napisao, a jednom prilikom, kad smo bili nasamo, procitao mi je ljubavno pismo koje je napisao

Svaki covek koji se bavi javnim poslom treba da ima uvid u ovu kategoriju. Ponekad je ona samo iluzija onog kome se obraca, ali I kao takva ima vaznu ulogu u donosenju odluka pojedinca, njegovim postupcima I podrsci. Zanimljivost: u UK se uvek polazi od toga da covek govori istinu I zapanjujuce malo dokaza se trazi da bi se to potvrdilo. Ali, ako se slucajno ispostavi da je covek lagao, gotovo je! To ostaje zauvek u njegovom