Najiskreniji odgovor na pitanje iz naslova je 'nije bitno'. Najtačniji odgovor na pitanje iz naslova je 'država'. O aflatoksinu govorim. O onom nevidljivom začinu, kancerogenom, koji smo skoro sigurno svi mi koji živimo u Srbiji već imali u svom tanjiru. I pojeli. Neznanje nas je nije spasilo.

Izbori za odbornike Skupštine grada Beograda održani 4. marta završili su eru DOS-a. Svojim ukupnim rezultatom od oko 3,5% odsto , bar u Beogradu, su na duže vreme sebe sklonile sa političke scene. Možda će se jednog dana te stranke i vratiti ali kao organizacije sasvim drugih ljudi i drugačijih programa i prioriteta.

Ovo je pozitivno gledanje na stvari a mogu i da prođu kao SPO, Nova demokratija, Srpska liberalna stranka... Mislim na DS i derivate (SD,NS,

U Srbiji žive rasisti i ksenofobi. Jadni u svom neznanju, bolesni od sopstvene mržnje, lenji da se promene, bolesni od sebe. Skoro ni jedan steretip koji stanovnici Srbije imaju o sebi nije tačan. Poneki steretip iz instranstva je tačan a stanovnici Srbije su vredno radili da ih dokažu.

(crtice iz kupusare)

'Dogovorom je vaša država određena da bude stalni poligon rata. To znači da, ako se nekome prohte da ratuje, ratovaće sa vama. ...
.......
Ali to je ...strašno!
Još gore! To je devijacija.
                                                                                          Gradimir Stojković*

Koliko je današnja Srbija slična Vajmarskoj Nemačkoj, toliko će ovdašnji 'vođa' biti sličan tamošnjem i tadašnjem 'fireru'

.

«...Cigarete su rđave. Upravo zato su dobre, ne dobre, ne lepe, već uzvišene.»
Ričard Klajn

Ovih dana, kao uspehe ili kao potvrdu nekih civilizacijskih napredaka, slušamo da su na ovom ili onom mestu zabranili pušenje. Poslednja zabrana pušenja u nekoj instituciji koja je izazvala pažnju je zabrana pušenja u Skupštini Srbije. Vest o toj zabrani praćena je samohvalisanjem raznih državnih službenika koji su navodili da je kod njih to urađeno još otoič. Čitajući imena i sećajući se druženja sa tim ljudima samo sam potvrdio staro pravilo da

Fraza 'Neko bi trebalo da učini nešto' nije, sama po sebi, od pomoći. Ljudi koji je koriste nikada ne dodaju 'a taj neko sam ja'.

Teri Pračet

U danu koji je po mnogo čemu značajan za istoriju na planeti Srbiji se zahuktava predizborna kampanja.

Svi se napalili. Baš onako napalili. Kao izbori. Vanredni parlamentarni. Iako ne postoji ni jedan razlog da ih bude. Veća vladajuća stranka ima

Sve je počelo jednim telefonskim razgovorom. Posle razmenjenih informacija, razloga za poziv, počeo sam, po običaju da gušim.

Sagovornik, inače urednik/izdavač , odlučio je da me prekine. „Piši, nemoj da mi prepričavaš". I umesto knjige kojoj korekcije nisam uradio od oktobra, novembra pisao sam stihove. I ti stihovi su objavljeni kao elektronska kniga „neobične" poezije (ocena pomenutog urednika) u okviru Bele biblioteke Balkanskog književnog glasnika.

Leto je počelo onako kako se stvari događaju godinama. Nisam bio spreman. Bez plana za bilo koju od letnjih aktivnosti. Ono je počelo a ja sam na 'milion' stepeni stajao, znojio se i čudio se. Kako je počelo a nisam spreman. Toliko o meni.