B92 Blog

Ljudi, gledao sam u ovu fotografiju jutros do 5 ujutru.

Trazim fotografiju za omotnicu dvd izdanja mojih filmcica o ugrozenom pravoslavnom kulturnom nasledju na KiM. Publikacija izlazi iduceg petka i sada zavrsavam idejno resenje omotnice. Ova fotografija freske mi prvo nije izgledala pogodna. Sada mi izgleda sjajna. Naime, pisace Kosovo iznad i ispod Hrista bez lica. Na srpskom i engleskom. Kapiram da je to tako.

Jer, verujem da je Hristos sa licem Kosovo i Metohija.

Juce sam istrcao tri kruga oko Ade. To mu dodje 26 kilometra i cetristo metara. Prvi krug (8.8 km) sam prosao za 53 minuta. Lezerno. Cuvao sam se zbog vrucine. Bilo je oko 35 stepeni.

Kamala je odlucila da preskoci drugi krug i da se malo seta i odmori pored vode. Presao sam taj drugi krug za 56 minuta. Tek za nijansu manje lezerno.

U trecem mi se opet pridruzila Kamala. Oraspolozila se i odmorila, a i vrucina je vec bila manja. Mozda tek oko 30 stepeni. Naisli smo na otvoreni autobus koji je sa Ade odvozio neke mlade ljude nekuda. Bili su u trenerkama, a neki od mladica su odjednom ustali i krenuli da nam masu dok smo trcali pore

Juce, u autobusu, slusam sta pricaju mladi:

- Sta kazes, bakuta ti se nacisto primila na sajberisanje ?

- Totalno ! Non-stop bloguje na bedevedesetdvojci.

- Ma daj ?!

- Keve mi ! Bleji na kompu dan i noc, muva se sa tim nekim likovima, super je...

- Muva se sa likovima ?

- Vauuu, brate, totalno je odlepila... Sve nas smara sa erotikom, poezijom... Ludilo od zajebancije sa babom, kazem ti !

- Matorci su cudo, primaju se nevidjeno...Samo da joj, bre, ne rikne cuka od svih tih uzbudjenja na ovoj vrucini...

- Ma, koja cuka da joj rikne.... Ima sad te nove ortake i ortakinje, srecna je...., sva blista.

- Heeeej, a i moj stric se opasno nalozio na taj blog. Zove caleta non-stop i zvace o muvanju na netu. Ranije se kao lozio na politiku i te teme, sad se samo juri sa matorkama....

- Srbija je vrh, brate !

Priznajem, smejao sam se. 

Na pregledu kod kardiologa utvrdjeno je da imam malo i zdravo srce. Drndao sam masinu koja meri izdrzljivost i sve ostalo. Lepo sam se osecao dok sam sa maskom na licu (radi merenja potrosnje kiseonika i raznih drugih protoka) okretao nekakve pedale i posmatrao medicinsku sestru, moju devojku i doktora. Sa relativnom paznjom sam slusao simpaticnog kardiologa koji je govorio o svom kolegi iz Juzne Afrike koji dva puta godisnje istrci 100 km kroz pustinju i takodje ima malo srce.

Vratio sam se kuci i kad je malo prosla vrucina, otisao da trcim sa Kamalom. Ne znam da li i ona ima malo srce, ali istrcasmo 21 km za 02:04:20. Pred kraj trcanja napali su nas komarci cija su srca (ako ga imaju) sigurno manja od ovih malih, ljudskih srca. E, tu sam pomislio da Kamala,

Od juna do septembra 1998 godine stotine ljudi, Srba i nealbanaca na Kosovu i Metohiji, je nestalo.  Kidnapovani su i o njihovoj daljoj sudbini se nije nista znalo. Mediji u Srbiji nisu o ovome posebno izvestavali osim sto su se povremeno mogle naci neke sture informacije bez ikakvih konkretnih detalja koji bi ukazivali o cemu se zapravo radilo. Cesto ni imena tih nestalih ljudi nisu pominjana.

To leto sam proveo u Njujorku. Zamolio sam prijatelja koji je tada radio kao kamerman za italijansku televiziju da nekoliko dana zajedno setamo po ulicama i parkovima sa mojom cerkom i bratanicom i snimamo ljude koji su odgovarali na ova dva pitanja – 

Sta mislite o krizi na Kosovu ? 

Vijetnamce oblik njihove zemlje na mapi sveta podseca na bambusov stap sa dve korpe pirinca na svojim krajevima.

Te dve korpe su zapravo delte dve najvece reke u Vijetnamu – Mekonga na jugu i Crvene Reke na severu. Ovo nisu samo najplodnije i najnaseljenije regije u Vijetnamu – one su i ishodiste drevne i specificne Vijetnamske kulture.

Plodni recni nanosi taloze se duz njihovih tokova vec hiljadama godina. Klima je subtropska na jugu zemlje, a umerena na severu i odredjuju je letnji i zimski monsuni. Upravo ovakvi prirodni uslovi omogucili su bogat i raznovrstan biljni i zivotinjski svet. Ovde uspeva preko 12 hiljada biljnih vrsta od kojih je tek nesto vise od polovine naucno klasifikovano. Ovde z

U subotu sam trcao 25 km i 800 metara za 2:27:15. Nisam pravio nijednu pauzu u trcanju (osim kad sam se sklonio pored drveta radi jedne male fizioloske potrebe). Obradovalo me je da sam bez vecih napora realizovao ovu distancu dve nedelje ranije nego sto sam to planirao. Juce sam u stanu (imam sipku na vratima) uradio 21 zgib u tri serije (7+7+7). Onda sam se prosetao do teretane i uradio “super cetvorku” – cetiri puta po dve  serije propadanja, zgibova, sklekova i cucnjeva. Sve u svemu - 150 cucnjeva, 125 sklekova, 69 propadanja i 36 zgibova. Uradio sam i 130 trbusnjaka. Kad sam se vratio u stan nadjem poruku od Kamale:

08.00
Poleteti odnekud prema Beogradu i proveriti sa kapetanom da li je zaista tacno da je Srbija u Evropi, a ne negde izmedu Iraka i Avganistana. Potom doruckovati nešto ranije, jer put moze biti kraci no što sam mislio.

09.00 (ili nešto kasnije, ako je Srbija udaljenija)
Tokom približavanja Srbiji, proveriti da li je sa obezbedenjem sve u redu. Da li je mojih 300 ljudi, koji su došli prošle nedelje, nabavilo dodatnih 3.000 ljudi, koliko mi je potrebno da bih se osecao iole bezbedno? Proveriti da li su ulice, krovovi i terase kuda cu prolaziti ispražnjene i uklonjeno s

Ljudi, ako procitate ovaj dugacak post (studentski rad moje cerke), hvala ! 

Mozda vam se ucini da se pravim vazan i da ga zato ovde nudim mojim posetiocima. U pravu ste, verovatno. Ipak, ne znam zasto, ali verujem da mi necete zameriti. Necu ni ja vama zameriti ako vam je ova tema dosadna.

Kamala Randjelovic:  Intro to Media Studies (for Professor Deborah Levitt)

"Commodified" or "civilized" Kosovo ? 

Arjun Appadurai’s essay “Disjuncture and Difference in the Global Cultural Economy”, addresses the tensions between cultural homogenization and the heterogenization of culture, as exemplified by the ‘Americanization’ or ‘Commodification’ of cultures. He continues the work of Benedict Anderson’s notion of nations as "imagined communities".

In this paper, I am using Appadurai’s position as a jumping off point to discuss the Western media’s impact on the provision of information about incidents of genocide, specifically those committed agai

Trcao sam juce na Dunavskom keju. Od Dorcolske marine do Ade i nazad. To je oko 16 km. Ispod mosta kod autobuske stanice mi se pridruzio Adem, moj poznanik koji zivi tu, blizu mosta, sa roditeljima, bracom i sestrama.

Obicno kilometar-dva trcimo zajedno, a Adem mi recituje nesto na engleskom. Vezba se za  posao u Americi, a ja mu pomazem oko idiomatskih finesa i slenga “americkog” engleskog. Juce mi je ovo izrecitovao:

2007 - Chinese year of the Chicken - Bird Flu Pandemic devastates parts of Asia

2008 - Chinese year of the Horse - Equine Influenza decimates Australian racing