После писма Синише Малог, убаченог у поштанске сандучиће заједно с позивима на гласање (у писму је обилато користио грб Београда), дан пред изборе у сандучићима се нашло ово обавештење:

Набасах пре неки дан на ТВ прилог о сајту „На клик од здравља" и видех познато лице у прилогу, па почех да пажљивије слушам и гледам. Кажу ‒ сајт са информацијама о болестима намењен глувим особама, састоји се од видео прилога у којима се потребне информације дају знаковним језиком. „Ништа не разумем, зашто знаковним језиком, зар глуви не могу да прочитају текстове?!" ‒ питам се... и после минут-два помишљам први пут у животу да они међу њима који никада нису чули говор, можда и не могу лако да прихвате концепт писане речи, тј. повезивање слова у речи.

И добијем одговор од познатог лица, моје школске другарице Славенке Динић: „Информација коју смо добили од председника Градске организације глувих и наглувих Ниша је управо да они често разумеју до 20% појмова на српском, да већина не чита, па чак и они који читају ‒ због малог фонда речи којима баратају ‒ прочитају неку вест у новинама, али донесу је у њихову организацију код тумача НА ПРЕВОД, да би били сигурни да су лепо разумели јер не схватају поједине појмове... у школи се концентришу на учење говора и знаковног језика..."

Do sada su nas zivkali ovi ili oni, u vreme i nevreme, s obaveštenjima o "nagradama", "promocijama"... Samo se šuškalo otkud im podaci -- na kraju krajeva, mogli su da kupe običan papirni imenik, mada se pričalo da su u prometu CD-ovi s bazama podataka o adresama građana.

Čitajući pre desetak dana kako su se gospođa Kosor i gospoda Pahor i Tadić sreli u Smederevu, kako su se srdačno grlili (dobro, gđa Kosor malo uzdržanije) i kako već ne persiraju jedni drugima, nisam mogao da se ne setim one šetnje u Karađorđevu od gotovo u dan tačno 20 godina ranije - aktera koji isto nisu jedan drugome persirali, daljih njihovih sastanaka s ostalim kolegama (takođe bez persiranja), koji su se selili iz republike u republiku, da bismo na kraju dobili ono što smo dobili (tj. izgubili). Možda i stignem da napišem na šta me sve to još asociralo, ali pomislih

Пре неки дан је директор најмлађег ЕПС-овог чеда, „ЕПС снабдевања", саопштио резултате истраживања(?) потрошачког мњења ‒ гле чуда, сазнали смо од њега да потрошачи најчешће траже услугу достављања рачуна електронском поштом и плаћања картицама у просторијама дистрибуција (како ли ће се то убудуће звати?!).

Gošća-autorka: iqiqiq

Retka je sreća biti u prilici da danas živite u dva veka. Ovu priliku pruža vam dualni pravni sistem pod jednom kapom Ustava Srbije.

У току дискусије на претходном блогу, „Политика" је објавила тумачење професора Правног факултета Владана Петрова у коме је он (који је пре две и по године прилично снажно бранио посланички имунитет на страницама истог листа) дао тумачење да у случају посланика Драгана Томића (Трећег) није прекршен Устав јер је овај био „задржан" а не притворен пре него што је Скупштина изгласала укидање његовог посланичког имунитета. Питали смо се при крају те дискусије да ли је проф. Петров само (политички?) пригодно раздвојио два термина која су до сада била синоними и тако извео још једну правничку акробацију, омогућену недовољно прецизном уставном/законском терминологијом, или је, пак, неупитно у праву.

На иницијативу Иване23 и моју, цењени колега niccolo прихватио је да изнесе своју анализу:

„Блиц, Демократија, Време..." ­- викала је на мојој пијаци енергична колпортерка и продавачица цигарета, мало мушкобањастог става, кратко ошишана, проседа, увек у спортској одећи... а кад ме је видела и осмотрила, скоро једнако гласно је наставила: „... а, видим, неки читају и Политику!..." Вербално јој нисам ништа одговорио, само сам се насмејао и отворио новине, тако да је могла унутра да види и Блиц и Демократију. „А, извињавам се", насмејала се са, ипак, чуђењем, и она.

Tek danas dobih malo više vremena da se odvažim da odslušam „Kažiprst" od 6. aprila, po preporuci dalija76 na jednom blogu, g. Šabića, mislim... Elem, baš me zanimalo kakve su to muke naše vlasti s izbornim sistemom, blanko ostavkama i sl.

I, čuh kako gospođa Kolundžija više puta ponovi (da li se to žalila?) da im iz Evrope nisu rekli kako da ostvare to što od njih (nas?) traže, nego su samo dali zadatak da narod treba da zna za koga (koju ličnost) glasa! Ništa više (a ni manje)!

I, sve mi se čini da su rešenja komplikovanih stvari (ako je ova uopšte

На страну где смо у континууму радикални ад хок антиваксери – радикални ад хок ваксери... под условом да смо у свемиру у коме се признаје постојање заразе, 'ајде и да помиримо и варијације, да није вирус него је бактерија, да није бактерија него је гљивица итд., још неке ствари осим непредузимања неопходних мера превенције, не ваљају.