Iako je škola počela odavno, za ovu temu nikad nije pogrešno vreme. Baviću se mojom ulicom samo kao primer.

Pre dva dana, želeći da „građu" za ovaj tekst upotpunim, konačno sam saznao zašto su mene i brata, pored tri škole koje su u mom komšiluku, roditelji upisali baš u onu koju sam završio. Ona je, kažu moji roditelji, preuzela nastavnički kadar čačanskoj gimnaziji, sa kojom je do godinu dana pre nego što sam ja krenuo u prvi razred, delila i prostorije. NIje mi ona bila najbliža, ali u Čačku je pojam daleko veoma relativan. I tako, eto, mali grad, pa

(Preneto sa mog bloga "Sluh Za Duh" )

Ovaj tekst je podstaknut od strane Prespavane koja je na svom blogu napisala „Prednost trudnicama: da ili ne!"

Prednost trudnicama - da! Valjda bi trebalo da kažem i zašto, mada je to besmisleno kao kada bi me neko pitao zašto voliš svoju porodicu. Umesto da nabrajam razloge zašto mislim da trudnicama

„Stidi se! I stid je revolucija“

Pristajem da je ovo možda subjektivna interpretacija onoga što je student Cile, rekao Perici u filmu „Varljivo leto '68-me“. Nešto u stilu onoga kada smo slušajući stare radio prijemnike, sa poznavanjem engelskog toliko da smo se pitali šta li znači ono the (verovao sam kao mali da ću „ceo engleski“ da naučim kad budem znao šta znači the) natucali reči pesama, pa se hvallili kako smo čuli fenomenalnu stvar od grupe „Police“ - „Mesečina, bato“.

Dakle,

Moj grad je pun mega marketa; Praktično, koji god vam padne na pamet, možete ga naći u Čačku. Imamo pride i jedan lokalni, inače jako voljen, jer nosi ime jedne stare, isto tako jako voljene prodavnice, koja više ne postoji. Ne može se reći da ovo nije otvoren grad, ali to nije ono o čemu bih želeo da pišem.

Kada je prvi među njima došao, bilo je stvarno zadivljujuće: veliki prostor, puni rafovi, puno svetla... znam i decu i njihove roditelje koji su ga posećivali samo da bi, eto, izašli iz kuće. Rekao bih da je zadao domaći zadatak potonjima koji su nameravali „u

Ovaj tekst sam pisao za sajt "Tačka Čačka" (koji je u međuvremenu presztao da postoji), a ako se ne varam, objavljen je i u listu "Čačanske novine", a povodm Dana borbe protiv fašizma 9. novembra 2007-me godine.

Ne znam da li je moralo baš sve da krene naopako. Razumem otpor Miloševićevom režimu. Pre ili kasnije, kritičnoj masi je moralo da prekipi. Da li je tačka ključanja u glavama glasača niža ili viša od temperature koju izaziva eksplozija NATO-bombi, sada sedam godina kasnije nije preterano bitno. Jeste, uvek će se naći neko ko će reći "E, da

Odavno ne slušam domaće medije onolikoj meri kako sam to radio nekada. Internet, pa onda mi lepše da slušam nešto što je nedostupnije. Govorim o radiju, kao svojoj prvoj ljubavi.

U Hrvatskoj što-šta aktuelno, a cele godine se priča o turizmu: I mislim da cela Hrvartska i živi za turizam. Znate kako to biva, radio stanice u turističkim mestima emituju samo ili gotovo samo opuštajuću muziku, voditelji i voditeljke su im vedro raspoloženi. To sam video i u nekim mestima u Srbiji gde očekuju turiste i od turista žive. Čak i zagrebačke radio stanice, dakle grad koji

Pošto je evro? Ne znam i ne pratim, mada bih morao jednom mesečno. Moja osiguravajuća kuća radi sa evrima u dinarskoj protivvrednosti.

Malo mi je muka uvek kad se govori o kursu. Naročito odvratnom mi se čini priča o nekavoj "psihološkoj granici". I sada, zamilsite, Narodna banka svojom monetarnom politikom treba da razbija psihološke frustracije nekih medija. Da, medija, jer se ta besmislica prenosi medijima.

"Kada će kurs evra dostići tu psihološku ganicu od...?" Iza tri tačke su bile razne cifre. Sve su dostizane i prestizane, a narod opet i opet zapadao