Pošto mi je ovo već drugi tekst, osećam se kao stari iskusni blogerski lisac... Dakle, kao takav, pozivam svoje retke, neobrazovane i priproste čitaoce da se prepuste mom pro.eravanju i da ne razmišljaju o tome šta pišem, već da se potrude da moje ideje usade sebi duboko u podsvest. Šta oni ima da misle, ja pišem blog, a ne oni.

   Uz veliku opasnost da budem shvaćen kao kvazipatriota i šovinista (što zaista nisam), ja moram da izjavim nešto za dnevnik...Ovog puta moram da se osvrnem na proklete anglicizme koji nas polako, ali sigurno, sahranjuju kao osobe sa identitetom

   Kao i većina autora blogova, ni ja neću imati da napišem ništa posebno pametno. Ipak, da bih bio in, smatram da je ovo jedan od pravih načina. Znate ono... kako sam ja to već objavio/la na mom blogu... Pre nego što počnem da pametujem naširoko i naveliko, samo da napomenem jedno: neću odgovarati na komentare (ja sam optimista i očekujem da će neko čitati moje gluposti, a nakon toga i odgovarati). Ne želim da odgovaram iz prostog razloga što ja ne želim polemiku i diskusiju, ja želim samo da budem in. A to postižem