B92 Blog

Vracam se kući  ujutro( posle poraza Voše od Atletika i celonoćnog utapanja tuge jer smo ispali iz kupa), Pred vratima me čeka poštar, sa onom glupom golubijeplavom kovertom i traži da potpišem. Mislim novci nisu sigurno, a za vojsku sam odavno nesposoban- znači suđenje. Tako i jeste na onom malom papiriću piše da je ročište po tužbi njegovog preosveštenstva Mirka Bulovića zakazano za 9.septembar,a rukom je dopisano ako se okrivljeni (tj ja) ne pojavi da će biti priveden.

U trenutku sam se osetio kao Ilarion i Dejan Mihajlov zajedno,ali posle tog šizoidnog momenta, ostao sam zbunjen. Zbunjen činjenicom da moram da se javim  na suđenje u isti onaj sud koji se pre nekoliko meseci proglasio nenadležnim za slučaj,ali u našem pravosuđu je sve moguće. 

Činjenica da je prošlo skoro dve godine otkako sam doživeo tu retku čast  da me tuži lično episkop Bački  nije obeshrabrila ni tužioca, a ni poslovično brzi i efikasni pravosudni sistem u Srbiji. Koštuničini sudovi, tačni kao sat, potpomognuti klerom

Pre nekoliko dana čitam u novinama kako je u novosadsko Okružno tužilaštvo stigla anonimna prijava protiv direktora "SPC Vojvodina" (Spensa) izvesnog Miloja Jakovljevića (DSS), u kojoj se on tereti za zloupotrebu službenog položaja, seksualno uznemiravanje, primanje mita i sklapanje štetnih ugovora. Takvim ponašanjem i poslovnom politikom, kaže se dalje u prijavi, oštetio je firmu za nekoliko stotina miliona dinara. Čitam i ne sumnjam u tačnost podataka. Računam, uskoro će treća godišnjica koalicije SRS- DSS -SPS i Majine vladavine Novim Sadom i ne mogu da se setim ni jedne stvari koja se nije pretvorila u sranje, skandal, aferu ili pranje novca. Podsetimo se samo afere Behaton (milioni eura u njihovim džepovima), prodaje autobuske stanice i situacije oko toga koja se još nije razrešila pa je trenutno Novi Sad valjda jedini grad u državi sa DVE oficijelne autobuske stanice. Podsetimo se na kraju ali ne

Prošlo je tri nedelje otkada su "nepoznati"( čuj nepoznati), počinioci kamenovali omladinski centar CK13 u Novom Sadu. Policija naravno ni da mrdne ali i dalje "intenzivno traga" za počiniocima. U međuvremenu dobili smo nebrojeno pisama podrske, sms poruka i telefonskih poziva u kojima su neki divni ljudi izrazili svoju zabrinutost i solidarnost i očekivanja da se TO više neće ponoviti. Dva dana posle tog događaja sticajem okolnosti obreo sam se u Ljubljani. Te večeri imao sam veoma interesantan dijalog sa drugarima iz Slovenije i Nemačke koji je snimljen od strane druga Đ. kome se zahvaljujem. Dijalog prenosim u celosti (osim psovki koje sam izbacio).

Drug Slovenac: Pa znate li ko je to učinio?

ja: Da prilično smo sigurni i oko počinilaca a i oko motiva.

Drug Nemac: A policija ?

ja: Šta policija ?

Drug Nemac: Pa šta kaže policija ?

ja: Ništa. "Intenzivno traga za počiniocima".

Drug Slovenac: I hoće li ih naći?

ja: Ne.

Tekst koji sledi nema veze ni sa Kosovom, ni sa neverovatno visokim temperaturama, a pogotovo nema veze sa ( manje više zasluženim) izbacivanjem FK Partizan iz takmičenja kupa Uefa. Ovo što sledi crtica je iz onoga što bi se uz veliki napor moglo nazvati kulturom ali naravno usko je povezano sa našim društvom  za koje sam danas ubeđen više no ikad pre da sigurnim korakom stupa u fašizam.

Pre nekoliko nedelja odigrao se pompezno najavljeni i još pompeznije plaćeni "Prvi NACIonalni filmski festival u Srbalja".Pod pokroviteljstvom EXITA i dirigentskom palicom poslednjih godina "neobično uspešnog glumca i filmskog radnika" Dragana Bjelogrlića festival je u medijima predstavljan kao novi kulturni brend Srbije ,novi početrak uspona NACIonalne kinematografije i mesto sa kojeg će početi revitalizacija kulturnog obrasca mile nam Srbijice. Naravno od svega toga nije bilo ništa jer festival u koji je slavno spucano 1,3 miliona evra bio je sve samo ne kulturni događaj. Bio je mašina za otiman

Pogledaj, u zamci si!

Ustani ujutro. Idi na posao. Primi kao platu manje nego što proizvedeš.

Višak daj svom gazdi. Preživi od svoje plate. Potroši je na otkupljivanje onoga što si ti i drugi plaćeni robovi proizveli. Potrošio si celu platu.
Treba ti još novca. Onda...ustani ujutro. Idi na posao. Primi kao platu manje nego što proizvedeš...
Ponavljaj ovo do smrti, ili dok te ne bace na otpad.
To je tvoj život. To znači biti zaposlen. "Srećniji" si od jadnog komšije:
on je nezaposlen, prinuđen da traži sebi gazdu koji će ga izrabljivati.
Zaposlenje je izrabljivanje. To je legalizovana pljačka: ti proizvodiš
dobra i pružaš usluge drugima, a drugi, koji poseduju sredstva za proizvodnju se bogate.
Zaposlenje je zamka.
Ti si u njoj.
Jedini razlog za postojanje radnika na zemlji je da budu
zaposleni-pljačkani-zatvoreni. Bez nas ne bi bilo viška vrednosti.
Kad bi višak vrednosti mogao nastati bez nas, bili bismo odv

Na današnji dan pre 71 godinu počeo je španski građanski rat. Prvi veliki sukob između fašizma i antifašizma koji je posle tri godine krvavih borbi završen porazom antifašista.

U Španiju! To je bio poklič svakog čoveka koji voli slobodu, u Španiju! Tamo su se realizovale težnje svih progresivnih ljudi, tamo se pre 71 godinu vodila, pokazaće se, odlučujuća bitka protiv reakcije i fašizma. U Španiju! to je bio poklič proleterskog internacionalizma,u te dve reči sakupljene su težnje čitave radničke klase, svi su želeli otići tamo i učestvovati u izgradni novog sveta, sveta bez gospodara i boga, bez kapitalizma i izrabljivanja.
19.Jula 1936. na ulice Barselone izašli su radnici i odbranili republiku od fašista i započele jedinstven proces socijalne revolucije. Barselona je dobila revolucionarni izgled tih prvih dana rata i revolucije davne 1936.iygled koji je zadržala do pred sam kraj rata i ovaj je grad zajedno sa Madridom postao simbol antifašističke borbe. Imena poput Durutija, braće Ask

PISMO ZAHVALNOSTI BOGATIH SIROMAŠNIMA


Budimo otvoreni: nikada nećete dobiti na lutriji. S druge strane, sve su šanse da ćete nastaviti da rmbate na svojim usranim poslovima do kraja života. A sve samo zato što ste se rodili u pogrešnoj klasi. Bolje se suočite sa tim: vi ste samo naši najamni robovi. žalimo slučaj!
To je razlog zašto ste tako neobrazovani, neotesani, bez trunke dobrog ukusa, ali i bez trunke samopouzdanja, bez čega nikada nećete postati neko od nas. Da budemo sasvim precizni: ni knjiga veličine telefonskog imenika ne bi bila dovoljna da u nju stanu sve nepravedne prednosti koje MI imamo nad VAMA. To je razlog zbog čega nam je veoma stalo da i dalje verujute u sve te gluposti o "socijalnoj pravdi" i "jednakim šansama za sve".
Naravno, u hijerarhijskom sistemu poput našeg, na vrhu nema mnogo mesta. A mi smo već tamo. I tu nam se toliko sviđa da nam nije ni na kraj pameti da potražimo neko drugo. Ali, dobra strana hijerarhi