Sedeti na klupi u parku ovde ili u Beogradu, u mnogome se razlikuje. Od temperature, atmosfere pa do ljudi koji prolaze. Ali, ono sto se najvise razlikuje je priroda, biljni i zivotinjski svet. Posto se u biljke ne razumem toliko koliko u zivotinje svo moje interesovanje sam usmerio ka dvo/cetvoro/sesto/osmonoznim stvorenjima. Da krenemo po redu, tj.manjku nogu.

 

Krecemo ka izlazu, a onda -shok!!! SAUNA!!! Ne, to nije vrucina, to nije sparina, to je prava pravcata sauna!!! Jeste toplo, ali ja udisem vlagu, udisem miris i ukus palmi i vlage u vidu kapljica! To je ono o cemu su mi govorili. Ne mogu da se naviknem (jos nisam, a ovde sam vec tri dana), ali nastavljam prema njegovim kolima. Tu je sa svojim ocem, dosli

Nastavim li da filozofiram i ignorisem lepote koje me okruzuju steci cu osecaj da sam i dalje u dnevnoj sobi u Filmskom Gradu i gledam Travel kanal. Ovoga puta biram da ne prebacim kanal, idem do kraja pa sta bude. Ni reklame koje su sarene i dosadne mi sada ne smetaju. Ne danas. Danas je moj dan!

Od stana do plaze ima nekih pola sata voznje kada nema guzve, taman da mi se izluftira glava u voznji iako kaciga sprecava potpuni "refresh". Dan je suncan, nema ni oblacka na nebu, kao porucen za moj iznenadni plan da glumim turistu u gradu u kom zivim. Levo pa desno, vijugavim putem

Iako sam isto tako daleko kao kada sam bio u Maleziji, ovde nemam puno kontakta sa lokalnim stanovnistvom, jer sam okruzen nasim ljudima, a obzirom da sam na poslu od 8h do 20h, kada dodjem u stan samo se srusim u krevet i tako 6 dana nedeljno (nedeljom radim do 13h), i nemam neke prilike da se sretnem sa lokalnim jezikom, ljudima i obicajima. Stoga i ne moze da se ocekuje da imam neke fascinantne price kao sa predjasnjeg putesestvija. Sto ne znaci da mi se, cak i u najneplaniranijim dogadjajima ne desava nesto interesantno.

Jos jedno sletanje, i opet je oblacno, ne vidim grad, aerodrom je daleko od njega, kao kod nas. Dok izlazimo iz aviona na nogama onako usput popunjavam kartoncic za vizu. Sve vreme je monah pored mene, a onda dolazimo do razdvajanja - desno je salter za vize, pravo prolaz do prtljaga, heh, nisam ga video od Bg-a, kako li je on putovao? Kazem monahu da meni treba viza, i da cemo

Da mi je neko pre samo pola godine rekao da ce mi gradovi poput Kuala Lumpura i Singapura biti mesecne destinacije, i da cu se toliko na njih naviknuti pomislio bih da je lud. Otkud jedna tako obicna i neprimetna licnost iz velikog Belog mravinjaka da zavrsi u jos vecem cokoladno/kosookom metezu na drugoj strani planete? Ne prodje nijedan dan da ne pomislim da to svako ko ima bar malo avanturistickog duha i jos manje hrabrosti moze da uradi. Ali kako vreme odmice, cujem price sve veceg broja ljudi koji mi govore kako se oni na tako nesto ne bi usudili ni u ludilu. U redu je otici na odmor,

 

Stigao je i prtljag! Na kucu! Automobilom sa soferom! Ha, kakva organizacija - nemam reci! Sve je tu, konacno mogu do stana gde cu biti smesten. Dolazimo, isti ulaz kao u Kuala Lumpuru - medju prodavnicama, na sprat, pa u kancelariju, veliku, prostranu. A sa leve strane vrata - prolaz u moj deo. Hodnik, dve sobe, kupatilo, wc i kuhinja - i sve je moje! Opet

Ko bi rek'o da ce jedne od najzanimljivijih stvari koje su mi se desile biti upravo u vezi sporta. Od zemlje koja nema tradiciju istog nisam ocekivao nista vise osim povremene price o badmintonu i kriketu. Kad' ja tamo, a ono medjutim!

Nakon moje uspesne, ali i veoma kratke karijere u kineskom basketu na red je doslo da se oprobam i u fudbalu. Ali za razliku od kosookih protivnika u igri pod obrucima, sa suprotne strane, u stvari svuda oko mene su stajali tamnoputi malajci! U najvaznijoj sporednoj stvari na svetu se prilicno solidno kotiram sto pokazuju i neke medalje osvojene

 

 

 

 

Nadam se da cu naici na razumevanje zbog ove moje kratke pauze u pisanju.

Unapred zahvalan na strpljenju, a kada se vratim bice jos uzbudljivih i zanimljivih tekstova.

Do tada..

 

Dalibor Kokic

Posle par mojih poseta Kuala Lumpuru konacno je dosao red da se sa mojim novim prijateljima sa nasih prostora sretnem na "mojoj" teritoriji - Penangu. Lepi, Cakarumba i dva najnovija clana balkanske mi familije ovde - Mona i Dilan su odlucili da vikend posle Bozica provedu u carima ostrva. Dok je Mona ovde starosedeoc poput Lepog, Dilan je tek sleteo ovde i uci da leti, a kao najmladji clan porodice svi smo tu da mu u tome pomognemo. Svako na svoj nacin, pa ce on odluciti koji mu stil najvise odgovara. Kao i Cakarumbi, i njemu je ovo prvi put da izadju iz Kuala Lumpura i osete koliko je Malezija