Nila Janga sam upoznao , sada već davne, zime 1990./1991. U Pirotu. Mislim prolazili smo, pre toga, jedan pored drugog više puta i znao sam za njega ali, upoznali se tek tada. Tek nedavno smo, posle godina, manje ili više intenzivnog, druženja seli i popili kafu. Onako kako treba. Uz razgovor, u kome sam, uglavnom, slušao. Jedini problem tog ćaskanja je u tome što nisam mogao da pušim. Nil je pre nekog vremena prestao, pa sam pokušavao da se kontrolišem. Da mu ne bih pravio zazubice. 

 Gost autor gondorgirl

Dolazim u iskušenje da ovaj tekst počnem citiranjem Harija Kalahana na temu mišljenja. Znate ono: "Mišljenje je kao...". No, ovde sam gost i trebalo bi da se ponašam pristojno, pa ću samo konstatovati da je

Imao sam priliku (hvala ljudima koji su je omogućili) da pred grupom neurologa govorim o mojim iskustvima. O iskustvima jednog građanina Republike Srbije koji, eto, ima dijagnostikovanu multiplu sklerozu.

Novogodišnji praznici su vreme kada se ljudi sreću. Pijuckaju, neki jedu neki žderu, ispiraju usta politikom ili poznatima i kao se zabavljaju... Dvadesetak prazničnih dana prošlo je i u takvim pričama. Zašto je 2012. godina postojeća samo u kalendaru i šta očekujemo, obično su glavne teme. Želimo jedni drugima dobro zdravlje i da 2013. najzad počne.

Ne znam da li su scenaristi mislili na simboliku godine kada su je snimali ali svakako se uklopila u kineski horoskop. Serija 'Kuda idu divlje svinje' snimljena je 1971. godine. Godine svinje.

Za doručak, ručak ili večeru, uglavnom isto. Gulaš od kosovskog problema, začinjen pikantnim odnosima unutar koalicije uz mrvicu smirujuće borbe protiv korupcije. Za dezert pita sa komadićima materijalnog stanja Čedomira Jovanovića i Dragana Đilasa, komadima ličnih stavova Vojislava Koštunice i prelivom od pevačkog umeća Ivice Dačića. Služi se piće energetske stabilnosti. I uz takav obrok niko da primeti da je pribor za jelo od nikla, a hleb od domaćeg kukuruza.

'Držav' ili ko god da se tako češlja danas, smatra da je najbrži put ka uređenom društvu , ulasku u svet uređenih (odraslih) u Evropi, da se usvoje zakoni ('usaglašeni' sa pravilima društva u koje želimo da uđemo) i gotova stvar. Niko ne obraća pažnju na sitnicu kao što je primena tih zakona i pravila. Tu ostaju 'balkanska pravila'.

Demokratija je najgori oblik vladavine ali nema bolje, reče nešto slično ovome Vinston Čerčil. I stvarno kada se pogleda ono što se danas smatra demokratijom i rezultati tog sistema može se samo razmišljati o mudrim rečima Elvisa J. Kurtovića: "Da Bog da crko rokenrol kada ga svako svira, i ja sa njima" .

 Zašto ne danas, ili sutra ? Toliko je napisanih a, sigurno, nepročitanih. Siguran sam da postoje one koje će nekome značiti. Poezija, na primer ili proza.

Prvi put sam za tu družinu čuo za trpezarijskim stolom u kući devojke sa kojom sam se tada zabavljao. Neki momci i  devojke pričali su o nečemu novom u gradu.