Imao sam dvanaest godina kada sam primetio da moja okolina smatra da s mnom nešto nije kako treba. Dok su moji školski drugovi komentarisali koja devojčica iz odeljenja ima veće grudi, mene je više zanimalo koja se od njih bolje oblači i kakvu frizuru ima. Ili, dok su oni komentarisali fudbalske utakmice, mene je više zanimalo koji je fudbaler lepši. Oni su skupljali sličice Mondijal Italija '90, a ja Barbie. Oni su se ložili na Alica Coopera i Guns N' Roses, ja na New Kids On The Block, ali ne zbog njihove muzike... Nisam dugo čekao da se moje iskakanje iz dozvoljenih rodnih okvira okarakteriše kao „pedersko" i da druga deca počnu da mi dobacuju. To nekako ide u rok službe, ali, kao da mi je to upisano u gej DNK, znao sam da pomoć i podršku ne mogu dobiti od nastavnika, niti od roditelja.

... I Boginja pusti tvrd san na Aidu, te zaspa; pa joj uze jedno rebro, i mesto popuni mesom;

I Boginja stvori još jednu ženu od rebra, koje uze Aidi, i dovede je k Aidi.

A Aida reče: Sad eto kost od mojih kosti, i telo od mog tela. Neka joj ime bude Eva, jer je uzeta od mene.

Zato će ostaviti žena majku svoju i drugu majku svoju, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće obe jedno telo.

A behu obe gole. Aida i Eva joj, i ne beše ih sramota, samo im se frizure ne svideše, te se na kratko ošišaše.

Ali zmija beše lukava mimo sve zveri poljske, koje stvori Boginja; pa reče Evi: Je li istina da je Boginja kazala da ne jedete sa svakog drveta u vrtu;

Samo rod s onog drveta usred vrta, kazala je Boginja, ne jedite i ne dirajte u nj, da ne umrete.
A zmija reče ženi: Nećete vi umreti;

Nego zna Boginja da će vam se u onaj dan kada okusite s njega javiti talenat za pisanje lezbejske poezije, pa ćete postati kao boginje i znati šta je dobro šta li zlo.

Internet kao anonimni medij nam dozvoljava da pod lažnim imenom ili nickom kažemo šta god želimo bez velikog straha da će nas te reči progoniti. Anonimnost takođe otvara mogućnost za širenje mržnje i netrpeljivosti. Gej-lezbejska populacija je česta meta na internetu, gde joj se preti nasiljem i smrću, poziva na obračun s njom, upad u gej-lezbejske lokale i grupe, organizuju napadi... Ali, ono što je poseban problem jeste da mnogi homofobi nemaju problem da pretnje nasiljem i smrću iznesu punim imenom i prezimenom, sa sve slikom, jer takvim porukama mogu samo da postanu „idoli mladih", a nikako da snose krivičnu odgovornost, kao što treba.

Na popularnom sajtu www.facebook.com svakodnevno se rađaju nove homofobične grupe koje broje desetine hiljada članova, ali one retko postanu javni problem, jer im se ne pripisuje bitnost. U tom vaganju, koje nažalost postoji, prednost u osudi ima mržnja prema nacionalnim i verskim manjinama, dok homofobija spada pod ostalo, ili se uopšte ne percipira kao problem.

Najveću pažnju dobila je anti-gej grupa „Marino Bogdan treba biti tučen", koja je imala oko šesnaest hiljada članova. Nažalost ovaj tinejdžer iz Mostara je tema nekoliko grupa (neke su još uvek aktivne), gde su objavljene njegove slike, pozivalo se na njegovo ubistvo i raspravljalo kako ga treba tući i ubiti. Na meti homofoba je i tinejdžer iz Beograda, Drxy Princeza, protiv koga je takođe napravljeno nekoliko grupa u okviru kojih se može pročitati kako ih treba „jebati satarom u dupe", „tući bejzbol palicom", „spaliti", „nabiti na kolac"... Neke od tih grupa su: „Potrebno 10.000 clanova, da Luka i Ogi odu u Mostar da biju Marino Bogdana", „Jebimo kevu Drxy Princesi, mamu li mu pedersku", „Marino Bogdan mora biti ukinut", „Klub mrzitelja pedera Drxy Princeze i Marina Bogdana", „Smrt pederima", „idite u kurac svi iz grupe 'moj idol je marino bogdan' smrt pederima", „Batinama protiv pedera", „ak mrziš pedere postani fan ovog groupa", „Stop pederima!!! Gej parada nikada u Beogradu!!!", „Стоп педерима - Квирији"...

Veliki broj anti-gej grupa ugašen je zahvaljujući našim facebook herojima, Jovani Lakić i Ognjenom Ognjenu, koji se svakodnevno bore da facebook očiste od homofobije i s kojima smo imali čast da porazgovaramo.

 

Queeria kalendar za 2009.godinu nosi naziv Snovi:::Dreams i predstavlja svojevrsni aktivističko-umetnički manifest koji sve ljude dobre volje poziva na izgradnju trajnog mira u regionu.

Kalendar je sniman na relaciji Beograd - Sarajevo -Zagreb, a kako modeli pojavljuju se javne ličnosti i aktivisti/aktivistkinje iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske:

Januar - Marko Nastić, DJ (lokacija: Centar UNITIC, Sarajevo)

Februar - Maja Stojanović (lokacija:Trg republike, Beograd)

Mart - Milica Tomić (lokacija: Trg žrtava fašizma, Zagreb)

April - Gordan Bosanac (lokacija: Studentski grad, Beograd)

Maj - Adriana Zaharijević & Dunja Stevanović (lokacija:Plato kod Filzofskog fakulteta, Beograd)

Jun - Maja Uzelac (lokacija:Kolarčeva ulica, Beograd)

Jul - Lena Bogdanović (lokacija:Trg Maršala Tita, Zagreb)

Avgust - Jovana Dimitrijević (lokacija: Trg Nikole Pašića, Beograd)

Septembar - Ida Prester (lokacija:Park Zrinjevac, Zagreb)

Oktobar - Udruženje Q Sarajevo/ Alma Selimović, Emina Trumić, Boba Dekić, Svetlana Đurković (lokacija:Trg Hrvatskih velikana, Zagreb)

Novembar - Fondacija Cure / Danijela Dugandžić, Taida Horozović (lokacija:Trg Fra Grga Martića, Sarajevo)

Decembar - Aleksandar Mačašev (lokacija:Kej ispod Brankovog mosta, Beograd)

 

Stižu mi ovih dana, svaki dan, brojne poruke sa svih krajeva sveta koje glase „Smrt pederima", „Ubićemo te", „Zaklaćemo te", „Marš iz Srbije", „Srušićemo vam sajt"... Dugo vremena sam razmišljao čime sam zaslužio takve poruke mržnje i najzad mi je došlo iz glave u zadnjicu. To su u stvari moji obožavaoci koji protestuju što odavno nisam napisao nijedan blog. Zato sam odmah seo za kompjuter i krenuo da pišem. Ali, pre nego što počnem, moram da se izvinim cenjenim obožavaocima i obožavateljkama i opravdam svoje postupke, jer se ulenji čovek kada je na državnom budžetu, ništa ne radi, troši pare na krpice i đinđuve, gostuje po televizijama i pravi se pametan. A sada da počnemo.

Dragi moji i draže moje, ja sam danas srećan.

Kao što znate, mi iz Kvirije nismo alavi ljudi. Nama je dosta 265.500 dinara da budemo srećni i zadovoljni. Takvi smo. Skromni i pošteni ljudi. Nismo kao ovi iz suparničke organizacije „Gej17+". Mi se zadovoljavamo malim i sitnim stvarima (osim kad je ono u pitanju), tako da smo definisali šta želimo od života. Na toj listi našle su želje da budemo na naslovnoj strani Kurira i Pressa (ispunjeno), da se pojavimo u Vanity Fairu (ispunjeno), da budemo drugarice sa Jelenom Karleušom (ispunjeno), da budemo drugarice sa Biljanom Srbljanović (ispunjeno), da budemo na državnom budžetu (ispunjeno)... Ostalo je još da budemo jedan od predloga u Utisku nedelje, da gostujemo u Peščaniku i da učestvujemo i pobedimo u VIP Velikom bratu. Posle toga možemo da ukidamo Kviriju. Pre neki dan nam se ispunila jedna od najkrupnijih, želja da nas spomenu za skupštinskom govornicom. Ne možete da shvatite našu sreću kada je Aleksandra Janković, naša drugarica iz Nove Srbije spomenula Kvirija centra i naš Kvirija sajt. I to nije spomenula Kviriju i gotovo. Ne, ona je o nama pričala čitavih 8 minuta. Ceo dan smo ejakulirali od sreće i sada želim da tu sreću podelim sa vama.

 

Na zapadu Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, a na istoku Istanbul-Eskisehir-Afyon-Antalya.

Kao i svaki srpski džabalebaroš probudio sam oko 1pm. Švaler number 32/svake treće srede u mesecu mi je skuvao kafu i doneo u krevet. Kod staromodnih cica u krevet se „ujutru" obično donosi turska kafa, doručak, cveće i novine, a kod mene ness kafa bez pene, tableta za mršavljenje, rokovnik i laptop. Švaleru sam zakazao sledeće viđenje za 17. decembar, upisao ga u rokovnik i dozvolio mu da se udalji. Mogao sam najzad da se posvetim jutarnjoj fiskulturi, odnosno čitanju vesti i ispijanju prve „jutarnje" kafe. Prvo što mi je iskočilo kada sam otvorio B92 sajt, jeste moj omiljeni lik, najbolji od svih najboljih ministara, pobednik, Jeremić Vuk kako pokazuje Hrvatskoj da ne treba da čačka mečku, odnosno Srbiju. Čitam tako vest i od radosti mi se smeši levi brk, cakle mi oči i žiga me desni testis - što je jako dobar znak. Čitam tako i komentare na vest, te me veseli kako smo mi Srbi složan narod i zdušno podržavamo našeg ministra Jeremić Vuka. Javlja se tu i tamo neki hrvatski provokator, ali mi to dostojanstveno ignorišemo. Neki mudri komentatori savetuju našeg ministra da Hrvatsku treba tužiti i zbog genocida tokom II drugog svetskog rata, s čim se ja 100% slažem i moram još nešto da dodam.

Posle pune četiri godine rada, konačno je gotova najnovija knjiga Paula Droelja „Analitičar". Ovo kapitalno izdanje Queeria centra na 510 stranica u tvrdom, najtvrđem povezu predstavljeno je na ovogodišnjem Sajmu knjiga na štandu „Seksualne nastranosti i priključenija" u Hali XIV Beogradskog sajma.

Nakon uspešnih romana „Dnevnik jednog režimskog poslušnika", „Na obali reke Drine sedela sam i brojala leševe", „Mira Marković je odlučila da umre", „Đavo i gospođica Smajlović", „Priručnik ratnog zločinca", „Veštica iz Fonda za političku izuzetnost", dolazi nam ova kompleksna priča o potrazi za ličnom srećom, svrhom života i ispunjenju snova.

Paulo Droeljo nas ovim romanom vodi na jedno čudesno putovanje, gde pratimo zbunjenog i uplašenog glavnog junaka, koji nakon velike lične tragedije gubi tlo pod nogama i pokušava da nađe svrhu u svom životu.

Ceo tiraž je planuo za tri dana, kao i svako čudo, tako da planira uskoro da štampamo drugo izdanje, ali za sve cenjene čitaoce B92 bloga, poklanjamo vam skraćenu verziju ovog romana.

Danas sam dobio informaciju da će u nedelju, 2. novembra u 19 časova, u Kulturnom centru „Rex" biti premijera dokumentarnog filma „Vrela krv", koji se bavi pitanjem zbog čega su ekstremne desničarske organizacije ojačale u Srbiji nakon promene vlasti 2000. godine. U dokumentarnom filmu „Vrela krv" prate se događaji čiji su učesnici pripadnici „Nacionalnog stroja", „Obraza" i „Pokreta 1389". Pored njihovih lidera, u filmu govore i sveštenik Žarko Gavrilović, reditelj Goran Marković, književnik Filip David, psiholog Žarko Korać i drugi.

Nakon filma organizuje se razgovor koji vodi Antonela Riha, a učesnici su: Miloš Teodorović (novinar), Milan St. Protić (istoričar), Simon Simonović (Evropa nema alternativu), Mladen Obradović (Obraz) i Miša Vacić (1389).

Mene je ova informacija dovela do ludila, ceo dan sam nervozan i boli me glava. A zašto?

(Nastavak priče „Burni socijalni život Marice Dačić, jedine cure u selu" #link#)

Mesecima je Marica Dačića zvana Bucka, poštena devojka iz Vladimirovaca kod Skupštinevca, živela u bludnoj vezi sa svim momcima iz sela (osim Čedoslava). Nakon što je fasovala stidne vaši odlučila je da promeni životni stil, da se smiri i primiri, jer više nije ni bila tako mlada. Odlučila je da se uda za najlepšeg, najzgodnijeg, najboljeg, najbogatijeg i najobdarenijeg, za Bokija Branta Juniora. Svadbu su zakazali za 18. oktobar 2008. godine. (Fall wedding, so romantic, prim. aut.)

Marica je još od malena maštala kako će izgledati njeno venčanje. Zato je zahtevala da venčanje bude baš onako kako je ona oduvek htela. Želela je seksi venčanicu sa dubokim dekolteom i dugim velom zakačenim za njenu kratku kosu, ukrašenu tiarom. Morala je nekoliko meseci da drži dijetu, kako bi uopšte ušla u venčanicu. Insistirala je da bude bela, iako su svi u selu znali da je nevinost odavno izgubila sa Draganom Žirafom. Boki je bio toliko zaljubljen da je pristao na sve njene hirove, čak mu nije smetalo što uzima polovnjaču, koja je imala burnu prošlost. Marica je insistirala da se na venčanje pozove celo selo, a da Boki povuče svoje veze u gradu kako bi ekipa emisije „24 sata svadba" došla da ih snimi. Za kuma su izabrali Čedoslava, pošto on mladu jedini nije opalio, a za starojka Babokrkića. Dever je bio Bokijev rođak Vučko, a nakonjče Mali Boža. Deveruša nije bilo, jer je Marica bila jedina cura u selu, a i patila je da uvek bude u centru pažnje. Gosti su celu noć igrali kako im je svirao „Delta city band".

Marica, snob kakav jeste, voli da tera modu i izvodi besne gliste, pa je insistirala da potpišu predbračni ugovor. Videla to sirotica u stranim filmovima, pa zapela hoće i ona to da potpisuje. Boki nije imao kud, pa je morao da pristane.

Ali šta u tom ugovoru piše?

Ajmo sestre glasno samo, da kažemo šta mi znamo, poznajemo mušku ćud, daćemo o njima sud. (Lepa Brena, Vesna Zmijanac, Mira Škorić)

Queeria Web Portal poziva sve ljubitelje lepih muškaraca i sve eksperte kada je u pitanju muška lepota da zajedno izaberemo NajFrajera za 2008. godinu.

Nominovani za prestižnu titulu najFRAJERA 2008. su:

1. Radovan Jelašić - guverner NBS

2. Mladen Obradović - bezObraznik

3. Vanja Udovičić - vaterpolista

4. Vojin Ćetković - glumac

5. Miladin Kovačević - siledžija

6. Slavko Kalezić - bivši dečko Marije Šerifović, inače glumac

7. "Gole činjenice" - golaći sa bilborda

8. Nebojša Milovanović - glumac

9. Skaj Vikler - bivši dečko pevačice Kaje, inače muzičar

10. Milorad Čavić -plivač