Када држава сече, она сече. Када одреди неку границу, она је оштра и непропустљива (наравно, за тзв. обичне грађане). Тако је и одредила границу од 80 хиљада динара за збир примања родитеља који имају права на повраћај ПДВ-а на купљену храну и опрему за бебе, без обзира колико деце имају, а нарочито без обзира колико им се деце родило у истом тренутку. Зато је Удружење родитеља близанаца и тројки данас послало председнику Републике Томиславу Николићу, премијеру Ивици Дачићу, првом потпредседнику Владе Александру Вучићу, потпредседнику Владе и министру рада, запошљавања и социјалне политике Јовану Кркобабићу, министарки здравља Славици Ђукић Дејановић и државном секретару Бранкици Јанковић апел за подизање овог прага. Најбоље је да цитирам текст апела:

Nešto sam se isključio poslednjih nedelja iz pomnog praćenja događaja, maločas pročitah da je emisija (rubrika) "Retrovizor" Ljube Živkova ukinuta i da je to obrazloženo ekonomskom krizom. Eto, baš Ljuba Živkov ispade tehnološki višak!

To je bilo prvo "Da li je moguće?".

Drugo: da li je moguće da je na delu cenzura?

Ako jeste, da li je moguće da neko misli da time štiti lik i delo predsednika (Demokratske stranke i cele Srbije, kako je Ljuba Živkov to duhovito formulisao)? Da li je moguće da on ne zna za ovo? Ako zna, da li je moguće da se složio?

Набасах пре неки дан на ТВ прилог о сајту „На клик од здравља" и видех познато лице у прилогу, па почех да пажљивије слушам и гледам. Кажу ‒ сајт са информацијама о болестима намењен глувим особама, састоји се од видео прилога у којима се потребне информације дају знаковним језиком. „Ништа не разумем, зашто знаковним језиком, зар глуви не могу да прочитају текстове?!" ‒ питам се... и после минут-два помишљам први пут у животу да они међу њима који никада нису чули говор, можда и не могу лако да прихвате концепт писане речи, тј. повезивање слова у речи.

И добијем одговор од познатог лица, моје школске другарице Славенке Динић: „Информација коју смо добили од председника Градске организације глувих и наглувих Ниша је управо да они често разумеју до 20% појмова на српском, да већина не чита, па чак и они који читају ‒ због малог фонда речи којима баратају ‒ прочитају неку вест у новинама, али донесу је у њихову организацију код тумача НА ПРЕВОД, да би били сигурни да су лепо разумели јер не схватају поједине појмове... у школи се концентришу на учење говора и знаковног језика..."

Ovu rečenicu čuo sam nedavno na televiziji u prilogu o kadaveričnoj transplantaciji organa. Izgovorila ju je mlada osoba* kojoj je transplantiran organ sa osobe koja je doživela moždanu smrt. To „imao sam sreće" posle kraće pauze dobilo je nastavak: „... što je postojala podudarnost tkiva s donorom".

I to „imao-la sam sreće" (dakle nečija nesreća je sreća nekog drugog, već nesrećnog) je nešto što mi je odavno glavni kamen spoticanja kada razmišljam o transplantaciji s ljudi čiji je organizam živ, izuzev mozga. Pa i u slučaju da su „kompletno mrtvi". Ova

Da se odmah razumemo, niti je ovo neka nova, niti ne-znam-kako velika tema, niti pretendujem da ću je ne-znam-kako zahvalno obraditi. Nema tu ni šta mnogo da se kaže, ali se mora reći!

Dakle, svi znamo kako je zbog krize bilo zabranjeno zapošljavanje novih službenika u državnoj administraciji, svi znamo kako je zapravo bilo najavljivano smanjenje broja već zaposlenih, ministar koji je to najviše zagovarao čak je hteo da se izglasa zakon (ili donese uredba, zaboravio sam te formalne detalje) po kome/kojoj bi ministri koji ne donesu plan smanjenja broja službenika bili kažnjeni

Odavno već imam nameru da makar napišem detaljan blog o propaloj giljotini propisa i o umnoženim problemima zahvaljujući njenom navodnom sprovođenju (kad se glave aždaji ne odseku kako treba, na mestu stare niču bar dve nove), kada već ništa drugo ne mogu.

A onda je blogokolega Rodoljub Šabić objavio svoj blog  „JE L' SIGURNO ZNATE DA STE (NE)ZAPOSLENI?"  u okviru koga sam počeo da pišem komentar koji bi bio blog u blogu. Zato evo (ne samo) moje frustracije ovde - izdvojeno, opširno.

Tekst koji sledi (opor) je plod mog iskustva s dve, a možda i cele tri strane te nepoznate geometrijske figure koju tvore zakoni i propisi, dakle država s jedne (hiper)strane u svim svojim (često malignim) emanacijama, s druge (ne)zaposleni i angažovani po ugovoru o delu i s treće poslodavci, kakvi god da su.

Evo jedne zanimljive ideje iz bratske nam Rusije!

Uz moju ogradu od bar dvostruko politički nekorektne formulacije (pri čemu je bitniji onaj njen deo koji sugeriše čišćenje od nosilaca gluposti, a ne samo od gluposti, mada je, hm, i ono prvo često potrebno na civilizacijski prihvatljiv način kada ti nosioci civilizacijski neprihvatljivo ne žele da išta menjaju nabolje), braći Rusima i bratu predsedniku, a budućem starom-novom premijeru moram da čestitam na ideji za to luftiranje propisa i praksi, sa iskrenom željom da im promaja ne zalupi prozor, pa da od luftiranja ne bude ništa, baš kao što se sečivo naše "giljotine propisa" negde pri (škripavom) padu zaglavilo, a i onaj njegov niži kraj, ako se i približio bar nekoj od glava stoglave birokratske aždaje, nije mogao ni da je ogrebe, jer je neko "zaboravio" da ga naoštri.

Skoro do u dan tačno dve godine pošto je Branka Stamenković alijas Krugolina Borup objavila Vrlo važan poziv! Ekstra poziv!, serija o kojoj je u pozivu reč, danas je došla potvrda, počeće da se emituje na kanalu B92 Info, u subotu u 17.00 (i taj termin bi trebalo da ostane do kraja serije).

... I, tako... ponudite čoveku da napiše naučni blog, on prihvati, a posle bi da satiriše na nevažne teme... pardon ‒ sporedne, ali važne...

Gost-autor: mozzart89

Pokrenut ovim napisom (i sličnima), rešio sam da i sam smislim jednu sportsku vest i stavim je u budućnost. Možda je bilo bolje da sam sačekao taj dan (nije daleko) pa da onda objavim, ali i ovako mi je interesantno.

Sve je, naravno, izmišljeno; a ako postoji neka sličnost sa stvarnim likovima i događajima ‒ namerna je. 

* * *

EKSKLUZIVNO: MIHIN DŽOKER ZA UTAKMICU SA HRVATIMA

(Beograd, 16. mart 2013; ****)

У току дискусије на претходном блогу, „Политика" је објавила тумачење професора Правног факултета Владана Петрова у коме је он (који је пре две и по године прилично снажно бранио посланички имунитет на страницама истог листа) дао тумачење да у случају посланика Драгана Томића (Трећег) није прекршен Устав јер је овај био „задржан" а не притворен пре него што је Скупштина изгласала укидање његовог посланичког имунитета. Питали смо се при крају те дискусије да ли је проф. Петров само (политички?) пригодно раздвојио два термина која су до сада била синоними и тако извео још једну правничку акробацију, омогућену недовољно прецизном уставном/законском терминологијом, или је, пак, неупитно у праву.

На иницијативу Иване23 и моју, цењени колега niccolo прихватио је да изнесе своју анализу: