Jednom RTS - uvek RTS

Gorki plodovi (Plodovi gneva?)
Siniša Kovačević

Najzad! Emitovana je prva epizoda nove serije -Gorki plodovi- autorsko delo (scenario i režija) Siniše Kovačevića ! Poštovaoci Javnog servisa imaće priliku da do proleća svakog petka ,,uživaju,, u dogodovštinama scenarija g.Kovačevića.Da ne dužim, o čemu se radi (siže sa sajta RTS) :

,,Професор Васа Тимотијевић, редитељ, његов син Саша, пијаниста,

17.01.2009 redakcija Politike je upriličila ,,razgovor na temu -Književnost i rat-,, u gome su (gle!) učestvovali Vladimir Kecmanović,Vladimir Arsenijević,Boris Dežulović,Nenad Prokić i Vesna Roganović, urednica Politikinog Kulturnog dodattka (gle!). Naravno, stenogram tog razgovora učinili su dostupnim javnosti.Prvi deo, sledeće nedelje, nastavak.
Sam sastav učesnika za Politikinim stolom (gde su Antolić, Žarković, Ugrica?) je sasvim revolucionaran potez koji transparentno obznanjuje novu uređivačku Politiku Politikinog novog urednika. Iduće nedelje eto tamo i Pere Lukovića!?Možda

Bulevar bulevara

U Vršcu je svečano otvoren Bulevar. Prisustvovali su ministri Ivica Dačić, Milutin Mrkonjić, predsednik Izvršnog veća APV Bojan Pajtić, Crkva, lokalna vlast i naravno ne na poslednjem mestu, lokalni feudalci na čelu sa Miodragom Babićem.Srećnih građana gotovo da nije ni bilo (par njih je prošlo uz smrznutu i vetrom šibanu konstataciju:Šta, skupila se banda?)

Centralnu ulicu koja je izvorno ( Weiskirchen strasse)

Jel' pobacila?...Jeste?...auuu majku mu!

Jedna od poslednjih avgustovskih noći nad Banatskom ravnicom.Toplo.Mnogo toplo! Sve već polegalo u idiličnom gradiću pod obroncima Karpata (Vršac), jedva diše. Ono malo mladeži razvuklo se po gradskom stadionu podno -S.C. Millennium-, sve u grupicama cirkaju pivo (plastika, 2L), poštena omladina nema para za kafiće ali ni razumevanja za predzimske traume svojih roditelja.Daklem sve to tako, natenane krenuli komarci da nerviraju poštene građane bez klime i zaštitnih mreža na pendžerima, brani se kako ko zna a oni

Sasvim jednostavno.Iz nekog razloga ušao sam u voz.Verovatno sam želeo da se prošetam. Unutra gotovo da nije bilo nikog. Seo sam, sačekao da voz krene i gledao sam kroz prozor.Svetlost je bila lepa, kondukter se hodom mornara po olujnom moru približavao, malo sam uobičajeno poskakivao u ritmu kloparanja i...onda sam umro.
Što bi živi rekli: umro je a da nije ni znao!
Sve to nema veze.Mrtav sam. U vozu ili na nekom drugom mestu, svejedno. Kad si mrtav onda je to to. Sve (sve?) je odmah tu, savršeno. Dobro je što život ne poznaje smrt. Prestao

evo, sad ću

(My) secret  Life

by  ,,Walter Mitty”

Niko nikad ne bi rekao.A ipak, redovno, namestim se ispred televizora (ranije odlazio u bioskop) uhvatim nešto što mi pasuje, gledam, sačekam momenat i....plačem.Neviđeno. Suze teku same.Kad ima nekog pored mene, onda foliram, nešto

/ horizontalna rotacija recikliranih ,,brendova,, /

Mera uspostavljenog diskontinuiteta u proteklom post-petooktobarskom periodu koji traje skoro deset očajnih godina, nije samo mera uspostavljanja demokratije, društva koje je izgradilo(?) novi sistem vrednosti već i potpuno racionalno (merljivo)prepoznavanje pozicije vladajućih partija kao jedinog nosioca odgovornosti ostvarenih društvenih procesa.

Da li bi ocena da je Demokratska stranka danas u gotovo identičnoj poziciji u kojoj je bio SPS

Again!

Oduvek sam voleo pijace i buvljake. Zadnjih godina osobito. Ne samo zbog robe koja se pojavila u neograničenim količinama i mnogo boljeg kvaliteta već, i pre svega, zbog opuštanja, onog komotnog i sasvim bez određenog cilja i želje, neobaveznog, relaksirajućeg. Roba, ljudi, lica....fantastic, ai?
Juče sam bio na buvljaku. Odmah, pri prvom koraku sam osetio. Jeste, bilo je hladno i gadan vetar, pa ipak to mi ranije nije smetalo, ni drugima, naprotiv.
Juče, sve je treslo, puklo pravo u lice. Roba? Ista kao nekad, devedesetih (početkom).
Lica? Ista kao tada.

Ako smatrate da je došlo vreme da uspavate svog psa, to možete da uradite odlaskom kod veterinara.Sve je lepo regulisno i legalno. Dobro za vas a pre svega za psa.Da se ne muči.

Ali ako kojim slučajem odlučite da se sami ne mučite iznenadićete se. Vi nemate prava da se uspavate.Ne možete otići u apoteku, lekaru pa čak ni kod veterinara i ,,lepo, moliću fino,, rešiti svoj problem. Nije dozvoljeno, ljudima. A zašto, ako je psima?Kako to da ljudi nisu izborili to elementarno pravo a psi jesu?

Kako je moguće da to najelementarnije ljudsko pravo – svoga