- Dodji veceras u Rex ! - zove me danas prijatelj - Prikazuje se moj film. A, i ti se pojavljujes kratko u njemu. Ono kad je bilo paljenje Bajrakli dzamije. Vidi se kako ides sa onim iz Crkve oko dzamije i ne znam... nesto kao smirujete one klince.

- Sa Amfilohijem ?

- Da, sa njim....

- Vidi ti to, a ima tamo veceras i nekakva tribina o fasizmu. Video sam nesto o  tome na blogu B92.

- Ma, da... Ali ako ne mozes da dodjes, nema veze... B92 sve snima.

- Ne znam. Pisem roman. Mozda cu ostati kod kuce. Hvala brate sto si me se setio.

-Cao !

-Cao

Pre neko vece opet sedim na kamenu ispred kuce u kojoj starac peva i svira violinu. Padaju mi na pamet razne stvari. Setim se jednog prijatelja iz Njujorka o kome nisam razmisljao najmanje 10-ak godina. Pol Rinaldi. Nekoliko godina smo bili predavaci u Hasidskoj Jeshivi u Wilijamsburgu (sirotinjska cetvrt u Bruklinu), a ispostavilo se da smo bili i komsije. Tako, njegova devojka Stefani bila je i prva bebisiterka koja je cuvala moju  Kamalu. Pol mi je pomogao (imao je kombi) da se iselim i iznesem sve kutije sa knjigama kada sam odlazio od Kamaline majke. Posle, kad ga je Stefani ostavila,

Ustanovio sam jedan mali jutarnji ritual - posle kafe, a pre dnevne ture trcanja (pripremam se za maraton), pijem jogurt i proveravam mejlove. Evo, da podelm  sa vama koji me ovde posecujete, pitanjca iz dva mejla koja sam jutros dobio. Ako ne citate ni ruski ni engleski, onda nista, nema veze....   

" Уважаемый господин Нинослав Ранжелович!
К Вам обращается режиссер Лев Чернявский по поводу использования матреиалов из Вашего высокопрофессионального

Legao sam u krevet i nasao se u parku, na klupi, u plavoj pidzami koja nije moja. Vidim zenu koja me posmatra. Neka starica. Ima zutu maramu i mislim da joj sjaje oci. Baca mrvice hleba ispred sebe. Ne vidim ptice.

Iz zgrade preko puta iznose coveka na nosilima i stavljaju ga u beli kombi. Izbegavam da nam se oci susretnu i skrecem pogled ka decaku koji stoji pored fontane u parku. Pored njega je crveni flamingos. Cujem zvuk flaute, ali ne prepoznajem melodiju. Zatvaram oci i u sebi recitujem pesmu o brezama u Sibiru, o tome kako ih je mnogo i kako su radoznale i blage prema putniku

Vratio sam se u Beograd preko Rima (tamo sam prespavao). Sada sam na jednoj od ovih klupa na aerodromu i koristim bezicni internet da vam se javim i da vam kazem da je sve dobro. U sustini, radi se o sumi od hijadu evra nedeljno koja ce mi se uplacivati do kraja zivota na racun koji sam juce otvorio i koja se ne moze preneti ni na koga. Dakle, godisnje dobijam 52,000 evra u 52 nedeljne uplate od 1,000 evra. S obzirom da, kako rece pravnik lutrije  u Barseloni, ukupna suma godisnjeg iznosa ove nagrade  zapravp iznosi 104,000 evra, postoji klauzula po kojoj moram da sumu od 52 hiljade evra godisnje

Hej, vi dragi moji prijatelji koji ste me stavili na listu za citanje, pozeleo sam da vas na danasnji dan izuzetno zanimljivog datuma (08/08/08) koji mi se uzgred cini i sudbonosan (jutros se i Lale dva puta ispiskio pored mog kreveta) saopstim sta sve danas planiram da uradim, pred sutrasnji put na jedno ostrvo:

Dakle, jad i beda.