'Držav' ili ko god da se tako češlja danas, smatra da je najbrži put ka uređenom društvu , ulasku u svet uređenih (odraslih) u Evropi, da se usvoje zakoni ('usaglašeni' sa pravilima društva u koje želimo da uđemo) i gotova stvar. Niko ne obraća pažnju na sitnicu kao što je primena tih zakona i pravila. Tu ostaju 'balkanska pravila'.

Bio sam na odmoru. Resetovao se. Uživao u odmoru. Tamo i nazad besmisao onoga što se naziva Srbijom. Sve to u nekoliko slika. A ja nisam slikao.

Sretoh pre neki dan u troli drugara iz „onih" dana. Posle kratkog „pitanja" o porodicama počeli smo da „bistrimo" politiku. Ja sam kao neki novinar te se bavim politikom, a on je savetnik jednog "opozicionog" političara. Kao i svaki politički savetnik potpuno se slaže sa činjenicom da su sve političke partije iste, osim njegove, naravno. Na njegovu žalost izuzetka nema. Meni nekako dođe sve ravno. Isti su. Ekipa iz iste kafane.

Kada neko , kao na primer zdravstvene ustanove, napravi dugove u odnosu na dobavljače roba i usluga , a taj neko je u , zvanično, državnoj službi uvek se pojavi neki pijani baron iz vlade i kaže 'Mi to plaćamo'. Sve je to u redu ako bi se zanemarile neke sitnice kao što je da to u stvari plaćamo ti i ja i još nekoliko hiljada , ili miliona (optimista sam, takva mi narav danas) kroz poreze i doprinose. Zaboravi se i da postoje družine i pojedinci koji državi, u tu kasu iz koje se 'plaćaju dugovi', ne plaćaju ništa. I za koje se prave 'programi' da mogu dalje da prežive. Oni ne brinu znaju da će uvek njihove dugove na tebe i mene da prebaci neki pijani baron.

Ne znam zbog čega, ali Srbija me veoma često podseti na pacijenta čiji lekari izmišljaju sve više i više „kreativnih" rešenja kako bi ga održali u životu. Postoje dve škole tih lekara, i uglavnom se predstavljaju kao vlast u Srbiji. Prva grupa se zalaže za lečenje po principu „klin se klinom izbija", a ako taj metod ne radi uzimaju veće klinove. Druga grupa smatra da se maskiranjem posledica omogućava pacijentu još neko vreme u zabludi da će biti izlečen.

‘Ako šank nema šipku na koju se osloni noga , to je samo pregrada koja odvaja čoveka koji služi piće od ostatka lokala'
Beogradski filosof i moj kum I.P.

100 godina

Kada me je drugar Darko pozvao da vidim sjajan bend iz Zagreba u Božidarcu nisam očekivao mnogo toga . Od tog benda kome sam posle telefonskog razgovora zboravio ime . Bio sam srećan što ću videti i čuti Darka (svirao

„Dakle, postavljaju vas za ministra nekog takvog ministarstva, i vi prihvatate. Vaše postavljanje biva obavljeno, dolazi dan preuzimanja resora i vi polažete zakletvu ili dajete neka svečana obećanja, slikaju vas, svi vam čestitaju i vi stižete u svoju novu kancelariju blistavi od slave i sujete. A tamo, pred samom kancelarijom dočekuje vas neki čovečuljak sa crnom aktovkom. Pre toga vi ste već razgovarali sa prethodnim ministrom, već ste upoznati sa opštim stanjem, već ste bili predstavljeni sekretarima, podsekretarima i podsektretarima podsekretara, ali, dotle vam niko nije spomenuo čovečuljka sa crnom aktovkom. Onda čovečuljak pažljivo zatvara vrata vaše kancelarije i otvara aktovku. A tada iz nje počinju da iskaču guje i druge otrovnice: koji su kriminalci na našem platnom spisku, ko krade za nas, kako se deli korupcionaški novac od ministra nadole. I koliko mrtvih već imamo, jer, u aktovki ima i ubistava. Vi tada možete da uradite dve stvari: ili da odmah podnesete ostavku, uz odgovarajući skandal koji bi svakako usledio ili da shvatite da ministar znači i to. „                Rosa Montero

To se nije desilo juče. Traje to već godinu dve. Juče se samo 'namestio' primer. Ljudi koji žive u ovoj 'državi' nisu mogli saznati šta se dešava u ovoj zemlji. U kojoj žive, inače. Mediji su im 'pomogli' u tome. I verovatno su se neki naradili da tako bude.

Hoće li biti tog rata?
Ma jok. Daj još jednu.
(citat iz najboljeg filma o ratovima na Balkanu devedesetih)

Da li polemisati sa onima koji kažu da je broj nevladinih organizacija pokazatelj razvoja civilnog društva? Ili onima koji kažu da su greške dopuštene i da se moraju oprostiti bez obzira na posledice tih grešaka? Da li polemisati sa onima koji smatraju da su građani Srbije ti koji su krivi zbog toga što ne razumeju zašto su jedni bolji od drugih? Sa druge strane da li polemisati sa onima koji smatraju da je arogancija poželjna osobina? Ili sa onima koji u svojoj aroganciji ne vide da je kraj epohe bio pre 20 i kusur godina i da je taj kraj (neki kažu epohe, neki istorije) ovde prespavan? Da, sa svima njima se može polemisati. I potrebno je. To podrazumeva da se sasluša šta imaju da kažu. Polemika podrazumeva da i oni saslušaju odgovor. Njihova nespremnost da saslušaju nije razlog da im se ne odgovori.