B92 Blog

ПРИШТИНА – Под називом Дечански манастир пошта Косова пустила је у промет 10.000 поштанских маркица у вредности од један и два евра, представљајући на тај начин српску средњовековну светињу као албанску баштину.

Заменик директора ПТК Менду Абази у изјави за КИМ радио је рекао да они нису сматрали да је потребно да од неког траже дозволу за то.

„Нисмо контактирали никог из цркве приликом издавања ових маркица, јер сматрамо да то није било потребно. У прошлости смо издавали маркице са ликовима А

07:00-09:00 - ustajanje, dorucak, setnja sa Laletom;

09:00-12:00 - trcanje i vezbanje;

12:00-14:00 - odmor, rucak, setnja sa Laletom;

14:00-18:00 - pisanje teksta "Drkadzija";

18:00-21:00 - odmor, vecera, setnja sa Laletom;

21:00-23:00 - pisanje teksta "Drkadzija";

23:00-24:00 - setnja sa Laletom i odlazak na spavanje;

* Ukoliko pomislim da ce vas, moje drage blogodrugare, zanimati da procitate nesto od tog teksta "Drkadzija" na kome, dakle, nameravam da sada vredno radim, postavicu tu i tamo po nesto, ovde na blogetu. Iskljucicu, naravno, opciju za komentare, jer zbog svog 24-casovnog rasporeda ne mogu bas da ucestvujem u razgovoru i razmeni misljenja. 

Volim vas i pozdravljam.  

Dragi prijatelji,

istrcao sam danas polumaraton za 2:15:29.

705-ti sam od 927 ucesnika polumaratona, a 45-ti po godistu. 

Nastavljam dalje sa pripremama da bih eventualno postao covek krajem avgusta.

Eto. 

:) 

Stizem rano ujutru u planinski gradic Palenke. Smestam se u naselju Pan-Chan blizu Majanskih rusevina. U dzungli, van grada. Drvena kolibica, krevet i ventilator. Ostavljam stvari i peske idem nekoliko kilometara do rusevina. Napolju je vec hiljadu stepeni. Snimam piramide i razne detalje.

U povratku do naselja nalecem na mladog Majanca. Pojavljuje se iznenada, kao neki sumski duh. Pametne oci, prijatan osmeh. Pokazuje mi rukom da skrenem sa staze i podjem negde za njim. Prvo se neckam, ali onda ipak odlucim da ga pratim stazicom koja nas odvaja od puta i vodi dublje u dzunglu.

Hodamo desetak minuta kroz memljivu vlagu biljki koje trule i isparavaju. Pitam se zasto idem za ovim momkom...

Konacno izbijamo na malu zaravan. Mladic mi kaze da sednemo i da “malo porazgovaramo”.

- Ti kao da si nervozan covek – kaze mi. Smeje se. I meni je smesno.

- Jesam, cesto se nerviram – kazem mu.

- Posmatrao sam te tamo na rusevinama - pokazuje rukom negde desno od nas. - Isa

Danas sam imao prilike da na blogu razmenim misljenje o "strategiji kao takvoj" sa jednom blogerkom koja je aktivna politicarkinja u Srbiji. Bio je to lep, strateski razgovor u koji sam "usao" bez ikakve taktike. Tako sam i izasao iz tog razgovora. A i ogladneo sam, malo. 

Otisao sam prvo do Apple-ove radnje da uzmem Kamalin kompjuter sa popravke, a dogovorio sam se i sa bratom moje druge bivse zene da se nadjemo ispred te radnje i da odemo da veceramo u kubanskom restoranu u kome radi Kamala. 

Obradovalo me je da vidim njega i njegovu cerku koja je moja dobra prijateljica. Sada joj je 13 godina i postala je devojka. Pre nekoliko godina sam je bacao u vodu sa jednog keja u selu pored Dubrovnika, a ona je meni pravila drustvo kad sam se vracao sa nekih mojih avantura po sumi i kada nikog nije bilo da mi pravi drustvo.

U " La Habani" (na uglu ulica Prins i Elizabet) je guzva, ali Kamala nam je rezervisala sto. Odmah primecujem da ovde rade najlepse kelnerice ko

Gate gate paragate parasamgate bodhi svaha

Konacno sam se danas odlucio da izadjem iz stana, sednem u metro i odem do Central Parka da trcim. Poneo sam mali zeleni ruksak koji imam vec 10-ak godina. Nosim ga svuda. Danas sam u njega stavio plasticnu flasu, majcu, laganu jaknu, iTouch (poklon od Kamale) sa muzikom i mali, crni peskir. Pre ulaska u metro sam rucao (bilo je oko 2 po podne). Odlucio sam se za sendvic sa tunjevinom, moka kafu, a iz frizidera sam uzeo vitaminsku vodu (sa ukusom pomorandze). Dok sam rucao, izvadio sam onu plasticnu flasu iz ruksaka i u nju sipao vitaminsku vodu. Vratio sam flasu u ruksak. Dok sam to radio, primetio sam da me devojka za kasom posmatra. Pogledao sam i ja nju. Onda smo nastavili da gledamo svako u svom pravcu. Posmatrao sam ulicu (tacnije, Prvu Aveniju) i ljude  i automobile. Bilo je i mnogo malih pasa. Sijalo je Sunce. 

Na putu do metroa sam razmisljao da li da uzmem sok od sargarepe i celera, ali sam sa vocnog standa preko puta stanice uzeo samo jednu bananu. 50 centi. Verovatno je to skupo, pomislio

Bila je lepa, visoka i plava.

Stajala je naslonjena na ivicu prozora

(bio je otvoren).

Stajao sam iza nje.

Naslonjen na nju.

Intimno, vrlo.

Sirena je svirala.

Nismo se razdvajali.

Malo smo se samo brze pomerali. 

Tako je bilo 78 dana.

Posebno, rano ujutru.

Tada sam se vracao sa snimanja

"lokacija" gde su padale bombe

po Beogradu.

Komsije su izlazile iz podruma

i jeli su burek, lepo razastrt,

na krovovima parkiranih

automobila.

Ona i ja smo se pomerali.

Posle Kumanovskog sporazuma,

vratila se kod roditelja,

a ja sam otputovao u Spaniju,

pa posle u Maroko. 

Dragi blogeri,

dobijam ovih dana razna pisma preporuke i podrske od ljudi u svetu koji veruju da bi dvd izdanje mojih filmova (titlovanih na 6 sluzbenih jezika UN) trebalo da podrze. Evo, jednog pisma koje sam dobio jutros. Zelim da ga podelim sa vama, na ovaj prvi dan proleca. Samo da znate, to je do sada najveca donacija koju sam dobio od jedne osobe.

Uzgred budi receno, od Drzave Srbije jos ni traga ni glasa oko ovoga. Mozda ce se javiti kada bude neka sledeca godisnjica, a oni budu bez diskova mojih filmova o KiM.... ? 

Nego, evo tog pisma: 

"Dobar dan Ninoslave,

Vas apel za pomoc sam videla na site-u Julije Gorin. Vas rad mi je poznat i veoma ga cenim i mogu da Vam ponudim pomoc u iznosu od 3.000 €. Molim Vas, posaljite mi detalje racuna. Nadam se da cete uspeti da

Vratio sam se iz Vasingtona pre sat vremena. Nije bio los autobus. $ 35 u oba pravca. Isla je i Kamala sa svojim deckom. On je poneo laptop pa sam mogao da proverim sta ima na netu dok smo jeli sendvice i pili kafu u Vasingtonu i cekali da nas odvezu na prezentaciju mog filma o pogromu na Kosovu, 2004.

Bacio sam pogled i na blog B92 i ostavio jedan komentar kod Vracarca i izmenio par poruka sa VIP blogerkom koja se usudila da postavi blog o pogromu na "naslovnu stranu" Bloga. Bas me tada pozvao prijatelj da mi kaze da me neko na RTS-u pominje u emisiji o pogromu. Rekoh mu da bi mozda bolje bilo da su pustili neki od moja tri filma koja su otkupili prosle godine. 

Inace, dobro je proslo to