B92 Blog

Nedeljom se radi u opustenijoj atmosferi,  od 8 do 12, jedan lekar, jedna sestra, a spremacica pre 8, da skuva kafu i prenese najnovije nocne vesti, nije bas TANJUG, ali TANGL sigurno jeste, samo sto su vesti sigurne, nefrizirane.

Sestra, uglavnom, pada na nos od posla a lekar joj cuva strah, od penicilinskog i drugih sokova, i povremeno se bavi stanjima koja ne mogu da sacekaju sutra, kao sto je vadjenje pasulja iz decjeg nosa, nekog zalutalog insekta iz uha ili udice iz prsta spretnog pecarosa.

Milos je shvatio da situacija izmice iz nedeljnog stereotipa kad je video pecarosa (karirana kosulja, sesir sirokog oboda, cizme), njemu licno nepoznatog, kako stoji na vratima ordinacije, potpuno mokar, pracen grupom seoskih lovaca, Milosu dobro poznatih, pritiskajuci rukom okrvavljen vrat. Ocigledno, situacija ozbiljnija nego sto je prosto pecanje na sopstvenu udicu.

Milos se odmah prebacio sa nedeljnog lera na RED ALERT i poceo da rasplice klupko dogadjaja, prilicno komplikovan posao kad se

Kad se osvrnem u proslost, sto mi se cesto desava kad mi, kao sada, iz zvucnika cure rok-balade iz "sedamdesetih",  shvatam da, cesto, naginjem egzoticnim nacinima za resavanje problema.

Evo nekoliko primera, da vas pripremim za temu, ali ukratko...

U prvoj polovini "sezdesetih", kad sam bio u uzrastu u kome se sve zna, zalagao sam se za uvodjenje kapitalistickih metoda u socijalistickim uslovima, dozvoljavanje privatne inicijative, ukidanje zemljisnog maksimuma, svodjenje drzavnog uticaja u privredi samo na strogu poresku politiku i plemenito socijalno staranje.

Pocetkom  "sedamdesetih", tvrdio sam da je bujica novca koja se slivala na Kosovo "bacena para" i da, umesto sto se vestacki pravi "radnicka klasa" od muskaraca, novac treba usmeriti na zaposljavanje zena i razvijati one poslove koji ce zenama da donesu prihod, pa prema tome i emancipaciju, iz koje sledi promena zastarelih drustvenih odnosa i smanjenje enormnog nataliteta.

Uuuh. ala  pada...

Podsetio me je na jedan, isti ovakav, sneg koji je pao pre tridesetak decembara, kad mu se niko nije nadao, a narocito nisu Putari - pa su uspeli da ociste samo pravce na putu a krivine su malo zapostavili. Kako mi nije bila prva snezna zima na drumu, a da ne bi bila i poslednja, vozio sam pravcem sporije nego sto mi je obicaj i sklanjao se onima koji nisu mislili na sledecu krivinu. Takvih je bilo nekoliko i svi su u doticnoj krivini postali  latice limenog cveta - vlazni san svakog autolimara. Mogao sam da ukocim ali nisam smeo, u retrovizoru sam video kamion sa prikolicom koja je leprsala za vucnim vozilom, nema sanse da ukoci, vidim sebe kao belu kuglu koja ce, snazno udarena, da uleti u onaj karambol ispred (od tada se zgrcim kad vidim pocetni udarac u snukeru).

Kako sam pristalica teorije da je, u voznji, gas = spas a kocnica nuzno zlo, stisnem "do daske", okrenem volan pa bezi sa puta u sneg i stignem jedno 3 metra od druma gde sam se zaustavio, a sneg mi d

Ranije, prvi broj nekih novina izlazio je u poslednjoj nedelji tekuce godine. Tako je sledeci broj mogao da bude "stara kajla", broj 2, godina izlazenja II.

Po tom rezonu, meni  je godina na blogu b92, treca.

Blog je pronasla moja cerka, kaze-vidi, ovde sve pricaju o politici, gori su od Tebe.

Radoznao da vidim koji su to gori i od mene, pocnem da citam i navucem se. Ima prica i van politike, bio sam potpuno zbunjen nekim pricama u kojima se stalno pominje neki  "ZMU", moj zmu ovo, moj zmu ono, kakav li je to kucni ljubimac za kog nikad nisam cuo a tolike ga zene pominju?

Ipak, odlucim da odlozim traganje za tajanstvenom zvercicom  zvanoj "zmu", taj se zmu nije kandidovao na izborima, znaci "nebitan"-jos jedna vrlo vazna karakteristika na blogu.

Bojana Maljevic postavila temu-otprilike- Koje su vam licnosti, nevezano za partije, OK? Resim da sidjem sa Svete gore Sinajske i obaspem Srpstvo svekolikom mudroscu ali treba da se registruje

Iznenadjenje?

Da se malo izmaknemo iz sela, da vam ne dosadi.

Ovo sam napisao pre pet godina, a objavio kao komentar na starom blogu, i to je bio pocetak jednog lepog prijateljstva.

AlexDunja se sigurno seca.

Zasto sada ponovo?

Zato sto je Krugolina nekoliko puta predlozena za Predsednika, a AD je odgovorila da je predsednik vec izabran.

Pa, da ne bude nesporazuma medju prijateljima...

     Ovo je upozorenje! Nemojte posle da pricate da niste blagovremeno obavesteni! Stekli su se uslovi koji plase sve iskusne urednike rubrike PISMA CITALACA. Istovremeno smo kupili kompjuter i ja sam poslat u penziju. Penzija bas i nije neka ali je dovoljna za cigare (ja malo pusim), novine i Internet.

     Zasto su me poslali u penziju?

     Misljenja su podeljena: ledena kucna tehnicka inteligencija (moja gospodja) smatra da se moj doprinos opstem prosperitetu drustva opasno priblizio nuli (asimptotski) a troskovi odrzavanja mog zdravstvenog s

     Staro je pravilo da su u medicini sva iznenadjenja neprijatna. Milos je znao da dan nece  biti obican kad je ugledao deda-Saleta  kako ceka ispred ambulante, na ulici, onako kako ceka rodbina da saopsti tragicni dogadjaj. To ubrzava proceduru  mrtvozorstva jer lekar samo udje da se javi sestrama, uzme neophodne stvari i pravo u kucu na kojoj je glavna kapija vec sirom otvorena.  "Sta je bilo, deda?" rece Milos bez "dobar dan", koje crno dobar kad te neko ceka na ulici. Deda je imao hronicni bronhitis, visok pritisak , slabo srce i krstenicu iz prethodnog veka i pre bi se ocekivalo da na ulici ceka baba-Seka, visoka,mrsava, seda zena  sa kojom je deda ziveo pola veka, koja nije imala nijednu od nabrojanih nevolja-osim krstenice- i kojom je, nekako, propustio da se venca. Usli su u ordinaciju i dok je Milos pakovao stvari deda poce da prica. "Doktore, samo Ti mozes da pomognes, spasavaj, moj hranilac oce da me napusti". Glas mu je tonuo kao probusen camac  a Milos malo us

      Kad je rec o krivinama, kao proizvod samoupravnog socijalizma, Milos je brzo poceo da trenira hvatanje krivine. Ostavio bi za kraj radnog vremena obilazak terenskih bolesnika i,  kada je posao bio obavljen,  nije se vracao u Stanicu da ostavi lekarsku torbu nego bi dao gas i pravac Beograd. Voleo je da u kolima ima lekarsku torbu, nekako je stalno strahovao da ce nekom da pozli na ulici a on nece moci da pomogne. Jedne novembarske veceri, maglovite, vlazne i hladne, (kao omiljeni radni ambijent Dzeka Trboseka), zaustavio je auto, sa dva tocka na trotoaru, u ulici Lole Ribara  i krenuo ka prodavnici na cosku da nesto kupi. Gotovo da je naleteo na postarijeg, mrsavog coveka, naslonjenog na zid zgrade, kao da podupire zgradu da ne padne a i disao je kao da se grcevito bori za svaki dah. "Mogu li da Vam pomognem?" obrati mu se Milos. "Astma...zovite Hitnu pomoc..." jedva prozbori covek vec vidno modar u licu. "Ja sam lekar, udjite u radnju, dacu Vam injekciju" rece Milos,

     Alkoholicar je covek koji pije vise od svog doktora. Ovu izreku Milos je pokupio iz Marfijevog zakona ali je bar znao odakle mu, za razliku od mnogih, slicnih, dubokoumnih zapazanja koja je pokupio tu i tamo i koristio ih, spontano, u raznim prilikama. Nije insistirao na izvoru kao sto nije trazio ni priznanje za nekoliko svojih doprinosa kulturnoj bastini covecanstva. Ponekad, kad je razmisljao o tome, osecao je tiho zadovoljstvo sto je, nezavisno od tudjeg uticaja, izrekao misao koja je pala na pamet nekom drugom, pre dve hiljade godina ili predhodne veceri u kafani. Tako je, kad god bi cuo da neko kaze "Tenk juri veliku macku" prizvao u secanje premijerno izvodjenje ovog izraza; prijatelj koji mu je umesto "hvala" redovno govorio "tenk ju"dobio je kao odgovor - "ri macku" i tako je cela stvar pocela, pocetkom sezdesetih, samo sto su odonda macke velike porasle a, nazalost, i tenkovi.

     Zvali su ga da kolektivu Zemljoradnicke zadruge odrzi predavanj

      Novi "kaplar od ambulante", sto mu je postao zvanicni nadimak, dobio je zadatak da deli pacijentima propisanu terapiju sjedinjujuci u sebi poslove medicinskog tehnicara i apotekara - sto je znacilo da u toku radnog dana treba da da stotinak injekcija i da izda pedesetak kutija lekova iz prirucne apoteke. On, koji je dogurao do apsolventskog staza sa iskustvom od tri date injekcije uz ucinak jedne iskrivljene igle, jednog iscurelog penicilina  i jednog pacijenta koji se drzao za debelo meso kad god bi ga video na praksi u "Internoj B". U posao je trebalo da ga uvede Nusret, devetnaestogodisnji mesarski pomocnik, visok i vitak kao trska, pognutih ramena i sporih pokreta, blazenog izraza lica,

kao vojnicki podsisana Mona Liza. Ipak, pokazalo se da i spori pokreti, kad su tako dobro proracunati da nema suvisnih, mogu da budu vrlo efikasni. "Sve je u organizaciji" govorio je Nusret, "dok ga prozivas vidis u nalogu sta prima, dok skida pantalone vec si napunio spr

     Milos je, u osnovi, imao razumevanja za ovako skracenu sociolosku analizu iako je ona izlozena pri kraju drugog bokala suvog vina. Imajuci bogato iskustvo i u politici (kao posmatrac) i u vinu (kao ucesnik) naucio je da politicke stavove u samoupravnom socijalizmu treba izrazavati samo uz suvo vino, zato sto skuplja usta. Ponekad se desavalo da zaboravi ovo pravilo, kao kad je u Vojsci, na casu moralno politicke nastave, u jeku aktuelne arapsko-izraelske konfrontacije, pred celim bataljonom rekao predavacu:

"Druze majore, Vi ste nam sad do tancina izlozili arapsko-sovjetske stavove; da li uzimamo u obzir i sta o tome misli druga strana? I, da li ovo znaci da se mi svrstavamo uz jednu stranu u sukobu uprkos nasoj politici nesvrstavanja uz blokove?

Drug major je mogao da posluzi kao model na nekom predavanju o soku. Na novogodisnjem unapredjenju nije dobio zvezdicu koju je ocekivao a Milos je o mesanju u politiku mogao da razmislja gledajuci ovce kako pasu na jednom travnatom aerodrom