I nisam učio kada je bilo vreme. Pih, a mogao sam da smislim lek za neku boljku ili da konstruišem pogon koji bi omogućio ludima da stignu na planetu koja ima iste uslove života kao Zemlja ili da osnujem religiju koja bi se zasnivala na ljudima a ne na bogovima. Ali nisam učio na vreme. Nije ni sada kasno ali,

Prvi put sam za tu družinu čuo za trpezarijskim stolom u kući devojke sa kojom sam se tada zabavljao. Neki momci i  devojke pričali su o nečemu novom u gradu.

Mada je aktuelna vlada sastavljena od drugačijeg rasporeda brojki i slova nego ona koja joj je prethodila teško da je svojim delovanjem do sada pokazala da je bilo šta osim nastavka istog. Kontinuitet u delovanju onoga što samo sebe, ne bez ponosa u glasu, naziva 'srpskom političkom elitom' je očigledan. I za to nije potrebno da prođe 100 dana.

Ma koliko se političari trudili da dokažu da se njihove međusobne igre tiču svih ljudi, one ne čine ništa osim zabave. Koja je sve manje zabavna. Većina igara odigrava se u uskom krugu i sve je više onih koji ne samo da ne žele da učestvuju, već ne žele ni da posmatraju taj igrokaz. Reče onaj Kinez da je svejedno da li je mačka crna ili bela, važno je da lovi miševe. Ako se 'vladajuća klasa' međusobno obračunava u 'igrama moći' (ko je koga stigao u kukuruzu) to jednostavno 'ne lovi miševe' i ne donosi boljitak. Predstava, koja je sve dosadnija.

Probudi me pljusak oko 3. Prošetam po kući. Svi spavaju. Definitivno ustati i popiti kafu ili se vratiti u krevet? Dilemu razrešavam u krevetu. Spavam. I onda, kao i svaki perverzanjak, sanjam politički san. Bajku. Kao ja, na poziv predsednice skupštine, koja izgleda baš kao Džoan Baez, izlazim za govornicu. U sali 250 poslanika svi me gledaju. Više u fazonu «koji je ovaj i šta sad hoće». U prvom redu sedi predsednik, isti Bata Stojković iz Crnog bombardera. On je, onako, smoren. Stavim naočare da bih im video lica, počešam se po bradi i počnem.

Tragedija u Kragujevcu je još jedan simptom smrti medija u Srbiji. U danu kada se u remontnom zavodu dogodila eksplozija u kojoj je jedna osoba poginula, tri, se za sada vode kao, nestale a 25 je povređeno. Ne znam ko je kriv za eksploziju , verujem da će se to otkriti (ne izvesno i saopštiti), ali za haos i konfuziju u Kragujevcu su odgovorni mediji. Tačnije to što je od njih ostalo. Ništa.

Kakav haos i konfuzija? Pa recimo da je , na osnovu dostupnih podataka

'Država' je rekla šta je imala o zagađenju kukuruza aflatoksinom - Različiti svetovi Srbije i očajna potreba za vođom.

Najbolji način da se preživi kafanska tuča, ako niste uključeni u inicijativni odbor iste, je da se dohvati stolica i probije put ka vratima. Ne deluje kao neki posebno demokratski i građanski postupak ali, radi.

Demokratija je najgori oblik vladavine ali nema bolje, reče nešto slično ovome Vinston Čerčil. I stvarno kada se pogleda ono što se danas smatra demokratijom i rezultati tog sistema može se samo razmišljati o mudrim rečima Elvisa J. Kurtovića: "Da Bog da crko rokenrol kada ga svako svira, i ja sa njima" .

Odmah na početku da priznam: Nemam pojma kakav efekat proizvodi prava eksplozija prave petarde u pravoj kesi sa fekalijama, ali mogu da pretpostavim. Lično sam nekoliko puta upaljenu petardu ubacio u kesu sa đubretom. Ako je efekat sličan, svi u okoline te kese su ušljiskani. Baš onako..., gadno. I sada, efekat eksplozije u toj kesi je isti kao ono što se dogodilo onima koji su gledali vesti juče, čitali novine ili jednostavno živeli u Srbiji. Nekima smeta, neki ni ne primećuju, a smrdi do neba i nazad. Kesa su granice, fekalije ono što se taloži, a petarda je ono što ne entitet nazvan državom uradio.