Juce sam istrcao tri kruga oko Ade. To mu dodje 26 kilometra i cetristo metara. Prvi krug (8.8 km) sam prosao za 53 minuta. Lezerno. Cuvao sam se zbog vrucine. Bilo je oko 35 stepeni.

Kamala je odlucila da preskoci drugi krug i da se malo seta i odmori pored vode. Presao sam taj drugi krug za 56 minuta. Tek za nijansu manje lezerno.

U trecem mi se opet pridruzila Kamala. Oraspolozila se i odmorila, a i vrucina je vec bila manja. Mozda tek oko 30 stepeni. Naisli smo na otvoreni autobus koji je sa Ade odvozio neke mlade ljude nekuda. Bili su u trenerkama, a neki od mladica su odjednom

08.00
Poleteti odnekud prema Beogradu i proveriti sa kapetanom da li je zaista tacno da je Srbija u Evropi, a ne negde izmedu Iraka i Avganistana. Potom doruckovati nešto ranije, jer put moze biti kraci no što sam mislio.

09.00 (ili nešto kasnije, ako je Srbija udaljenija)
Tokom približavanja Srbiji, proveriti da li je sa obezbedenjem sve u redu. Da li je mojih 300 ljudi, koji su došli prošle nedelje, nabavilo dodatnih 3.000 ljudi, koliko mi je potrebno da bih se osecao iole bezbedno? Proveriti da li su ulice, krovovi i terase kuda cu prolaziti ispražnjene i uklonjeno

Vlada Australije (tacnije, drzava Queensland) nudi posao placen 105,000 dolara (US) koji traje 6 meseci i sastoji se u tome da se kupate, setate po ostrvu (ostrvo Hamilton - Great Barrier Reef) ronite, igrate golf ili sedite pored bazena kuce koja vam je na raspolaganju. Obaveza je da medjunarodnu javnost obavestavate (preko bloga, radija ili televizije) o tome kako se osecate i sta radite. Mozda i o cemu razmisljate. 

Popunio sam upitnik i eto...wish me luck, dear bloggers. 

Trcao sam juce na Dunavskom keju. Od Dorcolske marine do Ade i nazad. To je oko 16 km. Ispod mosta kod autobuske stanice mi se pridruzio Adem, moj poznanik koji zivi tu, blizu mosta, sa roditeljima, bracom i sestrama.

Obicno kilometar-dva trcimo zajedno, a Adem mi recituje nesto na engleskom. Vezba se za  posao u Americi, a ja mu pomazem oko idiomatskih finesa i slenga “americkog” engleskog. Juce mi je ovo izrecitovao:

2007 - Chinese year of the Chicken - Bird Flu Pandemic devastates parts of Asia

2008 - Chinese year of the Horse - Equine Influenza decimates Australian

Danas sam imao prilike da na blogu razmenim misljenje o "strategiji kao takvoj" sa jednom blogerkom koja je aktivna politicarkinja u Srbiji. Bio je to lep, strateski razgovor u koji sam "usao" bez ikakve taktike. Tako sam i izasao iz tog razgovora. A i ogladneo sam, malo. 

Otisao sam prvo do Apple-ove radnje da uzmem Kamalin kompjuter sa popravke, a dogovorio sam se i sa bratom moje druge bivse zene da se nadjemo ispred te radnje i da odemo da veceramo u kubanskom restoranu u kome radi Kamala. 

Obradovalo me je da vidim njega i njegovu cerku koja je moja dobra prijateljica.

Ovih dana idem cesce taksijem. Zbog snega, a i da mi se Lale ne prehladi. Pa, ukoliko je svaki nas drugi sugradjanin, kako rece Unfak - revolucionar, bile su sve sanse da naletim na jednog i u taksiju. I mislim da jesam. Pre pola sata - najvise 45 minuta. Evo, procenite, ako hocete :

- Moze, brate sa kucetom, udji ! - kaze mi taksista.

- E, hvala - udjem veselo u taksi i kazem adresu gde da me vozi.

- Ma, i moje komsije imaju takvog psa. Dzek Rasel, a ?

- Jeste ! - iznenadim se veselo.

- Pametni su stvarno, ali, bre to je sad neka moda, sta ? Ti mali psi

- Dodji veceras u Rex ! - zove me danas prijatelj - Prikazuje se moj film. A, i ti se pojavljujes kratko u njemu. Ono kad je bilo paljenje Bajrakli dzamije. Vidi se kako ides sa onim iz Crkve oko dzamije i ne znam... nesto kao smirujete one klince.

- Sa Amfilohijem ?

- Da, sa njim....

- Vidi ti to, a ima tamo veceras i nekakva tribina o fasizmu. Video sam nesto o  tome na blogu B92.

- Ma, da... Ali ako ne mozes da dodjes, nema veze... B92 sve snima.

- Ne znam. Pisem roman. Mozda cu ostati kod kuce. Hvala brate sto si me se setio.

-Cao !

-Cao

Santjago je bio prva prestonica Kube i ovde se jos uvek nalazi najstarija kuca podignuta pocetkom 16-og veka za potrebe Dijega Velaskeza, spanskog upravitelja Kubom. U Santjagu se i zavrsila spanska uprava pred sam kraj 19-og veka. 1953 godine Kastro je neuspesnim napadom na Batistin vojni garnizon u Santjagu u izvesnom smislu zapoceo revoluciju. U ovom gradu su zivela i poginula braca Pais, Frenk i Dzosua, Kastrovi pomagaci i heroji revolucije. Frenk Pais, baptisticki svestenik i ucitelj je sa Kastrom organizovao revolucionarnu grupu “M-26-7” i vodio je nakon Fidelovog povlacenja u Sijera