B92 Blog

slobodan antonic vise nece pisati za "politiku". iz njegove poslednje kolumne nije sasvim jasno da li je u pitanju njegova inicijativa, ili je na to na neki nacin prinudjen. koji god da je razlog, to je lose, kako za njega tako i za njegove neistomisljenike.

psiholozi su odavno demonstrirali fenomen grupne polarizacije - cinjenice da, kad se u grupi nadju istomisljenici, njihov kolektivni sud postaje ekstremniji od bilo kog pojedinacnog suda. jedan od mehananizama u pozadini ovog fenomena je verovatno confirmation bias - tendencije kod ljudi da traze i pamte informacije koje su u skladu sa prethodno zauzetim stavom. kada se covek koji blago naginje nekoj ideji nadje okruzen drugima koji toj ideji takodje blago naginju, ovaj efekat se multiplicira jer jedni drugima

predlozeni zakon o diskriminaciji je preopsiran i nedorecen i dozvoljava prakticno neogranicene mogucnosti kaznjavanja za razne kombinacije prestupa: casovnicar koji nije zaposlio nekadasnjeg lopova moze se tuziti za diskriminaciju po principu osudjivanosti; restoran koji je dao prednost mrsavoj konobarici za diskriminaciju na osnovu izgleda ili "genetske osobenosti" i tako u nedogled. povrh svih tih zabrana, u njemu je dodatno podvucen princip pozitivne diskriminacije grupa koje su, po misljenju drzavnih mocnika nalaze u "nejednakom polozaju", iako iskustvo nedvodmisleno pokazuje da su "strucnjaci" za ta pitanja po pravilu ideoloski aktivisti koji nisu u stanju da balans ugrozenosti objektivno sagledaju.

naravno, zakon milosrdno dozvoljava da je davanje prednosti ljudima sa nekim svojstvima u nekim slucajevima dozvoljeno. pretpostavljamo da kaznu ne bi morao da plati onaj koji je na mesto zidara zaposlio misicavog muskarca a ne zbrckanu staricu. medjutim, i ovaj prostor za s

neke stvari nemaju cenu. mnogi ljudi tvrde da nema tih para za koje bi osamarili roditelja ili pojeli svog pregazenog psa. i samo razmatranje isplativosti spasavanja ljudskog zivota, na primer, izaziva gnev prema onima koji to cine na eksplicitno kalkulantski nacin. cuveni americki psiholog philip tetlock je u jednom radu opisao ljude kao "intuitivne teologe" koji, ako treba i batinom, pomno cuvaju drustvene tabue od kalkulantskih ili pragmaticnih analiza.

u jednoj novijoj studiji americki psiholog jonathan haidt je pokazao da spremnost da se za pare prekrse moralni tabui u hipotetickim situacijama zavisi od politicke orjentacije. u proseku, levicari su spremniji da kazu da bi se za pare odrekli drzavljanstva ili primili infuziju pedofi

ovo je nacionalna strategija za uspostavljanje ravnopravnosti zena. ovo je predlog novog antidiskriminacionog zakona. ovakvih frazetina se ne bi postideo ni neki referat na konferenciji feministkinja - s tim sto ovo nije referat sa konferencije nego zvanicni vladin dokumenti, izlozen vaznim, samosvesnim tonom.

vec prvi pogled na strategiju "ravnopravnosti" ukazuje na pervertirano razumevanje ravnopravnosti izmedju polova od strane srpske vlasti. ravnopravnost polova se ovde ne dozivljava kao istovetnost pravila igre za sve pojedince u drustvu, bez obzira na pol, vec sa birokratskom fantazijom o statistickoj simetriji u prisustvu "predstavnika" polova na razlicitim funkcijama. a

zasto su novine, televizije, forumi i blogovi u toj meri politicki polarisani - zapravo, u meri da enciklopedijski clanci o televizijama i novinama ukljucuju i informacije o njihovoj politickoj orjentaciji?

pomislilo bi se da je pristrasnost medija rezultat drzavne kontrole. takvih primera svakako ima, ali ova polarizacija nastaje i spontano, i najpopularniji mediji su cesto najpristrasniji. za uredjivacki eklekticnu "politiku", na primer, se tvrdi da jo je tiraz katastrofa, a zbog svoje niske gledanosti otkazan je i ideoloski nekonzistentan "tucker". s druge strane, iskljucive i jednostrane emisije i kanali poput olbermana i fox-a imaju, relativno govoreci, zavidnu gledanost.

razlog je, u osnovi, u prirodi ljudske potrebe za informacijama. suprotno nekim ekstremno racionalistickim vidjenjima coveka, l

iznenadjujuce napredna deca u srbiji zahtevaju da "nasilje nad decom bude strogo zabranjeno" pa su, ne gubeci casa, iskoristili prigodni pravni lek putem podnosenja zahteva ombudsmanu za izmenu zakona kojima bi se uvela zabrana fizickog kaznjavanja dece. ako ovaj zahtev bude ispunjen, srbija ce se uvrstiti u lidere "slobodnog" sveta svojom spremnoscu na drustvene eksperimente i uvlacenje drzave u najprivatnije sfere zivota.

kao sto je postao sve cesci slucaj, ogranicavanje slobode od strane drzave se stavlja izvan domena dozvoljene kritike tako sto se pravda toboznjim "naucnim studijama",

americki kandidati za predsednika obecavaju sve i svasta, ali nijednom ne pada na pamet da "obeca" da ce meksiko, SAD i kanada napraviti zajednicku drzavu. SAD vec ima sporazum o slobodnoj trgovini sa obe ove zemlje, kao i nizom drugih, a u toku su pregovori o novim sporazumima (mozda zato sto amerikanci shvataju da je ogranicavanje ekonomske saradnje na jedan kontinent proslost). ali malo ko zagovara, a jos manje podrazumeva da bi uz ovakvu, ekonomsku integraciju, morala da ide i politicka - da bi trebalo da se formiraju zajednicki parlamenti, vlada, zakonodavstvo i spoljna politika - da bi bilo bolje kad bi se drzavne nadleznosti delegirale na neko pametnije, nad-drzavno telo.

naprotiv, svaka normalna osoba je svesna opasnosti koje vrebaju u ovakvim radikalnim idejama: od postepenog uvecavanja ingerencija centralne vlasti, slabljenja njene demokratske kontrole, sporosti i rigidnosti u odlucivanju i tromosti u korekciji, do politicke nestabilnosti izazvane suprotstavljenim nacionalnim interesim

americki kongres ce, po svemu sudeci, odobriti jos jednu psihoterapijsku seansu njujorske berze. na prethodne seanse je vec potroseno devetsto milijardi dolara.

amerika je, navodno, opet pred smakom sveta, i to posto je smak sveta, navodno, vec vise puta sprecen. oni isti strucnjaci koji, ili nisu bili sposobni da predvide, ili nisu umeli da sprece, nista od onoga sto se desilo, sada zahtevaju da poverujemo da oni mogu da predvide sta ce se desiti ako se nista ne preduzme, te da ce to uspesno spreciti.

americki narod se energicno protivi ovoj intervenciji. deo toga je verovatno utisak da se ovim spasavaju firme a ne obicni ljudi. to nije namera kongresa i predsednika, mada je opasnost da se u realnosti inicijativa degenerise u tako nesto sasvim realna. deo toga je i utisak da para za eksperimentisanje prosto nema. ali deo n

glavni razlog zasto je doslo do proglasenja nezavisnosti kosova je cinjenica da albanski nacionalizam u ovom trenutku uziva podrsku amerike. a glavni razlog zasto je to uopste bitno je sto je amerika vodeca vojna (dakle, ne privredna, naucna, ili demokratska – mada u velikoj meri jeste i to) sila sveta.

da li je srbija mogla da promeni politiku amerike prema sebi u periodu posle bombardovanja? verovatno nije. amerika je upletena u raznorazne sukobe sirom planete, i kosovo je za nju prilicno minorna stvar. kao rezultat, politika prema kosovu se retko reevaluira, i nije dovoljno osetljiva na nove informacije koje dolaze iz tog podrucja, pogotovo ako su te informacije u neskladu sa ranije zauzetim stavom.

ono sto je srbija mogla da uradi je da jaca - a ne slabi - svoju vojsku. da srbija ima svoju vojsku, ne bi morala da trckara za rusijom. posto, ako je nesto jasno, to je da velike sile na drugaciji nacin razgovaraju sa drzavama koje imaju i ko

nisu samo gradjani srbije protiv ulaska u NATO. ron paul, američki kongresmen koji učestvuje u trci za predsednika amerike, odavno zagovara izlazak amerike iz NATO-a. zašto? zato što zna da učešće u medjunarodnim koalicijama samo po sebi nije nikakav progres, a može da bude prepreka progresu. ron paul zagovara izlazak SAD iz ujedinjenih nacija i ostalih birokratskih udruženja za koja smatra da krnje njen suverenitet. iznad svega, paul zagovara nemešanje u politiku drugih zemalja – onu istu neutralnost za koju se priča da je u ovom svetu nemoguća.